Verujete li u cistiliste?

Волконски: "Једног Руса, који је дуго оклевао да пређе у католичанство, упитали су: „Шта те кочи? Можда доктрина чистилишта? „Не“, одговори он жустро, „да чистилиште не постоји, морало би да се измисли!“ То је тако логично, тако реагује на Божју милост, тако утешно.” "
+++
Мој коментар: да би оправдали себе у слабљењу црквене дисциплине, римокатолички теолози су измислили чистилиште (пургаторијум).
+++
Овај превод текста од Волконског је рађен уз Гугл транслејт.
 
https://www.vecernji.hr/vijesti/cistiliste-je-u-nama-a-ne-prostor-u-utrobi-zemlje-239068

NOVA DOGMA

Čistilište je u nama, a ne prostor u utrobi Zemlje
Ono ne poznaje ovozemaljsko vrijeme i dimenzije, odnosno to je traganje za iskupom od grijeha kako bi se došlo do Božjeg milosrđa, objasnio je u katehezi Benedikt XVI.

– Čistilište nije fizičko, materijalno, mjesto na koje se poslije smrti odlazi čistiti dušu – rekao je Benedikt XVI. Čistilište nije neki prostor, kakvim je opisan u povijesti, gdje se u vatri i muci čeka na ulazak u Božje kraljevstvo, već je unutarnji prostor bez vremena i dimenzija, odnosno to je traganje za iskupom od grijeha kako bi se došlo do Božjeg milosrđa. Nakon što je 2007. službeno obznanio kako ne postoji limb, mjesto u koje su prema tradiciji odlazila nekrštena djeca, papa Benedikt XVI. sada objašnjava kako ne postoji fizičko mjesto zvano čistilište.

Po uzoru na K. Genovsku

Papa je u katehezi predstavio lik svete Katarine Genovske (1447.-1510.), znamenite po viđenju čistilišta kao nutarnje vatre, što je objavljeno u posljednja dva dijela knjige, "Rasprava o čistilištu" i "Dijalog između duše i tijela", a u njima, kako je sada rekao papa, ona nikad ne govori o čistilištu ni o dušama koje su u njemu.

– Čistilište nije neko mjesto u utrobi zemlje, to nije izvanjska, već unutarnja vatra – rekao je papa i naglasio kako sveta Katarina Genovska govori o "putu pročišćavanja duše prema punom zajedništvu s Bogom".

– U njezino doba čistilište se prikazivalo u prvom redu uz pomoć slika vezanih uz prostor. Ali kod Katarine čistilište nije predstavljeno kao neki predio u utrobi zemlje. Katarina ne polazi od prekogrobnog života da opiše muke čistilišta, kao što je to bilo uobičajeno u to doba, a možda i danas, da bi zatim pokazala put čišćenja ili obraćenja, već polazi od vlastitog duhovnog iskustva svoga života na putu prema vječnosti – objašnjava papa i dodaje:
 
Poslednja izmena:
Nastavak izjave pape Benedikta:
– Duša je svjesna Božje beskrajne ljubavi i savršene pravednosti i kao posljedica toga trpi jer nije odgovorila na ispravan i potpun način na tu ljubav i upravo sama ljubav prema Bogu postaje plamen, sama je ljubav čisti od njezinih natruha grijeha.

Ivan Pavao II. je 2003. opisao pakao, čistilište i raj kao "stanje duha povezano sa sjedinjenjem ili nesjedinjenjem s Bogom, a ne kao fizička mjesta prema našim shvaćanjima". Benedikt XVI. sada potvrđuje tu analizu. Još kao kardinal Ratzinger prije 34 godine u Njemačkoj je opisivao čistilište.

Potvrdio svoj stav iz 1977.

"Vrijeme koje se provodi u čistilištu ne može se mjeriti zemaljskim vremenom. Nije vječno. Bilo bi naivno kvalificirati ga prema mjerilima fizike. Htjeti mjeriti takvo vrijeme postojanja sa zemaljskim to bi značilo izobličiti posebnost ljudskog duha", pisao je kardinal Ratzinger 1977. Sadašnjim objašnjenjima o tome što je čistilište, papa je samo potvrdio i produbio svoje, ali i svoga prethodnika, viđenje prekogrobnog života.
 
Код римокатолика нема фиксног веровања као код православних. Учење и чистилишту које су развијали њихови теолози и потврђивали њихови "васељенски" сабори и папе, сада новије папе мењају по свом нахођењу. То је једна од опасности папства. Друга још већа опасност је да са папом који пада у јерес пада и цела црква, јер папи нико не може да суди и по догмату он је непогрешив, надахнут Духом Светим. Папа Франциско је на путу да укине и учење о постојању пакла, типа: Бог је љубав а љубав не може некога да мучи.
 
Чистилиште постоји већ сада, ту на Земљи. То је сваки свештеник код којег се можемо са покајањем исповедити и добити од њега у Божије име опроштење грехова.
Али, морамо бити свесни греха, да нам буде жао што смо га учинили или имали намеру да учинимо и имати намеру да не понављамо грех. Тек тада ће грех бити у потпуности опроштен и од Бога.
Кад се нешто исповеди и добије разрешење од свештеника, тај грех више не треба ни помињати, нити га се присећати. То се брише и треба га брисати и из сећања. Ако ђаво почне да га призива убацивањем помисли, одмах треба сасецати молитвом.
 

Back
Top