Питање је заиста комплексно и тешко је дати неки једноставан одговор... тачно је, како то рече Елизабета, да све зависи од тога, шта ко подарзумева под појмом ''вера''... што неко сматра вером, други сматра будалаштином, неко опет заносом, неко заблудом, а некоме је вера све у животу... но, како је ово форум религије, говорићемо као религиозни...
Пошто верујемо да је Бог створио човека, тада сматрамо да је човек веома комплексно биће и верујемо да му је Бог дао и разум и емоције и инструменте којима то, кроз живот, претвара у искуства... моје је мишљење да Бог очекује да све ресурсе укључимо у нашу веру или поверење у Њега... то није лако и није ништа ново да људи само устима говоре о вери, док све остало говори сасвим супротно... мислим да је погрешно са само једног аспекта посматрати веру у Бога, било да је то разум или су емоције...
Говорило се и о љубави, али као емоцији... моје је мишљење, поново кажем, моје је мишљење, да када се говори о Божјој љубави или љубави према Богу, љубави према ближњем, ако се ради о оној правој љубави, тешко да је можемо сврстати емоције... ако би прочитали само 13. главу 1.Коринћанима посланице где апостол Павле говори о љубави, видели бисмо једну важну ствар... љубав о којој Библија говори је НАЧЕЛО, принцип који обухавата много више од емоција... јер Библија каже да је Бог љубав, а свести то само на емоције, мислим да не би било у реду...
1. Коринћанима, глава 13
1КО 13:1 Ако језике човјечије и анђелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
1КО 13:2 И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
1КО 13:3 И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
1КО 13:4 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
1КО 13:5 Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
1КО 13:6 Не радује се неправди, а радује се истини,
1КО 13:7 Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
1КО 13:8 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
1КО 13:9 Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
1КО 13:10 А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.
1КО 13:11 Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.
1КО 13:12 Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
1КО 13:13 А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
Поздрав свима
ops: ZAR JE POTREBNO NOSITI VELIKI KRST NA GRUDIMA U DUBOKOM DEKOLTEU I GOVORITI O BOGU? TA SLIKA MI NIJE SMESNA,ZAISTA. 
