Veronauka u obrazovanju

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
66.224

Raste broj đaka koji biraju veronauku, umesto građanskog vaspitanja​


Pre 22 godine u Srbiju je uvedena veronauka i građansko vaspitanje, a prema poslednjim podacima koji su potvrđeni u Ministarstvu prosvete, u našoj zemlji na veronauku ide 448.925, a na građansko vaspitanje 300.274 učenika.
skolska-tabla.png

Foto: Canva
Ovo su podaci za prošlu godinu, dok ovogodišnji još uvek nisu obrađeni ali ono što prvo pada u oči jeste da broj dece koja se opredeljuju za veronauku nije promenjen u odnosu na 2021. godinu.
Tada ih je bilo oko 450.000, dok je broj đaka građanskog smanjen za oko 15.000.
U Srbiji deca i roditelji mogu da biraju između šest verskih obrazovnih programa – pravoslavni, katolički, islamski, jevrejski, reformistički i evangelistički.

Verski analitičar Željko Injac kaže da bi na veronauci bilo još više đaka da ne postoje unutrašnje sabotaže.
– O tome se nerado priča ali to je fakat jer su mnogi direktori škola protiv crkve, ili prisustva crkve i drugih verskih institucija u školama. Inače, mislim da bi bilo mnogo veći odnos u korist veronauke. Ali to nije rezultat buđenja religioznosti i nacionalne svesti, jer se buđenje religioznosti desilo devedesetih godina i posle toga se ništa značajno nije desilo. Oni koji su verovali, oni su ostali vernici. Oni koji su tog momenta postali vernici, i oni su ostali. Nije tu bilo drastičnih promena – kaže Injac.
Analitičar je uveren da će broj dece koja idu na veronauku vremenom da raste.
– Zbog toga što su sve te priče o “zloj crkvi” dojadile narodu. Narod ne posmatra crkvu na način na koji to deo medija prezentuje. Jednostavno ljudi su se razuverili u to i znaju da je to propaganda. Pogotovo mlađi ljudi, koji će imati svoju decu, a koja će ići u školu. Znači, njihova deca će ići na veronauku – kaže Injac.

Slavica Ševkušić, viša naučna saradnica Instituta pedagoška istraživanja iz Beograda, rekla je nedavno za BBC da u poslednjih 10 godina nije sprovedeno „nijedno obuhvatnije istraživanje evaluacije efekata verske nastave”.
Nije sa sigurnošću poznato čak ni koliko učenika pohađa jedan i drugi predmet – jedine podatke za BBC su izneli iz Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Oni navode da na veronauku ide oko 450.000, a na građansko vaspitanje oko 315.000 učenika, kao i da u školama radi 2.010 veroučitelja, od čega 1.602 pravoslavnih, 247 islamskih, 131 iz Rimokatoličke crkve i 30 iz Crkava reformacije.

Do demokratije je teže doći​

Poslednjih godina, Srbija beleži pad upravo u onim oblastima kojima se đaci (ne)bave na časovima građanskog vaspitanja.
Na primer, izveštaji pokazuju da je život za demokratiju u Srbiji sve teži.
„Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude”, zaključak je publikacije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).
Studijom je obuhvaćen period od 2010. do 2020. godine, a, prema navodima istraživača, zabeleženi su negativni trendovi u svim oblastima od značaja za funkcionisanje demokratije – od izbora i medija, do stanja partija, ljudskih prava i civilnog društva.
Takođe, u poslednjem izveštaju Fridom hausa, organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, Srbija je svrstana u „hibridne režime”.
Izvor: Dnevnik, BBC, 24sedam
 
Do demokratije je teže doći
Poslednjih godina, Srbija beleži pad upravo u onim oblastima kojima se đaci (ne)bave na časovima građanskog vaspitanja.
Na primer, izveštaji pokazuju da je život za demokratiju u Srbiji sve teži.
„Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude”, zaključak je publikacije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).
Studijom je obuhvaćen period od 2010. do 2020. godine, a, prema navodima istraživača, zabeleženi su negativni trendovi u svim oblastima od značaja za funkcionisanje demokratije – od izbora i medija, do stanja partija, ljudskih prava i civilnog društva.
Takođe, u poslednjem izveštaju Fridom hausa, organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, Srbija je svrstana u „hibridne režime”.
Izvor: Dnevnik, BBC, 24sedam
Какве везе ово има са веронауком ?
 
На моју ћерку и цело њено одељење су вршили притисак да се определе за веронауку да наставница не би остала без посла.
То исто раде са језицима.
Подаци нису меродавни, из прве руке.
Иначе, оваквој веронауци место и није у школи.
Замишљени концепт је био потпуно другачији, упознавање са религијама генерално, али је отишло у сасвим другом смеру.
Оваквој веронауци место је у цркви.
Нису били способни ни уџбенике да направе а све им је било препуштено, па чак и избор вероучитеља.
 
На моју ћерку и цело њено одељење су вршили притисак да се определе за веронауку да наставница не би остала без посла.
То исто раде са језицима.
У малим местима и ако деца не живе у месту где је школа, врши се притисак да дете иде на грађанско. Веронаука је често седми и осми час и деца и да хоће не могу да присуствују настави.
Грађанско је потпуно неуспешан предмет довољно је погледати план и програм.
Поједине учитељице врше притисак на децу да им оне предају грађанско да се деца не би делила. Па родитељи хтели или не, да не би раздвајали децу пристају на грађанско.
У неким школама постоје презентације веронауке, па свако може да одлучи занима ли то њега за своје дете или не. У другим школама то не постоји па родитељ који уписује дете у школу не зна ни коме да се јави ни како да се распита ни шта да одлучи.
У појединим школама директори врше притисак да деца иду на грађанско васпитање.
Иначе, оваквој веронауци место и није у школи.
Веронаука није уведена, она је само враћена у школе, пошто је постојала пре другог светског рата и нико није видео проблем у томе. Нити је било коме сметала.
Замишљени концепт је био потпуно другачији, упознавање са религијама генерално, али је отишло у сасвим другом смеру.
Упознавање са религијама никада није ни био предмет веронауке. Јесте ли упознати са планом и програмом веронауке ? У питању није само православље, тамо где има муслимана или деце друге вероисповести организује се њихова веронаука. Тако да веронаука у Србији обухвата православље, римокатолицизам, протестантизам и ислам, све зависи од средине до средине и броја ђака.
 
У малим местима и ако деца не живе у месту где је школа, врши се притисак да дете иде на грађанско. Веронаука је често седми и осми час и деца и да хоће не могу да присуствују настави.
Грађанско је потпуно неуспешан предмет довољно је погледати план и програм.
Поједине учитељице врше притисак на децу да им оне предају грађанско да се деца не би делила. Па родитељи хтели или не, да не би раздвајали децу пристају на грађанско.
У неким школама постоје презентације веронауке, па свако може да одлучи занима ли то њега за своје дете или не. У другим школама то не постоји па родитељ који уписује дете у школу не зна ни коме да се јави ни како да се распита ни шта да одлучи.
У појединим школама директори врше притисак да деца иду на грађанско васпитање.

Веронаука није уведена, она је само враћена у школе, пошто је постојала пре другог светског рата и нико није видео проблем у томе. Нити је било коме сметала.

Упознавање са религијама никада није ни био предмет веронауке. Јесте ли упознати са планом и програмом веронауке ? У питању није само православље, тамо где има муслимана или деце друге вероисповести организује се њихова веронаука. Тако да веронаука у Србији обухвата православље, римокатолицизам, протестантизам и ислам, све зависи од средине до средине и броја ђака.
1. Живим у малом граду, притисак се врши да се иде на веронауку
2. Надам се да смо мало одмакли од 2. св.рата
3. Веронаука нема ни уџбенике, какав план и програм?
4. Знам шта се говорило када је требало да буде враћена у школе, идеја је била развој верске културе и толеранције, не индоктринација.
 
1. Живим у малом граду, притисак се врши да се иде на веронауку
Не разумем у ком смислу притисак ?
2. Надам се да смо мало одмакли од 2. св.рата
У краљевини СХС веронаука је била обавезан предмет који се оцењивао.
3. Веронаука нема ни уџбенике, какав план и програм?
Веронаука има план и програм, не може предмет у школи да постоји без плана и програма.
4. Знам шта се говорило када је требало да буде враћена у школе, идеја је била развој верске културе и толеранције, не индоктринација.
Не, помешали сте нешто, никада то није био план.
Већ се деценијама учи о разним религијама. Тај предмет се зове историја.
Веронаука обрађује посебне ствари, нпр исламска веронаука не обрађује хришћанство и православна веронаука не обрађује протестантизам.
 
Не разумем у ком смислу притисак ?

У краљевини СХС веронаука је била обавезан предмет који се оцењивао.

Веронаука има план и програм, не може предмет у школи да постоји без плана и програма.

Не, помешали сте нешто, никада то није био план.
Већ се деценијама учи о разним религијама. Тај предмет се зове историја.
Веронаука обрађује посебне ствари, нпр исламска веронаука не обрађује хришћанство и православна веронаука не обрађује протестантизам.
Писала сам, моје дете су терали на веронауку, и сву осталу децу јер се само петоро пријавило, па да наставница не остане без посла. Мало је било, па је учитељица на родитељском на нас вршила притисак и добила је по заслузи.
Краљевина и република чак нису ни исти државни системи, зашто би били исти образовни? И краснопис више немамо.
Моје дете је ишло у 2. разреду на веронауку, добили су бојанке из Ужичке епархије, ништа нису радили, зато су и одлучили да иду на грађанско, већина деце. Тражила сам сада Правилник о наст.плану и програму, да, постоји, али се очигледно није поштовао.
Као кад деца у школи не би научила да читају.
На крају, знам како је сада, али то није била идеја. И не би требало да буде овако у секуларној држави.
 
Писала сам, моје дете су терали на веронауку, и сву осталу децу јер се само петоро пријавило, па да наставница не остане без посла. Мало је било, па је учитељица на родитељском на нас вршила притисак и добила је по заслузи.
Краљевина и република чак нису ни исти државни системи, зашто би били исти образовни? И краснопис више немамо.
Моје дете је ишло у 2. разреду на веронауку, добили су бојанке из Ужичке епархије, ништа нису радили, зато су и одлучили да иду на грађанско, већина деце. Тражила сам сада Правилник о наст.плану и програму, да, постоји, али се очигледно није поштовао.
Као кад деца у школи не би научила да читају.
На крају, знам како је сада, али то није била идеја. И не би требало да буде овако у секуларној држави.
Nešto je mnogo pogrešno u toj školi, nijedan predmet ne može da se predaje bez godišnjeg plana i programa i mesečnih planova rada. Svaka škola mora da ima u svom godišnjem planu i plan rada verske nastave. Izgleda da su nekome baš čuvali radno mesto :mrgreen: Postoje i udžbenici, naravno, koje koriste. U ednevniku su upisani časovi prema tom planu a i ocene koje daje veroučitelj su formativne, tako da se može videti šta je ishod, tj, šta deca treba da savladaju na tim časovima.
 
Poslednja izmena:
Nešto je mnogo pogrešno u toj školi, nijedan predmet ne može da se predaje bez godišnjeg plana i programa i mesečnih planova rada. Svaka škola mora da ima u svom godišnjem planu i plan rada verske nastave. Izgleda da su nekome baš čuvali radno mesto :mrgreen: Postoje i udžbinici, naravno, koje koriste. U ednevniku su upisani časovi prema tom planu a i ocene koje daje veroučitelj su formativne, tako da se može videti šta je ishod, tj, šta deca treba da savladaju na tim časovima.
Овај је мени рекао да немају уџбенике, можда му се само није радило, немам појма.
 
Nešto je mnogo pogrešno u toj školi, nijedan predmet ne može da se predaje bez godišnjeg plana i programa i mesečnih planova rada. Svaka škola mora da ima u svom godišnjem planu i plan rada verske nastave. Izgleda da su nekome baš čuvali radno mesto :mrgreen: Postoje i udžbenici, naravno, koje koriste. U ednevniku su upisani časovi prema tom planu a i ocene koje daje veroučitelj su formativne, tako da se može videti šta je ishod, tj, šta deca treba da savladaju na tim časovima.
Кад смо код уџбеника - уџбеници односно литература за наставнике православне веронауке постоји.
Али та литература односно ти уџбеници служе наставницима за припрему часова.
Што се тиче уџбеника прилагођених за децу, постоји стари и нови програм за верску наставу. На основу старог програма били су уџбеници за децу како основне тако и средње школе.
Сада је тренутно ситуација да по новом програму уџбеници за ђаке православне веронауке постоје. Али из ко зна чијих и ко зна каквих разлога у Србији ти уџбеници нису доступни деци.
Деца из дијаспоре уче из тих уџбеника јер им држава одобрава као националној мањини да имају православну веронауку. Деца из Србије још увек чекају да неко да "зелено светло" и да уџбеници за децу уђу у штампу.
 
Poslednja izmena:
Писала сам, моје дете су терали на веронауку, и сву осталу децу јер се само петоро пријавило, па да наставница не остане без посла.
Ако се пријави 5 ђака, ти ђаци се спајају са другим одељењем, нема потребе да било ко врши притисак на било кога, тако је у сеоским школама које су доста мале, па немају ни учитељи довољан број ђака за одељење него се све то спаја.
Мало је било, па је учитељица на родитељском на нас вршила притисак и добила је по заслузи.
Краљевина и република чак нису ни исти државни системи, зашто би били исти образовни? И краснопис више немамо.
Моје дете је ишло у 2. разреду на веронауку, добили су бојанке из Ужичке епархије, ништа нису радили, зато су и одлучили да иду на грађанско, већина деце.
Ситуација са веронауком и грађанским је доста шарена. Мислите да се на грађанском нешто ради и да ђаци носе свеске ?
Ђаци на пример када виде да морају да пишу и носе свеску из веронауке одлуче да пређу на грађанско јер тамо не морају да раде ништа.
Тако да се слажем са вама да постоје разни часови из веронауке, али дефинитивно се на већини часова из грађанског не ради ништа, поједини професори никада и не уписују изостанке, а поједине учитељице или наставници користе грађанско да изведу децу да играју фудбал и то им дође попут физичког.
На крају, знам како је сада, али то није била идеја. И не би требало да буде овако у секуларној држави.
Не знам да ли знате да у Европској унији све државе осим Француске и Словеније имају веронауку у образовном систему.
Коме се не свиђа веронаука може да упише дете на грађанско васпитање.
 
Ако се пријави 5 ђака, ти ђаци се спајају са другим одељењем, нема потребе да било ко врши притисак на било кога, тако је у сеоским школама које су доста мале, па немају ни учитељи довољан број ђака за одељење него се све то спаја.

Ситуација са веронауком и грађанским је доста шарена. Мислите да се на грађанском нешто ради и да ђаци носе свеске ?
Ђаци на пример када виде да морају да пишу и носе свеску из веронауке одлуче да пређу на грађанско јер тамо не морају да раде ништа.
Тако да се слажем са вама да постоје разни часови из веронауке, али дефинитивно се на већини часова из грађанског не ради ништа, поједини професори никада и не уписују изостанке, а поједине учитељице или наставници користе грађанско да изведу децу да играју фудбал и то им дође попут физичког.

Не знам да ли знате да у Европској унији све државе осим Француске и Словеније имају веронауку у образовном систему.
Коме се не свиђа веронаука може да упише дете на грађанско васпитање.
Да будем искрена, боље да нема ниједног.
Деца ионако имају превелики број предмета и часова, то им је додатних 45 минута у школи.
А служи само за допуну фонда часова наставницима, деца не науче ништа.
Ако већ мора, боље да уведу час неких корисних вештина.
 
Деца ионако имају превелики број предмета и часова, то им је додатних 45 минута у школи.
То да деца немају ни једно већ постоји. Зове се дуално образовање. Деца немају историју и све битне предмете и постају особе прављене да не размишљају и да само раде. То су сада средње стручне школе са дуалним образовањем.
То што се неком не свиђа веронаука то је његов избор, ако кренемо тако можемо и потегнути оправданост ликовног и музичког, страног језика и физичког и онда ће испасти да је најбоље да се школа смањи за пола предмета.
Само се ради о томе да деца ни тада не би учила тих пола предмета.
Тј. неки би учили, а неки не, како ко, све зависи од детета. Али угрубо речено да ли би се побољшао успех и смањиле обавезе деце када би се избацили поједини предмети ? Не.
Деца би моралиа код куће да вежбају за контролне вежбе и да раде као што су и до сада радили и вежбали.
Лепо каже једна учитељица после 20 година рада и сада је најтеже радити, родитељи најмање раде са децом код куће а очекују да се на основу рада у школи оствари највећи успех.

А служи само за допуну фонда часова наставницима, деца не науче ништа.
Шта служи за допуну часова ? Веронаука или грађанско ?
 
Poslednja izmena:
То да деца немају ни једно већ постоји. Зове се дуално образовање. Деца немају историју и све битне предмете и постају особе прављене да не размишљају и да само раде.

Шта служи за допуну часова ? Веронаука или грађанско ?
Не, не, не...то што некоме није потребна веронаука или грађанско не значи да је та особа способна само за аутомеханичара, кувара или вариоца. У време када смо имали изванредне стручњаке светског гласа у школама није било ни веронауке ни грађанског.
За допуну служе и једно и друго.
 
Не, не, не...то што некоме није потребна веронаука или грађанско не значи да је та особа способна само за аутомеханичара, кувара или вариоца.
Па наводим ти пример дуалног образовања, то већ постоји укидањем појединих предмета.
У гимназијама рецимо ти предмети нису укинути.
За допуну служе и једно и друго.
Не може веронаука да служи за допуну фонда када је предаје особа са завршеним богословским факултетом која не предаје ништа друго у школи.
Допуну којег фонда када особа не предаје ништа осим веронауке ?
Грађанско може да предаје било ко ко заврши курс.
Учитељице имају фонд а предавање грађанског им дође као додатна обавеза преко фонда, ништа им ту не допуњује фонд.
Учитељице могу да направе групу од два или три ђака, а тако се не може оформити група за веронауку.
 
Па наводим ти пример дуалног образовања, то већ постоји укидањем појединих предмета.
У гимназијама рецимо ти предмети нису укинути.

Не може веронаука да служи за допуну фонда када је предаје особа са завршеним богословским факултетом која не предаје ништа друго у школи.
Допуну којег фонда када особа не предаје ништа осим веронауке ?
Грађанско може да предаје било ко ко заврши курс.
Учитељице имају фонд а предавање грађанског им дође као додатна обавеза преко фонда, ништа им ту не допуњује фонд.
Учитељице могу да направе групу од два или три ђака, а тако се не може оформити група за веронауку.
Лично знам човека који предаје веронауку са завршеним економским факултетом. Пола радног времена држи ове часове.
Богословија није обавезна, а како епархије одлучују ко ће предавати, заиста не знам.
Што се тиче укидања предмета, то је сада већ дугогодишњи проблем, и не решава се тиме што ћеш некога гурнути у дуално због тога што му математика на факултету који ће студирати неће бити потребна. Или физика. О два часа географије и историје да не говорим.
 
Лично знам човека који предаје веронауку са завршеним економским факултетом.
Такви људи су постојали у већој мери пре 20 година као предавачи и више не предају веронауку већ су замењени вероучтељима који имају факултет.
Дакле ако негде постоји нпр учитељица која предаје веронауку или као тај човек кога знаш, то је изузетак а не правило. И опет не укида то што се и у таквим условима такви вероучитељи постављају од стране Цркве.
Пола радног времена држи ове часове.
Богословија није обавезна, а како епархије одлучују ко ће предавати, заиста не знам.
Богословски факултет је обавезан јер вероучитеље поставља Црква. Богословија је средња школа, мислилиа си вероватно факултет ?
У појединим епархијама су обавезне и мастер студије на богословском факултету, па сад зависи од епархије до епархије, негде захтевају мастер студије као обавезне за запослење, негде не.
 
Такви људи су постојали у већој мери пре 20 година као предавачи и више не предају веронауку већ су замењени вероучтељима који имају факултет.
Дакле ако негде постоји нпр учитељица која предаје веронауку или као тај човек кога знаш, то је изузетак а не правило. И опет не укида то што се и у таквим условима такви вероучитељи постављају од стране Цркве.

Богословски факултет је обавезан јер вероучитеље поставља Црква. Богословија је средња школа, мислилиа си вероватно факултет ?
У појединим епархијама су обавезне и мастер студије на богословском факултету, па сад зависи од епархије до епархије, негде захтевају мастер студије као обавезне за запослење, негде не.
Теолошки факултет овде нема много људи, они који су завршили добили су своје парохије. Само неколико њих предаје у школама.
Углавном су жене, за једну знам да је завршила Теолошки, остале су наставнице или учитељице.
Како их именују не знам, и не занима ме много.
Поента је да деца у школама треба да се образују, а веронаука и грађанско свакако нису образовни предмети.
Могу да остану као факултативни, па колико се деце заиста пријави.
Обавезан изборни предмет је свакако предмет.
 
Теолошки факултет овде нема много људи, они који су завршили добили су своје парохије. Само неколико њих предаје у школама.
Да не би било неспоразума, многи људи су завршили диференцијално богословски факултет, нпр да имају завршен правни или економски и онда са мастер студијама предају веронауку.
Стога богословски факултет је обавезан за запослење.
Што се тиче фонда, фонд се не оформљава тако што се неком допадне веронаука па одлучи да допуни свој фонд, већ када заврши богословски факултет (или ако нема нико други да предаје, онда још док је на основним или мастер студијама), јавља се епархији и она га поставља у одређену школу.
Што значи нпр ако негде постоји 20% непопуњеног фонда из веронауке, да ли ће доћи из неке друге школе да попуне тај фонд или ће неко из матичне школе ко има богословски факултет или је на студијама да преузме, то све зависи од постављења и одлуке самог епископа.
Да би било једноставније питајте човека кога знате шта су полугодишњи и годишњи извештаји, коме се они подносе и шта је извештај о постављењу од стране епископа.
То је оно што сваки веручитељ мора да има без обзира да ли је по струци теолог, правник или економиста, да ли има завршен један или два факултета.
Поента је да деца у школама треба да се образују, а веронаука и грађанско свакако нису образовни предмети.
Очигледно да не познајете план и програм за веронауку.
 
Poslednja izmena:
Читала сам Правилник за сваку од вероисповести, ваљда би по њему требало да се ради.
Код православне се говори само о вери и Боги, остале религије уче децу да буду добри људи, поред самог религијског аспекта.
 
Читала сам Правилник за сваку од вероисповести, ваљда би по њему требало да се ради.
Код православне се говори само о вери и Боги,
I o etičkim i drugim pitanjima...
Moje dete je izabralo veronauku, iako se ne deklariše kao vernik, pre svega zato što je Nastavnica u gimnaziji otvorena za svaki razgovor. Naravno vodi ih i u Crkvu, objašnjava ikone i istorijat ikona (ćerki se to jako sviđa).

остале религије уче децу да буду добри људи, поред самог религијског аспекта.
Uče i naši veroučitelji. Makar svi ovi na koje sam naleteo i koje poznajem.
 
U cerkinoj skoli nije tako. Prvo samo je dali na gradjansko, a onda je sama presla na veronauku, pa opet na gradjansko.
Исто и моја.
У првом изабрала грађанско, у другом хтела да види да ли нешто пропушта на веронауци, у трећем се вратила на грађанско озбиљно разочарана.
Кад ти дете каже да је о нашој вери и обичајима више научила код куће, од нас, онда је све јасно.
И да, у трећем је учитељица молила родитеље да се деца врате на веронауку да наставница не би остала без часова.
Нека деца су се вратила и била су презадовољна, наставница им је на крају часа делила бомбоне.
 

Back
Top