Ево ти и други део.
Ожалости се краљ, што не имаде дати Светоме што је молио. Чу то Свети, и врло се обрадова томе, па свима који су били с њим заповеди да изиђу из стана. И, подигавши своје пречасне руке у висину к Богу, говорише са сузама: » Господе Исусе Христе, Боже наш, уздање моје и утециште, помоћниче мој и избавитељу, види сада оне који нас нападају насиљем, да се ови људи на нама поуче. Не остави мене, Господе Боже мој, молитвама пречисте своје матере, увек деве Богородице и светога твога угодника Симеона, оца нашега учини са мном знамење на добро, да га угледају они који ме мрзе, и да се постиде Послушај мене, Господе, послушај, као што си некада пророка твојега огњем и сада мене грешнога, слугу својег, послушај градом небесним, да и ови разумију да сам ја слуга твој, и да се ужасну и уплаше, и да се они који хоће да ми напакосте врате, задиве и прославе име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и на векекове. «
А Бог, чинећи вољу људи својих на добро, још док је била молитва на устима Светога, заповеди, и бише ветрови, блистања, и муње и громови велики, сумрак, и страх на самом краљу, на свим војницима његовим, да се сви поплашише и говорише: » Шта ће ово бити? « И гле, одмах, не другде него на страни где стајаше стан Светога, свесилни Бог који прославља и удивљује својега слугу, окиши великим градом озго, с небеса, около у велику ширину, да много покри земљу. А они који су били са Светим, павши му к ногама,говорише: » Помилуј нас, јер од страха умиремо, и од наших коња неће ни један остати, нити знамо камо се разбегоше. «
А Свети, стојећи још на молитви и заљхваљујући Богу ради онога што је било, говорише са сузама: » Слава теби , Господе, слава теби човекољупче, слава теби, преиздашни, слава теби, добропослушни оних који те призивају истином и вером и Слава твојему милосрђу, што си и мене грешна послушао. Довољно је, Господе, твоје милости, коју си показао ради мене, слуге твојега, заповеди опет свесилном речју твојом да се устави град који слази. « И одмакх с речју његовом устави се. Свети, захваливши Богу с много весеља, заврши молитву.
Заповеди да се донесе од Бога датог града, и сам најпре окуси од њега као од освећења, разда свима који су били с њим. Потом, напунивши велику сребрену зделу часнога камења градног, даде краљу говорећи: » Пошто у крљевства ти просих леда, и не нађе се да ми даду због времена, био сам принуђен да просим у Творца времена, у свебогатог Бога. И, пошто ми даде од богатих својих скровишта дајем ти краљевству на благослов. Пошаљи људе да узму колико им треба. «
А краљ, чувши ово од оних који су дошли од Светога, би у ужасу због чудноватог гласа, прими донесену зделу са светлим градом, и разумевши да му се по молби Светога од Бога даде, прими зделу са страхом, дивећи се, и, целивајући градно грумење, рече: » Диван је Бог у светињи својој. « Потом, метнувши га у вино, сам и сви с њим, захваљујући Богу, испише га благорастворено и ледено. А слуге краљеве и свих велможа, чувши да је пало мноштво града, хиташе сви да га узму, и сви узимаше колико им требаше. По истини, чудни тај богодани град остајаше задуго као камење нерастопљен, докле га узимаше они којима требаше. А краљ, дошавши к свести, о оним хвалисавим речима које је у охолости својој изговорио Светоме, срамише се да га позове на лице.
Договори се са свима својим великашима да његову молбу испуне, да имају мир и љубав с краљем српским, и сви, утврдивши реч, заједно с краљем дођоше Светоме, клањајући му се и одајући му хвалу, говорише: » Пошто увидисмо да си ти божји човек, буди наш присни гост, а брат твој, краљ српски нека нам је увек у љубави, много више него прије. Молимо тебе, божјег човека, опрости нам што ти рекосмо у препирци, и не спомињи се тога к Богу, да не бисмо што пострадали, јер си ти Божји човек, као што видимо, и у свем те слуша. « И сви потклањаше главу под руку Светога, желећи се благословити од њега, прилагаше очи своје и лице ка мантији његовој, и целивајући је, одступаше од њега. Јер врлина благочашћа уме да задивљује не само саплеменике, него и непријатеље, нарочито када се Богом чудесне ствари јављају.
А Свети, примивши их, и, као из божаственог скровишта износећи, говорише им старе и нове речи, учише их к Богу, чему се много задивише, па, клањајући му се, одлазише својима. А краљ, приљубивши се Светоме, чешће га призиваше к себи и наслађиваше се речима његовим о Богу. И, узбудивши се, рече Светоме: Речи твоје, оче, умећу ми у душу моју неисказану жељу да те љубим. Хоћу, ако ме се не гнушиш, да те узмем, по Духу Светом, за оца и учитеља да ти исповедим живот у гресима и веру моју, да ако добијем Бога, или ћу се саблазнити. « А Свети га прими с весељем душе и радошћу срца, и краљ искаже све о себи. Свети се дивише несумњивоме његову исповедању грехова својих с топлом љубављу према Богу, о којима га Свети архиепископ научи да се покајањем добро лечи. По том му рече: » Одричеш ли се јереси? « А он одговори: » Одричем се, ако ћеш ме ти научити. » По поуци Светога одрече се јереси и вере латинске коју држаше и свих злих јереси и срамота њихових, које одрече света и саборна и апостолска црква, и свети и васељенски сабори проклеше, и он прокле и одрече се обећавајући да ће држати веру православља, као што је од Светога научен. Рече му да изговори три пута свети символ божаствене свете вере, како од њега чује, и, пошто је на њему свршио и све остало што је узакоњено за такве, и пошто га је свега обновио вером православља, удостоји га да прими од пресветога тела и часне крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. После овога га поучи о правди и истини, о љубави и милостињи к ништима, наведавши му Данила као сведока који је Навходоносору рекао: » Савет мој нека ти је на време, грехе своје очистићеш милостињом према убогим, а безакоње своје даривањима ништих. « И пошто му свети архиепископ изговори много друго корисно и достојно пријатно, и, пошто га научи довољно како треба Бога молити и захвалити му и држати веру према њему, и пошто се много о њем помоли Богу и молитвама утврди, благослови га. Потом архиепископ рече да га отпушта своме дому, а пред њиме се клањаше краљ и, држећи га за руку, говорише: » Шта да вратим твојој светости, о оче, за сва добра, којима си ме извео из таме лажи и јереси, и просветио светлошћу православља, вером у Христа? Да си свечасно благословен ти и дан у који си нам дошао, јер ми укрепи душу. Иди, Богом чуван, с миром у своју домовину, причај о истинитој љубави нашој брату твојему и мојем, Стефану краљу српском. Не заборављај да се молиш за нас, да твоја наука буде међу нама и да Бог до краја дело сврши. Умоли оне који нам долазе од брата мојега, краља српског, да нас с писмом твојим походе, поучавајући их да нас теше. « Па љубазно дадоше један другом целив Бога ради, а краљ изли много суза због растанка с оцем. Затим са Светим пошаље коње изабране и борбено оружје својега тела с многим другим светлим даровима благочастивоме краљу Стефану, и засебно обдари Светога и оне који су дошли с њим премногим частима, и, испративши га сјајно, пусти га у своју земљу. Посла и од својих благородних да га са сваком почашћу допрате, док се и преко реке Саве превезе.
А кад Свети дође у своју земљу, исприча о миру и многој љубави угарскога краља и велможа његових брату својему, краљу српском, и свима благородницима својим. и сви, захваливши Богу, примаше га с радосном душом, и, дајући му хвалу као апостолу што се добро трудио, говорећи: » Колико су красне ноге оних који благо објављују мир, који благо објављују оно што је добро. « Говоре и о том угарском краљу, како је добро сачувао веру светога православља по науци Светога, и како је поживео по правди и истини, смерности и љубави, како је био више милостив према многим, како је био врло усрдан и у свем изврсно угодио Богу, коме је, умревши, отишао, а Бог не затаји марљиво његово чување његових заповеди, тако да га је удостојио да чини и по смрти чудеса, те се и досад Угри хвале и говоре: » Имамо света и чудотворна краља који у гробу лежи. «
Таква чудеса учини Свети с помоћу божјом на угарској земљи; многи мир одасвуд имаше благочастиви краљ молитвама Богу и посредовањем код непријатеља од светога архиепископа, и, срећно пребивајући, похваливаше Бога који им помаже на мир многима.
