Pocetak price seze u ne tako daleku proslost, koja nam je u zivote donela carobni svet juznoamericke romantike. Direktan povod za javljanje lezi u saznanju da se u projakt tele novela ukljucuje i srpska kinematografija. Iako svestan da javno objavljivanje radosti povodom ovoga dogadjaja preti da mi ugrozi socijalni zivot i svrsta me u red opasnih mediokriteta, rizik preuzimam, uz zelju da pojasnim koren ovog auto destruktivnog ponasanja.
Prelomni trenutak desio se jedne jeseni, tokom koje su nam na Studiju B prezentovali jednu od pomenutih serija. Na zalost, ne secam se kako se zvala, ali se secam da je glavnu ulogu u istoj tumacila izvesna glumica, koja se proslavila ulogom Kasandre. Uglavnom...zaplet pocinje tako sto doticna biva nepravedno optuzena za ubistvo i ekspresno strpana u zatvor. Iz istog izlazi posle nekoliko godina, cvrsto resena da dokaze svoju nevinost. Tu se ja ukljucujem u pricu i u istoj ostajem do samog kraja. Naime, sredstvo za isterivanje istine je promena identiteta. Nasa junakinja to sprovodi na sledeci nacin : svoju dugu kosu osisa na paz i na lice stavi naocare bez dioptrije. Odlazi kod svoje majke, predstavlja se kao Ta i Ta, majka je naravno, tako prepusenu ne prepoznaje i tu krece rasplet. Veliko finale usledice posle nekih 15 epizoda, gde negativac zasluzeno odlazi u zatvor, a nasa junakinja pred vecim skupom otkriva svoj pravi identitet, pri cemu svi prisutni kolektivno popadaju u nesvest od iznenadjenja.
Ja naravno sa suzom u oku, sto zbog cinjenice da istina i pravda uvek pobedjuju, sto zbog tuge povodom kraja price. Ipak, navucenost na iste je ostala do dan danas, samo sto su sve sledece serije bile blede kopije, koje organizmu nisu uspele da donesu ni delic radosti dozivljene sa mojom prvom ljubavi.
Zato sa nestrpljenjem iscekujem nasu serijicu, jer mi nesto govori da mi, kao svetski sampioni u svemu, pa i u banalnosti, mozemo da napravimo revolucionaran pomak, sto bi meni licno donelo preko potrebnu dozu i prekinulo ovu, grubo nametnutu apstinencijalnu krizu.
Prelomni trenutak desio se jedne jeseni, tokom koje su nam na Studiju B prezentovali jednu od pomenutih serija. Na zalost, ne secam se kako se zvala, ali se secam da je glavnu ulogu u istoj tumacila izvesna glumica, koja se proslavila ulogom Kasandre. Uglavnom...zaplet pocinje tako sto doticna biva nepravedno optuzena za ubistvo i ekspresno strpana u zatvor. Iz istog izlazi posle nekoliko godina, cvrsto resena da dokaze svoju nevinost. Tu se ja ukljucujem u pricu i u istoj ostajem do samog kraja. Naime, sredstvo za isterivanje istine je promena identiteta. Nasa junakinja to sprovodi na sledeci nacin : svoju dugu kosu osisa na paz i na lice stavi naocare bez dioptrije. Odlazi kod svoje majke, predstavlja se kao Ta i Ta, majka je naravno, tako prepusenu ne prepoznaje i tu krece rasplet. Veliko finale usledice posle nekih 15 epizoda, gde negativac zasluzeno odlazi u zatvor, a nasa junakinja pred vecim skupom otkriva svoj pravi identitet, pri cemu svi prisutni kolektivno popadaju u nesvest od iznenadjenja.
Ja naravno sa suzom u oku, sto zbog cinjenice da istina i pravda uvek pobedjuju, sto zbog tuge povodom kraja price. Ipak, navucenost na iste je ostala do dan danas, samo sto su sve sledece serije bile blede kopije, koje organizmu nisu uspele da donesu ni delic radosti dozivljene sa mojom prvom ljubavi.
Zato sa nestrpljenjem iscekujem nasu serijicu, jer mi nesto govori da mi, kao svetski sampioni u svemu, pa i u banalnosti, mozemo da napravimo revolucionaran pomak, sto bi meni licno donelo preko potrebnu dozu i prekinulo ovu, grubo nametnutu apstinencijalnu krizu.
ops:
