Quantcast

Веровање у душу

Да ли бисте продали душу?

  • Да

  • Не


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.533
Samo kao info :

" Merenje ljudske duse ili znanje je masa

МЕРЕЊЕ ЉУДСКЕ ДУШЕ - ЗНАЊЕ ЈЕ МАСА


Са времена на време у пракси се јављају информације о покушајима да се измери људска душа. Ово се своди на то, да се на самртном одру измери маса тела умирајућег. У моменту краја живота, она се смањује. Из тога следи закључак да душа поседује сопствену масу, која се губи у моменту смрти. Скептици се питају где, и у каквој клиници је извршен такав експеримент? Болесник постојано добија ињекције и лекарске препарате, које утичу на масу тела. Коначно човек је и сам биолошки лабилно биће. Он губи масу због физиолоских активности, дисањем, затим.....Коначно смрт узрокује ослабљење сфинктера са одговарајућим последицама. А такође и спровођење експеримента је неизводиво по етичким принципима. И на крају двеста људи не умире на столу са електонском вагом, што би могло да послужи као основа за статистику вероватноћу !

Професор Јен Вустер из Оксфорда, дошао је на идеју да спроведе интересантно истраживање. Абстрахујући теолосошка опредељења о души, он је одлучио да дозна, дали ИНФОРМАЦИЈА има сопствену тежину. Експеримент је био прост, оштроуман и безусловно спроводљив. Јен Вустер је измерио празне дискове ДВД, затим је на њих записао информације и поново их измерио на изузетно осетљивој ваги. Дискови који су садржали информације, били су тежи од празних дискова без информације. Појавио се закључљк да информација која се записује ласерским зраком, на површини диска, увећава његову тежину. Тада је професор Вустер поновио опит са дисковима од течног кристала, ХДД, који су геометријски затворени системи за записивање и чување информација. По обиму записаних информација они знатно превазилазе капацитет ДВД дискова. Самим тим на њима мора да се искаже знатно већа разлика у прирасту масе! Тако се и десило. Чак шта више, када је информација, уз помоћ посебних програма избрисана са ХДД дискова, њихова маса се поново смањила. Трећа серија опита изведена је на УСБ – уређајима за пренос информација. Показали су се исти резултати да уређаји добијају или губе масу...

Обрада свих резултата, довела је професора Јен Вустера до закључка да МАСА ИНФОРМАЦИЈЕ НЕ ЗАВИСИ ОД ВРСТЕ ПРЕНОСНИКА И ДА ИЗНОСИ 1х10на -9 ГРАМА ЗА 1 ГИГАБАЈТ ИНФОРМАЦИЈЕ! Из овога даље следи неколико изузетно важних закључака, које произилазе из познате формуле Ајнштајна Е = мц2.

Јасно се може закључити да је предаји информације брзином светлости, потребна енергија, чија величина зависи од обима информације. Када она износи неколико бита или килобита, троши се мала енергија. Телевизијска слика која је реда неколико мегабита захтева значајно већу количину енергије, и има релативно мали домет од 70 до 80 километера на хоризонту. Коришћење космичких апарата, већ захтева посебне параболичне антене и моћна појачања, да би слаб ТВ сигнал послали до земље. Информација предана са орбите Урана, или Нептуна захтева за пријем циклопске антене за далеке космичке везе, са посебним криогеним појачивачима сигнала.

Другим речима чим сигнал носи већу количину информација, њему је потребна већа количина енергије да би тај сигнал био пренет.Тиме се може објаснити парадокс ЋУТАЊА, и ако постоји стотине и хиљаде разумних цивилизација у нашој Галаксији. Ми не можемо од њих да добијемо информацију зато што она поседује масу. Што даље планирамо да пошаљемо информацију, то је потребна већа количина енергије, коју ми не можемо да остваримо. Што је већа количина информација коју желимо да пошаљемо, то је мања брзина сигнала и домет, који можемо да остваримо. То можемо да запазимо и на Интернету. При порасту пријема веће количине информација, запажамо да сигнал почиње да касни све више и успорава, да би се често потпуно изгубио!

Земљу окружава не само ваздушна атмосвера, већ и информационо поље са милионима разних информација, на разним фреквенцијама и са различитом густином. Ако то претворимо у масу свих информација, јасно је да се јавља отпор постојећег информационог поља, према долазећој информацији, коју треба препознати и дешифровати. За то су потрбни осетљиви и високо селективни уређаји, што би долазећи сигнал препознали и дешифровали. Али ако долазећи сигнал нема довољну носећу енергију, он напросто не може да пробије земљино информационо поље и сагори у њему, као што сагоревају метеорити.

И на крају следи закључак, који сам Вустер износи као хипотезу. Ако после смрти човечије тело изгуби макар и један грам масе, на рачун телесне тежине, а по некима губи и до тридесет грама, то онда душа има информациони потенцијал реда величине милијарди гигабајта ! У поређењу са савременим програмима који садрже обим од око десет гигабајта, душа садржи око сто милиона пута већу количину информација ! Другим речима, на Земли не постоји ни једно енергетско постројење, које би према једначини Ајнштаина Е = мц2, могло да подржава рад компјутера, који би поседовао количину информација, коју поседује људска душа !

Заинтересовани и сами могу из горње једначине израчунати колика је то енергија потребна за само један грам масе информације. А за тридесет грама топлота произведена таквим процесом растопила би све у радијусу од неколико километара. Следи закључак да ни сада, ни у блиској будућности није могуће створити ЕЛЕКТРОНСКОГ ЧОВЕКА. Онда се питамо у чему је ТАЈНА ДУШЕ ?

Изворни текст www.life-n-death.narod.ru
Приредио УМ – Удружена Мисао или Учите да Мислите".

Sa:
http://skrivenosaznanje.blogspot.com/2011/08/merenje-ljudske-duse-ili-znanje-je-masa.html

- - - - - - - - - -

I ovo :

"Vreme nauke >

Dvadeset jedan
s.b.

Koliko iznosi masa ljudske duše? Najpoznatiji "naučni" odgovor kaže – 21 gram. Samo ovo pitanje jedna je vrlo popularna transkripcija starog filozofskog problema o tome gde se dodiruju duša i telo. Međutim, mada ga je afirmisao jedan od najznačajnijih filozofa racionalizma – Rene Dekart, ovo pitanje ni do danas uopšte nije postalo "naučno". Pre svega, ono implicitno podrazumeva čitavu gomilu teško proverljivih pretpostavki – o tome da duša postoji kao materijalni entitet, da joj se mogu pridružiti opservable koje se daju meriti, da duša poseduje bilo kakvu masu ili da se uopšte može podvrgnuti robustnim eksperimentima. Kako onda, uprkos svemu tome, postoji i kvantitativni odgovor na ovo pitanje? Reč je, naravno, o široko rasprostranjenoj zabludi. Naime, američki lekar Dankan Mekdugal (1866–1920) zaista je početkom XX veka sproveo niz eksperimenata u kojima je istraživao da li ljudska duša ima masu i, ako je ima, koliko ona iznosi. Za tu svrhu je konstruisao naročitu postelju ispod koje se nalazio specijalno napravljen osetljivi mehanizam za merenje mase. Na ovoj samrtnoj postelji-vagi, doktor Mekdugal je 1907. godine u Haverhilu u Masačusetsu pratio umiranje šest svojih teško obolelih pacijenata, od kojih su, prema radu objavljenom u časopisu "Američka medicina", četiri bolovala do tuberkuloze, jedan od dijabetesa, a jedan od nepoznate bolesti. Mekdugal je ustanovio da prilikom samrtnog ropca dolazi do neke promene mase, o čemu je u broju od 10. marta te godine izvestio i "Njujork tajms". No, mada je sa svoja četiri saradnika pokušao da eliminiše posledice znojenja i druge biološke efekte, Mekdugal je sam naveo da je sa velikim teškoćama ustanovio precizne trenutke smrti pacijenata, što je bilo presudno za ovaj eksperiment. Sa druge strane, imao je premalu statistiku, a pritom je dobio šest potpuno različitih rezultata. No, u celom eksperimentu oni koji su ga tumačili podlegli su utisku prvog dobijenog, "okruglog" rezultata. Mekdugalovi samrtnici su, naime, izgubili 21 gram u prvom, po 14 grama u drugom i trećem, kao i deset grama u petom testu, dok dva testa nisu uspela zbog prekasnog postavljanja samrtnika na krevet. Nijedno kasnije istraživanje nije dovelo do pouzdanog i ponovljivog rezultata. Nekoliko godina kasnije sam Mekdugal je bez uspeha pokušao da napravi rendgenski snimak duše koja napušta telo, a merio je i mase petnaest pasa koji su umirali, ali je ustanovio kako se njihova masa nije promenila pošto su izdahnuli. Međutim, podatak iz prvog Mekdugalovog testa, onaj da je ljudska duša teška 21 gram, toliko se proširio kroz medije i knjige da danas predstavlja deo opšte kulture. Između ostalog, genijalni meksički pisac i scenarista Giljermo Arijaga iskoristio ga je i za naziv poznatog holivudskog filma iz 2004. godine. No, to nam pokazuje, kao i u toliko slučajeva, koliku moć lepi, celi brojevi imaju na ljudski duh. Ma koliko bio težak.".

Sa:
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=969742
 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.533
A ovakvo je iz ugla Pravoslavlja:

"ВЛАДИМИР КОНСТАНТИНОВИЧ НЕВЈАРОВИЧ
ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија









Људска душа



"Постоји само један предмет који је изнад људске душе -

то је њен Створитељ"

(бл. Августин).



Постепена замена појмова, у вези са владавином материјалистичких појмова у 19. веку, довела је до фактичке редукције самог појма душе на ниво свести и психичког живота.

Зато не чуди то да је уместо терапије душе почео да се развија другачији правац, у чијој основи се налази исцелење разума и механички приступ. Његове плодове већ жање 20. век, чији крај, са своје стране, припрема тло за нови продор у "свест човека". Ради се о истински ђаволској идеји, повезаној са стварањем вештачке интелигенције, као и радовима и правцима био-компјутеризације, зомбирања, програмирања и кодирања људске свести. Ови злокобни планови не само да лебде у ваздуху, него већ почињу и реално да се примењују не само у медицини, почев од привидно нешкодљивих и привлачних методика лечења од алкохолизма, скидања сувишних килограма и сл., помоћу кодирања, него и у политици, у формирању јавног мњења и у прихватањима свакојаких идеја које попримају епидемијски карактер, услед вештог дириговања и програмирања.

Међутим, срозавање људске душе на ниво апсурдне категорије, па чак и њено порицање, уопште не мењају суштину ствари (исто као што и укидање говора о Богу не значи Његово одсуство или неучествовање у животу свакога од нас). Оно само доприноси васпитању бездушног покОлења људи који не схватају смисао свог истинског предназначења у животу, људи који иду очигледно лажним путем развоја.

Размотримо укратко светоотачку концепцију морфологије људске душе и њен утицај на цео наш живот.

Многи најауторитетнији учитељи православног учења прихватали су тросложност човека, други Свети Оци су помињали два слоја - душу и тело, при чему ова концепција принципијално не противречи првој. Тросложна теорија утврђује постојање у човеку тела, душе и духа. Отуда је потпуно умесно говорити о телесном, душевном и духовном животу. Телесни живот задовољава само потребе тела, у суштини он се мало разликује од живота животиња: сан, храна, сексуалне потребе; инстиктивне тежње и физиолошке потребе углавном исцрпљују круг телесних интересовања.

Душевни живот је много истанчанији. Душа ужива у лепоти прнроде, емоционалним доживљајима, узвишеним осећањима, изазваним, на пример, слушањем музике, читањем уметничке књижевности, посматрањем позоришне представе итд.

Духовни живот носи на себи печат Највишег Начела и увек (у истинском свом испољавању) води оном бесмртном Извору који је дао живот како човеку, тако и свему што га окружује.

Највиша, људском разуму недокучива људска дела запањујуће леиоте и величанствености, дела која имају и наравствени утицај на душу, увек по свом бићу потичу од Духа Истине, Добра и Љубави.

Погрешан је раширени појам да је духовни човек само високо интелектуални човек, или, да се духовни живот састоји у слушању музике, читању световних књига или посећивању позоришта и музеја. Уопште није тако. Све то има углавном однос према душевном, а никако духовном животу који, напротив, може бити (и обично бива) лишен свега тога, али је у целини потчињен и испуњен другачијим циљевима и смислом. Проблемима духовног живота посвећено је мноштво стручних истраживања и светоотачке литературе. Веома истанчано испитује аспекте духовног живота и даје опсежне препоруке како да се он следи руски св. епископ Теофан Затворник у књигама "Пут к спасењу" и "Шта је духовни живот и како га усвојити". Ова литература сада постаје све приступачнија читаоцима.



У грађи душе људске св. Теофан условно издваја три дела:

1. Мисаони;

2. Вољни;

3. Осећања (срце).



Светитељ Димитрије Ростовски говори о разумном, похотном и гневном делу, што у принципу одражава исте аспекте. У књизи "Тачно изложење православне вере" св. Јована Дамаскина говори се о разумном и неразумном делу људске душе, свесном и несвесном. (Било је то много векова пре открића подсвесне и несвесне сфере човекове психе!)

У категорије мисаоног дела душе (по св. Теофану Затворнику) спадају: уобразиља и памћење (душевни архив), где се чува усвојени и прихваћени материјал, као и образност и разумност. Јер мисаони део душе има позитивне пројаве у виду: знања, формираних мишљења, претпоставки и најзад наука које представљају круну мисаоне делатности разума. Негативне пројаве овог дела душе испољавају се као љутња, расејаност мисли, празнословље и празноумље. У категорије вољног дела душе убрајају се ревност (тј. жудња за делатношћу), потреба, жеље (душевне, телесне, свакодневне и друштвене), избор средстава. Све то условљава вршење било којег посла.

Позитивна испољавања вољне стране јесу формирање навика, правила живота, обичаја, карактера, разборитости (када се разум налази у служби воље и савести).

Негативна испољавања вољног дела душе су: непостојаност, немарност, ћудљивост жеља (а услед тога и дела). Међутим, постоје још и пратеће негативне појаве које се јављају у виду страсти.

Део душе који садржи осећања (срце) одражава стање не само душе, него и тела, тј. целокупне телесно-душевне сфере. Сви људски доживљаји, сва његова животна дејства као да се филтрирају, таложе и одражавају се на крају крајева у срцу као најважнијем душевном средишту, а не само као мишићном органу за пумпање крви. Позитивна осећања у овом делу душе повезана су са духовним осећањем пријатног, радосног, спокојног, чистог, а негативна, напротив, повезана су с тугом, љутњом, антипатијом и другим негативним осећањима.

Понекад се људска душа третира и као укупност трију моћи. То су ум, осећање (срце) и воља. Ове моћи се пореде са запрегом, у којој је осећање - животиња која вози човека, ум је возач, а воља су узде. За безбедну и успешну вожњу зато су неопходни сабрана и будна пажња, трезвеност ума и вешто управљање помоћу узди.

Карактеристични део људске душе је њена разумност (словесност) која уздиже човека изнад свега осталог животињског и биљног света. Човек такође поседује способност за наравствено (морално) усавршавање, поседује свесни избор (слободу воље), осећање одговорности, способност за говор, стваралаштво, доживљавање узвишених појмова, почев од лепоте, добра и љубави до свести о Богу. Код животиња душа се не може одвојити од тела, а "психа је тако тесно повезана са физичком природом животиња, да је готово немогуће сазнати: где се она завршава, а где почиње" (из књиге "Душа људска", с. 15, реп. изд., 1992).

Животиње такође "не поседују способност мишљења, што је својствено само човеку... оне имају само опажаје и чулне нагоне, али мишљења у правом смислу речи немају" (с. 15 исте књиге). Да ли биљке поседују душу? Тим поводом мишљења Светих Отаца се разликују. Али ако је и имају, онда је она у односу према људској души још мање савршена и дубоко скривена. Св. Григорије Нисијски је писао: "Добивши овакву природу (тј. чулност и духовност), човек постаје биће које сједињује цео свет: он има и душу биљну заједничку с биљкама, и душу животињску; али при томе он има и душу разумну која га чини господарем земље ... Човек садржи у себи јединство супротности измећу вишег и нижег, небеског и земаљског, разумног и неразумног, слободног и неслободног, духа и материје".

На тај начин, појам људске душе је веома дубок и сложен и не може се свести на некакву супстанцу, одвојену и унутарње независну од тела, супстанцу која након завршетка земаљског живота одлеће, напуштајући тело, да би наставила свој нови живот у другачијем свету. "Она живи у свим деловима тела - писао је св. Атанасије Велики - и свугде у њему испољава своју делатност". Појам душе укључује у себе далеко шири смисао; душа не само да оживљује тело, него и представља највишу суштину, управља човековим животом и његовом опажајном природом (према мишљењу истог подвижника светости).

Зауставимо се сада на одређењу душе. Тим поводом бл. Августин пише: "Душа је суштина саздана, невидљива, разумна, бестелесна, бесмртна, најбогоподобнија, слика која тражи свог Творца". Њему такође припада и изузетно дубока и тачна мисао, чији се смисао своди на то да човек не налази ни у чему коначно смирење осим у Богу; а све дотле он се мучи, пати, тражи и никако не налази смирење.

Св. Јован Дамаскин у књизи "Тачно изложење православне вере" даје овакво одређење душе: "Душа је суштина жива, проста, бестелесна, телесним очима по својој природи невидљива, бесмртна, словесно-разумна, безоблична, која дејствује посредством органског тела и даје му живот и растење, осећања и силу рађања".

Узимајући у обзир наведене тврдње, треба међутим имати на уму да тачна морфологија душе у уобичајеном и прихватљивом земаљском схватању тешко да је могућа. Исто се може рећи и за питање локализације душе, њене везе с телом. Ипак се сматра да је срце корен духа који потиче из мозга, и као да додирује сваки део тела. "Богоподобни дух - пише св. Јефрем Сирин - заузима небо - главу, а у срцу се дух шета као у својим одајама" (наведено према књизи "Душа људска"). Св. Јован Дамаскин каже да душа обухвата тело као ватра гвожђе.

Говорећи о узајамним односима душе н духа, св. Теофан Затворник пише: "У човеку треба разликовати душу и дух. Дух садржи осећање Божанства - савест и немогућност задовољења било чиме (што души не приличи, нап.прир). Он је она сила која је у човека удахнута приликом стварања. Душа је нижа сила, или део исте силе, чији је задатак вођење земаљског живота. Она је иста таква сила као и душа животиња, али узвишена, да би се њом дух могао да се спаја..."

И још једно објашњење св. Теофана овим поводом: "Правилније је схватати да човекова душа и дух нису две одвојене суштине, већ две стране једног истог духа, два дела једне исте целине (иначе, шта би се догодило после смрти?), те постоји јединствена душа!" (т. 1. писмо 106).".


Sa:
http://www.svetosavlje.org/bibliote...jaDuseNevjarovic/TerapijaDuseNevjarovic06.htm
 

ucencovjek

Aktivan član
Poruka
1.746
Samo kao info :

" Merenje ljudske duse ili znanje je masa

МЕРЕЊЕ ЉУДСКЕ ДУШЕ - ЗНАЊЕ ЈЕ МАСА


Са времена на време у пракси се јављају информације о покушајима да се измери људска душа. Ово се своди на то, да се на самртном одру измери маса тела умирајућег. У моменту краја живота, она се смањује. Из тога следи закључак да душа поседује сопствену масу, која се губи у моменту смрти.

:hahaha1:

... mislim da je ovo "malo" preterivanje :lol:
 

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
Неки мудри теолози и философи, па и природњаци, све то умеју лепо да образложе, или да подстакну човека на размишљање.

Но, ипак, генерално, мени су ближи уметнички доживљаји и тумачења тих ствари...

На пример, ова Дучићева песма:

Duša

Zašto plačes, draga, svu noć i dan ceo.
Izgubljena sreća još je uvek sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
To je jedan njezin zaostali deo.
Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, i onda kad mine.
Taj eho kog jedva čujes iz daljine,
To još ona zbori u tebi duboko -
U samotne noći kad žalosno šume
Reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša je sluti, čuje i razume...
 

Zazi.

Poznat
Poruka
7.129
Među 348 osoba koje se ne bi usudile da prodaju dušu "naučnica" je pronašla visok procenat onih koji veruju u dušu, pri čemu su neki religiozni, a neki nisu.

Ovih dana otvoriću licitaciju za prodaju duše, pa ko bude raspoložen, a ima PayPal opciju...
 

hogarius

Elita
Poruka
15.124



U priče o besmrtnosti duše i večnom životu u koje su verovali kao deca, ljudi veruju i u poznim godinama života, čak i kad to ne priznaju, tvrde naučnici.
Kazes "tvrde naucnici”, a navodis zenu psihologa cije ime je u svetu totalno anonimno, koja se svojom uvrnutom studijom jeftino afirmisala. Medjutim, pozivanje na naucnike, a ne imenovati ih je totalno nekorektno. Ko su ti NAUCNICI? Ne treba biti naucnik pa znati da vernik, narocito onaj zadrt koji veruje u onostrani zivot, postojanje natprirodnog svemocnog i sveznajuceg bica, koji je ubedjen da postoji Sedmo nebo, Raj, Pakao, veruje da mu je dusu poklonio bog i da moze umreti onog casa kada je proda djavolu.

Studija je pokazala da se lična uverenja vrlo malo menjaju tokom odrastanja, ali da se menja ono što govorimo drugima.
Sto se tice Amerikanaca, narocito onih poreklom iz Irske, Skotske, Poljske, Pruske, Latino Amerike, sa valjano ispranim mozgovima pocev od malih nogu pa do sticanja punoletstva, nece menjati svoja stecena, tj. nametnuta ubedjenja. To im je cvrsto usanjeno u podsvest koja odredjuje staanje svesti kod tako “ sistematski obradjenih” hriscana, zapravo pripadnika svih religija.

Stefani Englin, doktorant psihologije na Rugers univerzitetu u Nju Džersiju počela je istraživanje s pretpostavkom da ljudi imaju duboko usađena verovanja o duši i večnom životu.
Dakle, doktorska teza sa predubedjenjem.

Ona je ispitala 348 osoba o tome da li veruju u dušu i zagrebni život, u periodu kad su imali 10 godina, a zatim u 18. godini.
Prvo, broj od 348 je vema mali uzorak da bi mogao da posluzi kao valjan materijal u istsrazivanju o jednoj manje-vise uvrnutoj studiji jednog anonimnog doktoranda.

Čak su i ispitanici koji su rekli da ne veruju u zagrobni život, odbili da “prodaju” dušu.
Koja je to nastrana osoba koja ce da se proda za dva dolara. Zasto ti naucnici nisu ponudili petocifrenu ili sestocifrenu cenu.

Bilo bi dobro da ti das definiciu odrednice "dusä", "dusevnoat" i "duhovnost"..


Ja kao ateista ne bih prodao svoju dusu skrtim naucnicima za samo dva dolara. Zasto nisu ponudi 20 hiljada, dvesta hiljada, dva milion, onda bi mogli videti koliko Fausta ima ne samo u Americi, vec sirom sveta.


Naravno, i ja imam dusu, ali ne poklonjenu od tog zlog matorog boga.

Sta mislite, uvazeni forumasi, koliko bi se Srba odreklo pravoslavalja kada bi im se ponulila neka ozbiljnija suma novaca, recimo 100.000 evra? A, ako bi nam se ponudilo 1 milion, sta bi od pravoslavlja i hriscanstva ostalo?
 

ucencovjek

Aktivan član
Poruka
1.746
Ne, pošto racionalno i kritički pristupam stvarima, pa tako ne verujem u boga, dušu, nemam ništa sa primitivnim verovanjima.

Za tebe je verovanje u Dusu primitivno verovanje , ako si tolko racionalan prvo racionalisi nesto pa onda bekeci , sta je onda po tebi napredno verovanje , akkav je to koncept iznad dusevnosti i smisla zivota ?

A da "na tebi nije teret dokazivanja" , jel da ... :fdlan: :hahaha:
 

hogarius

Elita
Poruka
15.124
Dusa je nesto neodredjeno, metafizicki pojednostavljeno sa kreiranjem zivog coveka kome je bog podario ne samo zivot vec i dusu.. Popovski koncept duze je totalno neprihvatljiv, jer tako sta, kao i samog boga, nije moguce dokazati. Dusa je plod nase uobrazilje koja je sama po sebi neka vrsta duhovnosti. Nasa svest, znanje, emocije, govor, razmisljanje, itd. itd. moze se nazvati dusa. Kakvu dusu ima dete koje se tek rodilo? Kakvu dusu ima tezan dusevni bolesnik koji goto da nije svestan svog postojanja? Bas kao i svaki drugi zivi stvor. Yokai je to veoma dobro opisao, on je svestan da dusa kao poklon nekakvog nedefinisanog boga ne postoji, vec samo razvijena svest, razum, inteligencija.
 

ucencovjek

Aktivan član
Poruka
1.746
Dusa je nesto neodredjeno, metafizicki pojednostavljeno sa kreiranjem zivog coveka kome je bog podario ne samo zivot vec i dusu.. Popovski koncept duze je totalno neprihvatljiv, jer tako sta, kao i samog boga, nije moguce dokazati. Dusa je plod nase uobrazilje koja je sama po sebi neka vrsta duhovnosti. Nasa svest, znanje, emocije, govor, razmisljanje, itd. itd. moze se nazvati dusa. Kakvu dusu ima dete koje se tek rodilo? Kakvu dusu ima tezan dusevni bolesnik koji goto da nije svestan svog postojanja? Bas kao i svaki drugi zivi stvor. Yokai je to veoma dobro opisao, on je svestan da dusa kao poklon nekakvog nedefinisanog boga ne postoji, vec samo razvijena svest, razum, inteligencija.

A sta su svest,razum,inteligencija sta njih pokrece , sta im daje smisao ?
 

ucencovjek

Aktivan član
Poruka
1.746
Energija i samo energija. Smisao se uci i stice tokom zivota

Odakle ta energija dolazi ... sta je to sto energiju cini pokretnom ... samo mi nemoj govoriti o atomima i jos sitnijim cesticama i njihoovm odnosu koji medjusoban omogucava kretanje to i sam znam ... ajmo onda dalje sta i te najstitnije od najsitnijih cestica cini pokretnim i zasto se pobogu oni krecu , zar im nije jednostavnije da miruju ?
 

villaret

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.304
Odakle ta energija dolazi ... sta je to sto energiju cini pokretnom ... samo mi nemoj govoriti o atomima i jos sitnijim cesticama i njihoovm odnosu koji medjusoban omogucava kretanje to i sam znam ... ajmo onda dalje sta i te najstitnije od najsitnijih cestica cini pokretnim i zasto se pobogu oni krecu , zar im nije jednostavnije da miruju ?

e hogi se prosto udavio u tim cesticama..nema ga..:(

- - - - - - - - - -

Energija i samo energija. Smisao se uci i stice tokom zivota

ti si hogi ko vatra..goris goris dok ne izgoris..:D
 
  • Podržavam
Reactions: PLP

hogarius

Elita
Poruka
15.124
Odakle ta energija dolazi ... sta je to sto energiju cini pokretnom ... samo mi nemoj govoriti o atomima i jos sitnijim cesticama i njihoovm odnosu koji medjusoban omogucava kretanje to i sam znam ... ajmo onda dalje sta i te najstitnije od najsitnijih cestica cini pokretnim i zasto se pobogu oni krecu , zar im nije jednostavnije da miruju ?
Odakle tebi saznanje da je energija pokretna. Da li ti hoces da kazes da je tvoj bog ta "pokretna" energija? Ili imas neko drugo saznanje? A ko je tu tvoju energiju koju ti nazivas bogom stvorio i koja je, kako ti tvrdis, pokretna?

P.S. Kazes "... samo mi nemoj govoriti o atomima i jos sitnijim cesticama i njihoovm odnosu koji medjusoban omogucava kretanje to i sam znam". Da li ti ovim sugerises da si diplomirao fiziku i specijalizovao atomsku?

- - - - - - - - - -

Pa onda je i verovanje u postojanje materije primitivno.
Bilo bi primitivno kada ti ne bi bio materija.

- - - - - - - - - -

e hogi se prosto udavio u tim cesticama..nema ga..:(

- - - - - - - - - -



ti si hogi ko vatra..goris goris dok ne izgoris..:D
To je uvek bilo i bice. Sve ima svoj pocetak i kraj.
 

ucencovjek

Aktivan član
Poruka
1.746
Odakle tebi saznanje da je energija pokretna. Da li ti hoces da kazes da je tvoj bog ta "pokretna" energija? Ili imas neko drugo saznanje? A ko je tu tvoju energiju koju ti nazivas bogom stvorio i koja je, kako ti tvrdis, pokretna?

P.S. Kazes "... samo mi nemoj govoriti o atomima i jos sitnijim cesticama i njihoovm odnosu koji medjusoban omogucava kretanje to i sam znam". Da li ti ovim sugerises da si diplomirao fiziku i specijalizovao atomsku?
.

:lol: sve si reko .

P.S. A sta je energija nego kretanje , zato se i zove energija zato sto se nesto krece , nisi razmisljo u tom pravcu ?? :hahaha:

... pa kaze dalje :

"A ko je tu tvoju energiju koju ti nazivas bogom stvorio" . Ovo je tvoje pitanje `ko ju je stvorio` , to lepo sugerise da se i sam pitas ko omogucava da se energija krece , dakle govorimo o subjektu oko koga se sve vrti - Dusi - visem Ja .
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.