bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
коментар са другог форума
Meni je baš simpatično kako se Čeda rastrčao. Kao pacov kada mu zagreju plamenom dno kutije. Nije mu mrsko da zakuca na svaka vrata. Osim Koštuničinih. A na kraju će zakucati i na njih. Ne da nudi koaliciju, već da moli za milost.
I Dinkić je prinuđen, da, kao puž golać, ispuže na svetlost, ostavljajući za sobom ljigavi, sluzavi trag, načinjen od bezbrojnih laži. Ima on još puno sluzi i laži da ponudi, ali ljudi sa gađenjem okreću glavu.
Cvetković je takođe u strašnoj panici, ali suviše je lenj, da bi tu paniku pokazao. Nada se da će se izvući zbog svoje frapantne sličnosti sa, svima simpatičnim Deda Mrazom. I on ima ogromnu vreću, prepunu svega. Pravi Deda Mraz, iz svoje vreće, deli deci poklone, a Cvetković je od naše dece pokrao sve. Čak i hleb. I budućnost.
Samo Tadić ne pušta glasa. On sedi na prestolu, koji je, zapravo, Đinđićeva grobnica, u svom dvorcu sagrađenom od oholosti, pohlepe i samozaljubljenosti. Glava mu bradom dodiruje grudi, a staklaste oči nepomično zure u jednu tačku i kao da ne primećuju da se dvorac ubrzano ruši. Boli ga izdaja. Oseća da mu je narod okrenuo leđa, a tom istom narodu dao je sve. Sebe. Dao im je predsednika i lidera, najlepšeg na svetu. Čoveka instituciju. U sebi je sjedinio Kena, Barbiku, Foresta Gampa, navijača, ljubitelja pasa bez šapa, pijanu raspevanu gicu iz zemunske "Reke". I sve to nije dovoljno, da bi bio doživotni obožavani predsednik. Takav slep i glup narod, njemu, ne treba.
Inače, oko naroda ima samo jednu dilemu. Jeste da je lično uništio ogromne količine srpske časti i ponosa, ali čvrsto se nada da su Srbi negde sačuvali, bar još malo istog. Odnosno, kada krenu batine, a javlja mu se da će ih sigurno biti, i kada Srbi krenu da šoraju i lopataju redom Čedu, Dinkića, Cvetkovića i ostale lopove, neće valjda da tuku i invalide.
Za svaki slučaj nosiće štaku još nekoliko meseci.
Goran_Zemun
Meni je baš simpatično kako se Čeda rastrčao. Kao pacov kada mu zagreju plamenom dno kutije. Nije mu mrsko da zakuca na svaka vrata. Osim Koštuničinih. A na kraju će zakucati i na njih. Ne da nudi koaliciju, već da moli za milost.
I Dinkić je prinuđen, da, kao puž golać, ispuže na svetlost, ostavljajući za sobom ljigavi, sluzavi trag, načinjen od bezbrojnih laži. Ima on još puno sluzi i laži da ponudi, ali ljudi sa gađenjem okreću glavu.
Cvetković je takođe u strašnoj panici, ali suviše je lenj, da bi tu paniku pokazao. Nada se da će se izvući zbog svoje frapantne sličnosti sa, svima simpatičnim Deda Mrazom. I on ima ogromnu vreću, prepunu svega. Pravi Deda Mraz, iz svoje vreće, deli deci poklone, a Cvetković je od naše dece pokrao sve. Čak i hleb. I budućnost.
Samo Tadić ne pušta glasa. On sedi na prestolu, koji je, zapravo, Đinđićeva grobnica, u svom dvorcu sagrađenom od oholosti, pohlepe i samozaljubljenosti. Glava mu bradom dodiruje grudi, a staklaste oči nepomično zure u jednu tačku i kao da ne primećuju da se dvorac ubrzano ruši. Boli ga izdaja. Oseća da mu je narod okrenuo leđa, a tom istom narodu dao je sve. Sebe. Dao im je predsednika i lidera, najlepšeg na svetu. Čoveka instituciju. U sebi je sjedinio Kena, Barbiku, Foresta Gampa, navijača, ljubitelja pasa bez šapa, pijanu raspevanu gicu iz zemunske "Reke". I sve to nije dovoljno, da bi bio doživotni obožavani predsednik. Takav slep i glup narod, njemu, ne treba.
Inače, oko naroda ima samo jednu dilemu. Jeste da je lično uništio ogromne količine srpske časti i ponosa, ali čvrsto se nada da su Srbi negde sačuvali, bar još malo istog. Odnosno, kada krenu batine, a javlja mu se da će ih sigurno biti, i kada Srbi krenu da šoraju i lopataju redom Čedu, Dinkića, Cvetkovića i ostale lopove, neće valjda da tuku i invalide.
Za svaki slučaj nosiće štaku još nekoliko meseci.
Goran_Zemun
