Tamarela
Zainteresovan član
- Poruka
- 294
I slucaj
Evo sta se jednom mladom Beogradjaninu dogodilo. Decko resio da kupi svojoj mami za rodjendan sal/esarpu sa barberi motivom. Nije bas imao vremena da mnogo trazi, pogledao na par mesta, nije nasao. Cekajuci bus, vidi na stanici neku stariju gospodju takoreci bakicu sa bas takvim salom i padne mu na pamet da je pita gde je ona kupila. Pridje joj i najuljudnije pocne: "Izvinite gospodjo, da li biste bili ljubazni da mi kazete gde..." - nije stigao ni da zavrsi pitanje jer ga je gospodja ne tako uljudno prekinula recima: "Nemam nista sitno!" i odmakla se par koraka. Decko je samo s nevericom gledao, u zbunu, odmahnuo rukom (shvativsi da nema poente objasnjavati bilo sta) i udaljio se. Pri tom (mozda treba da naglasim) decko izgleda sasvim normalno, pristojno, kulturno.
II slucaj
Ovo se meni desilo. Maxi, koji dan pred Novu 2004. godinu, oko18h. Redovi za kase gigantski. Muka me naterala da sam bas tu i bas u to vreme moram da kupim jednu JEDINU stvar - neku glupu knjizicu. Sta cu, stanem u red i cekam. Ispred mene covek srednjih godina, normalnog izgleda (znaci, ne izgleda bas kao dziber, vec kao intelektualac), sa kolicima prepunim (kao i mnogi ispred njega). Kad je on dosao na red, ja vec u ocaju. Resim da ga zamolim: "Izvinite gospodine, da li bih mogla pre vas, imam samo ovu kjigu?!" - sve sa osmehom i cvrkutavim glasicem. Covek me pogleda bezizrazajno i rece: "Ne, ne mozes, i ja sam cekao pola sata..." ili nesto slicno. Osmehnem se s nevericom, blago ironicno i stanem iza njega...
Dakle, zar je zaista toliko tesko biti fin
?!? Ne znam za vas ostale, a ja bih sigurno, ali sigurno, propustila nekog ako me vec moli (cak sam to i radila vise puta). To ne znaci da bih uradila isto ako bi me bas njih npr. osmoro sa po par stvari zamolilo. Ali ovom coveku se to nije desilo. Mozda mu je bio los dan. Ili je cist primer ortodoxnog baksuza! Da komsiji crkne krava! 
Ili ovo za prvo slucaj: da li nam se toliko cesto desava da nam pridju klosari i traze novac jer im je bas zafalilo 20-100din za kartu do Valjeva ili Subotice, da nam svi ostali koji nam pridju (da pitaju npr. koliko je sati, da li je skoro prosla 23-ka i sl) izgledaju kao klosari, dzanki...?!
I uopsteno, da li je tako nesto vezano sa starije generacije koje su se u ovom vremenu izgubile i uplasile? I da li mi, mladji, mozemo tu nesto da promenimo i budemo ljubazniji jedni prema drugima? (Mada mi se ovo drugo ne cini realnim, jer generacije koje danas stasavju izgledaju mi kao su jos gore imajuci u vidu njihove uzore sa Tv-a i estradi... Naravno, ne mogu bas da generalizujem.) Jedino smo za vreme bombardovanja svi bili nesto extra ljubazni, puni tolerancije i razumevanja itd. Ali takvi smo mi Srbi, izgleda...
Evo sta se jednom mladom Beogradjaninu dogodilo. Decko resio da kupi svojoj mami za rodjendan sal/esarpu sa barberi motivom. Nije bas imao vremena da mnogo trazi, pogledao na par mesta, nije nasao. Cekajuci bus, vidi na stanici neku stariju gospodju takoreci bakicu sa bas takvim salom i padne mu na pamet da je pita gde je ona kupila. Pridje joj i najuljudnije pocne: "Izvinite gospodjo, da li biste bili ljubazni da mi kazete gde..." - nije stigao ni da zavrsi pitanje jer ga je gospodja ne tako uljudno prekinula recima: "Nemam nista sitno!" i odmakla se par koraka. Decko je samo s nevericom gledao, u zbunu, odmahnuo rukom (shvativsi da nema poente objasnjavati bilo sta) i udaljio se. Pri tom (mozda treba da naglasim) decko izgleda sasvim normalno, pristojno, kulturno.
II slucaj
Ovo se meni desilo. Maxi, koji dan pred Novu 2004. godinu, oko18h. Redovi za kase gigantski. Muka me naterala da sam bas tu i bas u to vreme moram da kupim jednu JEDINU stvar - neku glupu knjizicu. Sta cu, stanem u red i cekam. Ispred mene covek srednjih godina, normalnog izgleda (znaci, ne izgleda bas kao dziber, vec kao intelektualac), sa kolicima prepunim (kao i mnogi ispred njega). Kad je on dosao na red, ja vec u ocaju. Resim da ga zamolim: "Izvinite gospodine, da li bih mogla pre vas, imam samo ovu kjigu?!" - sve sa osmehom i cvrkutavim glasicem. Covek me pogleda bezizrazajno i rece: "Ne, ne mozes, i ja sam cekao pola sata..." ili nesto slicno. Osmehnem se s nevericom, blago ironicno i stanem iza njega...
Dakle, zar je zaista toliko tesko biti fin
?!? Ne znam za vas ostale, a ja bih sigurno, ali sigurno, propustila nekog ako me vec moli (cak sam to i radila vise puta). To ne znaci da bih uradila isto ako bi me bas njih npr. osmoro sa po par stvari zamolilo. Ali ovom coveku se to nije desilo. Mozda mu je bio los dan. Ili je cist primer ortodoxnog baksuza! Da komsiji crkne krava! Ili ovo za prvo slucaj: da li nam se toliko cesto desava da nam pridju klosari i traze novac jer im je bas zafalilo 20-100din za kartu do Valjeva ili Subotice, da nam svi ostali koji nam pridju (da pitaju npr. koliko je sati, da li je skoro prosla 23-ka i sl) izgledaju kao klosari, dzanki...?!
I uopsteno, da li je tako nesto vezano sa starije generacije koje su se u ovom vremenu izgubile i uplasile? I da li mi, mladji, mozemo tu nesto da promenimo i budemo ljubazniji jedni prema drugima? (Mada mi se ovo drugo ne cini realnim, jer generacije koje danas stasavju izgledaju mi kao su jos gore imajuci u vidu njihove uzore sa Tv-a i estradi... Naravno, ne mogu bas da generalizujem.) Jedino smo za vreme bombardovanja svi bili nesto extra ljubazni, puni tolerancije i razumevanja itd. Ali takvi smo mi Srbi, izgleda...
e takvi smo ti mi!
Oni su zadržali i lepe manire, između ostalog. A to znači biti uljudan prema sugrađanima, ne razbacivati papiriće i tsl. unaokolo, ne parkirati kola posred trotoara a da pešaci zaobilaze po kolovozu, usporiti ispred pešačkog prelaza, btw.
