Veroucitelji, iskljucivo pravoslavne vere?

E, ако му је мрзак Св. Сава, онда нека крене од тога ко је оснивач водећих универзитета, световних! по Европи и где и данас-данас водећи људи клера воде главну реч. И данас је званични мото Оксфордског универзитета Dominus Iluminatio Mea ili Бог је моја светлост. О томе да нема дубљег занимања за науку без онтологије, и да је то поље занимања врхунских физичара, па и ето најпознатијег- Ајнштајна. Нема науке без суштинских одговора. Догма је већ нешто о чему се расправља као штетној ...итд.
Тако да аргументи против верског учења које је, опет, у вези са филозофијом, књижевношћу итд, познавању и разумевању других култура, вера, традиција је оно што мора да зна сваки образован човек. Не мора, додуше, али је богат онај који се за то занима и покушава што више да зна. Не постоји штетно "знање", нарочито оно које се тиче човека. Али, то ови што су сисали идеолошке мотке не морају да знају.
 
Treba ukinuti i veronauku i gradjansko, nek se kao u normalnim drzavama veronauku drze u pomesnim bogomoljama vikendom , ko vec ide u koju , a gradjansko nek se uci kod kuce kao sto je i red , a ne da jos ta sranja finansiramo iz budzeta i da deca moraju da se smaraju sa dodatnim predmetima u skoli .

od 27 drzava eu u dve trecine je obavezna a u 9 fakultativna.
veronauka ne postoji u albaniji.
 
Treba ukinuti i veronauku i gradjansko, nek se kao u normalnim drzavama veronauku drze u pomesnim bogomoljama vikendom , ko vec ide u koju , a gradjansko nek se uci kod kuce kao sto je i red , a ne da jos ta sranja finansiramo iz budzeta i da deca moraju da se smaraju sa dodatnim predmetima u skoli .

Деца која су ускраћена за веронауку ЗА ЦЕО ЖИВОТ ОСТАЈУ ОСАКАЋЕНА ИЗ ОБЛАСТИ ОПШТЕГ ОБРАЗОВАЊА, КУЛТУРЕ; ИСТОРИЈЕ, ФИЛОСОФИЈЕ, УМЕТНОСТИ - ништа се од наведеног не може разумети и схватити без веронауке и историје цркве...
 
Namena skole je SVETOVNO OBRAZOVANJE, a ne religiozno.

Zasto se u crkvi ne izucava biologija?

Zato sto nije ustanova za to.

jedan odgovor koji preuzimam sa jednog drugog foruma.

Ако се руководимо том логиком да веронаука треба да се учи само при црквама, онда исти принцип морамо применити и на остале предмете. У том случају, ко хоће да изучава музичку културу, нека се упише у музичку школу. Јер, шта ћемо са децом која немају слуха? Не можемо им на силу наметати музичко образовање. Кога занима ликовна култура нека, упише школу цртања. Ко воли спорт, нека почне да тренира нешто. Физичкој култури није место у школама. Ко има афинитете према језицима, нека упише школу страних језика... Тако се може ићи у недоглед. И на крају долазимо до тога да нам школа није ни потребна. Нека свако сам изучава оно што га занима.
Веронаука нема за циљ да од деце формира вернике - јер и кад би хтели, вероучитељи то не би могли да постигну, будући да је чин вере увек дубоко личан, интиман, и пре свега слободан. И то важи за сваку личност, независно од тога да ли је реч о детету или одраслом човеку. Немојмо потцењивати критичку моћ расуђивања деце. Штавише, деца неретко размишљају много критичкије него старији људи, будући да не робују многим предрасудама којима су склони одрасли. Најсмешније је када се религијском светоназору супротставља научни поглед на свет, као да предмет веровања може истовремено бити и предмет научног проучавања. Циљ веронауке је да се ђацима пренесу основне поставке хришћанске вере. Европску цивилизацију је немогуће замислити без хришћанства које представља њен темељ, свиђало се то неком или не. Да не говоримо о кључном утицају који је хришћанска вера имала на све области уметности: архитектуру, музику, књижевност, сликарство, вајарство, позориште, балет, филм... Библија је, као што је познато, најпревођенија - самим тим и најчитанија књига на свету. Према томе, ако је задатак школства да образује младе нараштаје, онда веронауци треба да припада битно место у систему образовања. Другим речима, свако ко држи до свог образовања би требало да познаје основне постулате хришћанске вере, независно од тога какав став има према Библији или Цркви и да ли уопште верује или не верује у Бога. Овај принцип важи и за све друге религије.
Црква се може и треба критиковати, али пре тога треба колико - толико упознати материју. Најтужније је када неупућени и необразовани људи себи дозволе да критикују нешто о чему немају никакву озбиљнију представу, осим плиткоумних идеолошких предрасуда. Тако да противници веронауке управо својим примером најбоље сведоче о неопходности извођења исте у школама. Ми данас имамо професоре универзитета који не знају да Библија и Свето писмо представљају једну те исту књигу. Да не говоримо о другим професорима и наставницима по гимназијама, средњим и основним школама чије је незнање из религије и других области културе фрапантно.
Дакле, деца треба да стичу знање и образовање из хришћанске вере, а да ли ће те информације постати ствар личног и интимног убеђења тј. да ли ће оне постати животни компас, то зависи искључиво од њихове слободе и ни од чега другог. А та слобода представља централни појам хришћанске теологије.
 
jedan odgovor koji preuzimam sa jednog drugog foruma.

Ако се руководимо том логиком да веронаука треба да се учи само при црквама, онда исти принцип морамо применити и на остале предмете. У том случају, ко хоће да изучава музичку културу, нека се упише у музичку школу. Јер, шта ћемо са децом која немају слуха? Не можемо им на силу наметати музичко образовање. Кога занима ликовна култура нека, упише школу цртања. Ко воли спорт, нека почне да тренира нешто. Физичкој култури није место у школама. Ко има афинитете према језицима, нека упише школу страних језика... Тако се може ићи у недоглед. И на крају долазимо до тога да нам школа није ни потребна. Нека свако сам изучава оно што га занима.
Веронаука нема за циљ да од деце формира вернике - јер и кад би хтели, вероучитељи то не би могли да постигну, будући да је чин вере увек дубоко личан, интиман, и пре свега слободан. И то важи за сваку личност, независно од тога да ли је реч о детету или одраслом човеку. Немојмо потцењивати критичку моћ расуђивања деце. Штавише, деца неретко размишљају много критичкије него старији људи, будући да не робују многим предрасудама којима су склони одрасли. Најсмешније је када се религијском светоназору супротставља научни поглед на свет, као да предмет веровања може истовремено бити и предмет научног проучавања. Циљ веронауке је да се ђацима пренесу основне поставке хришћанске вере. Европску цивилизацију је немогуће замислити без хришћанства које представља њен темељ, свиђало се то неком или не. Да не говоримо о кључном утицају који је хришћанска вера имала на све области уметности: архитектуру, музику, књижевност, сликарство, вајарство, позориште, балет, филм... Библија је, као што је познато, најпревођенија - самим тим и најчитанија књига на свету. Према томе, ако је задатак школства да образује младе нараштаје, онда веронауци треба да припада битно место у систему образовања. Другим речима, свако ко држи до свог образовања би требало да познаје основне постулате хришћанске вере, независно од тога какав став има према Библији или Цркви и да ли уопште верује или не верује у Бога. Овај принцип важи и за све друге религије.
Црква се може и треба критиковати, али пре тога треба колико - толико упознати материју. Најтужније је када неупућени и необразовани људи себи дозволе да критикују нешто о чему немају никакву озбиљнију представу, осим плиткоумних идеолошких предрасуда. Тако да противници веронауке управо својим примером најбоље сведоче о неопходности извођења исте у школама. Ми данас имамо професоре универзитета који не знају да Библија и Свето писмо представљају једну те исту књигу. Да не говоримо о другим професорима и наставницима по гимназијама, средњим и основним школама чије је незнање из религије и других области културе фрапантно.
Дакле, деца треба да стичу знање и образовање из хришћанске вере, а да ли ће те информације постати ствар личног и интимног убеђења тј. да ли ће оне постати животни компас, то зависи искључиво од њихове слободе и ни од чега другог. А та слобода представља централни појам хришћанске теологије.
Одлично.
:ok:
 
jedan odgovor koji preuzimam sa jednog drugog foruma.

Ако се руководимо том логиком да веронаука треба да се учи само при црквама, онда исти принцип морамо применити и на остале предмете. У том случају, ко хоће да изучава музичку културу, нека се упише у музичку школу. Јер, шта ћемо са децом која немају слуха? Не можемо им на силу наметати музичко образовање. Кога занима ликовна култура нека, упише школу цртања. Ко воли спорт, нека почне да тренира нешто. Физичкој култури није место у школама. Ко има афинитете према језицима, нека упише школу страних језика... Тако се може ићи у недоглед. И на крају долазимо до тога да нам школа није ни потребна. Нека свако сам изучава оно што га занима.
Веронаука нема за циљ да од деце формира вернике - јер и кад би хтели, вероучитељи то не би могли да постигну, будући да је чин вере увек дубоко личан, интиман, и пре свега слободан. И то важи за сваку личност, независно од тога да ли је реч о детету или одраслом човеку. Немојмо потцењивати критичку моћ расуђивања деце. Штавише, деца неретко размишљају много критичкије него старији људи, будући да не робују многим предрасудама којима су склони одрасли. Најсмешније је када се религијском светоназору супротставља научни поглед на свет, као да предмет веровања може истовремено бити и предмет научног проучавања. Циљ веронауке је да се ђацима пренесу основне поставке хришћанске вере. Европску цивилизацију је немогуће замислити без хришћанства које представља њен темељ, свиђало се то неком или не. Да не говоримо о кључном утицају који је хришћанска вера имала на све области уметности: архитектуру, музику, књижевност, сликарство, вајарство, позориште, балет, филм... Библија је, као што је познато, најпревођенија - самим тим и најчитанија књига на свету. Према томе, ако је задатак школства да образује младе нараштаје, онда веронауци треба да припада битно место у систему образовања. Другим речима, свако ко држи до свог образовања би требало да познаје основне постулате хришћанске вере, независно од тога какав став има према Библији или Цркви и да ли уопште верује или не верује у Бога. Овај принцип важи и за све друге религије.
Црква се може и треба критиковати, али пре тога треба колико - толико упознати материју. Најтужније је када неупућени и необразовани људи себи дозволе да критикују нешто о чему немају никакву озбиљнију представу, осим плиткоумних идеолошких предрасуда. Тако да противници веронауке управо својим примером најбоље сведоче о неопходности извођења исте у школама. Ми данас имамо професоре универзитета који не знају да Библија и Свето писмо представљају једну те исту књигу. Да не говоримо о другим професорима и наставницима по гимназијама, средњим и основним школама чије је незнање из религије и других области културе фрапантно.
Дакле, деца треба да стичу знање и образовање из хришћанске вере, а да ли ће те информације постати ствар личног и интимног убеђења тј. да ли ће оне постати животни компас, то зависи искључиво од њихове слободе и ни од чега другог. А та слобода представља централни појам хришћанске теологије.

Uopste se ne slazem sa ovim tekstom.

Zna se GDE se uci o veri, bibliji, koranu i ostalim religijama...

A zna se sta se uci po skolama.

Ne treba mutiti bistru vodu.

Kada u crkvi pocnu da predaju biologiju - slozicu se da i u skolama treba da predaju veronauku!
 
Uopste se ne slazem sa ovim tekstom.

Zna se GDE se uci o veri, bibliji, koranu i ostalim religijama...

A zna se sta se uci po skolama.

Ne treba mutiti bistru vodu.

Kada u crkvi pocnu da predaju biologiju - slozicu se da i u skolama treba da predaju veronauku!

to je tvoje legitimno pravo da se ne slazes i to nije sporno.
ali sporno je to sto se uskracuje osnovno i ljudsko pravo na versko obrazovanje.
uostalom u srbiji je veronauka fakultativan predmet, pa ko voli nek izvoli, ko ne, ne mora.
i ljudi koji su vernici i koji zele versko obrazovanju su poreski obaveznici.
 
Moj prijatelj i ja smo sinoc imali raspravku i nismo znali da nadjemo odgovor na ovo pitanje.
Npr, ako se dete opredeli za veronauku u skoli i ako je npr katolik po veri, da li je skola duzna da mu nadje katolickog svestenika ako dete tj roditelji to ZAHTEVAJU?
Ja tvrdim da mora a on da ne mora.
Ko je u pravu?

Veronauka je nesto najbolje u skoli.
..bar ce ti nasi neki novi klinci biti bolji i posteniji od nas, bar ce znati ko su, u sta su im preci verovali i kojih nacela se pridrzavali.

Najbolje je da to bude svestenik,veroucitelj vere kojoj dete pripada.
 

Back
Top