Велики Петак

Maki!

Elita
Moderator
Poruka
15.188
1714717807286.png

У Свети и Велики петак молитвено савршавамо спомен на дан страдања Господњег. Будући да богослужење увек бива прилагођено празнику, или пак догађају из Спаситељевог живота, трагику Великог петка најавиле су стихире јутрења Великог петка које смо богослужили на Велики четвртак увече. „Заборавите све дане пре, и све дане после Великог петка, сведите човека у границе Великог петка. Није ли овај дан зеница свих зала и тркалиште свих трка? Није ли Велики петак стециште свих искушења и стециште свих гадости? Није ли данас земља полудела у човеку? Није ли данас човек убијајући Богочовека доказао да је он заиста лудило земље? И ваистину, ни страшни суд неће бити тежи и страшнији од Великог петка, јер ће приликом страшног суда Бог судити човеку, а данас човек суди Богу, данас је страшни суд за Бога, суди му човечанство. Данас човек својим судом оцењује Бога, процењује га са тридесет сребрника. Ово је највећи грех у историји земље, подсећа нас преподобни Јустин Ћелијски.

У овај трагични и тужни дан не служи се Света литургија (једино ако на Велики петак падну Благовести, служи се потпуна Литургија). Када је питање савршавања Свете Литургије на велики петак, многи типици сведоче да се у овај дан служила Литургија Пређеосвећених дарова. Нпр. у типику Велике цариградске Цркве са краја деветог и почетка десетог века, стоји да се на Велики Петак служи Литургија Пређеосвећених дарова, а исту праксу помиње и Евергетидски типик.

Свети Симеон Архиепископ солунски на ову тему јасно говори: „Не знам како се догодило, те се престало са служењем Литургије Пређеосвећених дарова на Свети и Велики петак? Може се десити, да је то учињено на основу јерусалимског богослужбеног устава, На Велики петак ми не служимо потпуне Литургије зато што је Господ у данашњи дан претрпео телом страшна страдања, крсну смрт, и тако себе самога принео на жртву Оцу. Тако је кроз Његово тело принесена жртва. Тога ради, није потребно на Велики петак служити потпуну Литургију.ˮ На свети и Велики петак црква је прописала најстрожији могући пост, који подразумева тотално не узимање хране, о томе нам сведочи и Свети Дионисије Александријски: „Два дана, Велики петак и Велику суботу сви проводе без хранеˮ. Ослањајући се црквено предање, и сам типик Великог петка нас подсећа: „А треба и ово знати, да смо примили у Палестини, да се у овај свети дан Великог Петка, не врши Литургија Пређеосвећених дарова, нити опет пуна Литургија, нити се поставља трпеза, нити једемо у овај дан Распећа. А ако неко буде много слаб, или престарео, и не може да издржи да не једе, даје му се хлеб и вода, по заласку сунца. Јер смо овако примили од светих заповести светих Апостола, да се не једе у Велики Петак. Јер је Господња реч, коју рече ка фарисејима Господ: Када се од њих узме Женик, тада ће постити у онај дан. Овако су божански Апостоли примили, и ово ћеш наћи у заповестима апостолским, пажљиво их читајући. А правилна је и посланица најсветијег архиепископа Александријског Дионисија, који ово јавно објављује.ˮ

О последовању великих (царских) часова на Велики петак

Подносећи све, Господе овако си говорио, безаконицима који су Те ухватили: Ако сте и ударили Пастира, и разјурили дванаест оваца ученике моје, могао сам више од дванаест легеона довести ангела. Но дуго трпим, да се испуни све непознато и тајно што сам вам објавио преко пророка мојих. Господе, слава Теби. (Стихира са првог часа)​

Последовање царских (великих) часова на велики петак приписује се Светом Кирилу Александријском, као и Светом Софронију Јерусалимском. Према богослужбеним напоменама ови царски часови служе се у први час дана (око 7.часова пре подне). Презвитер ово последовање служи у тамним одеждама (епитрахиљу и фелону). Кађење целог храма врши се на првом и деветом часу, док се на осталим часовима врши мало кађење. Испред иконостаса поставља се налоњ на коме се полаже Свето Еванђеље које ће се читати на сваком од часова. Поред Еванђеља читају се и паримеји, као и Апостол. Уобичајени псалми замењени су посебним псламима, тако читамо:

На првом часу: Пети, други и двадесет први псалам

На трећем часу: Тридесет четврти, сто осми и педесети псалам

На шестом часу: Педесет трећи, сто тридесет девети и деведесети псалам

На деветом часу: Шездесет осми, шездесет девети и осамдесет пети псалам
 
О вечерњем богослужењу на Свети и Велики петак

Вечерње Великог петка служи се у десети час дана (око 17.30ч). Презвитер у љубичастом (или пурпурном) епитрахиљу почиње уобичајено. Након стихира на Господи возвах, а за време појања слава и сада, врши се вечерњи вход са Еванђељем, из разлога што ће се на овом вечерњем богослужењу читати Еванђеље. После молитве „Светлости тиха…ˮ следе Старозаветна чтенија из књиге Изласка (Глава 33,11-23); из књиге о Јову. (Глава 42,12-17); из пророштава Исаије (Глава 52,13-53,1). За време ових старозаветних читања Епископ (или презвитер) облачи потпуно одјејаније, због свечаног чина изношења плаштанице за време појања Слава и сада на стиховње. Међу новозаветним читањима имамо читање из прве посланице Коринћанима Светог Апостола Павла зачало 125 (Глава 1,18-2,2), и из Еванђеља од Матеја, зачало 110. (Глава 27,1-38); Од Луке, (глава 23,39-43); Матеј, (глава 27,39-54); Јован, (глава 19,31-37); Матеј, (глава 27,55-61). Код православних Грка постоји један леп богослужбени детаљ: Са последњим реченицама Еванђеља: А кад би увече..., излази презвитер из Олтара и скида Распетога са Крста, који је до сада био у средини храма, којега увија у бело платно, и уноси га у Олтар, док у храму остаје само Крст, испред којег је намештен Христов гроб. За време појања слава и сада на стиховње, презвитер на северне двери износи плаштаницу, док његови саслужитељи идући иза њега носе Еванђеље и крст. И дошавши до припремљеног стола полажу плаштаницу, а преко ње Еванђеље и Крст. О овом богослужбеном моменту изношења плаштанице, професор Дмитријевски наглашава да је разноликост богослужбених пракси несумљиво условљена тиме што данашњи типик не спомиње изношење плаштанице на вечерњем Великог петка. То је потпуно јасно, јер сви стари типици познају само једно изношење плаштанице на јутрењу велике суботе после великог славословља. Што указује да је овај обичај изношења плаштанице на вечерњем Великог петка уведен знатно после 1695. године.

Све богослубене напомене напомињу да се све јектеније изговарају испред плаштанице, док се плаштаница налази на средини храма. Након вечерњег служи се мало повечерје на коме се поје канон Распећа Господњег, као и плач Пресвете Богородице.

Тебе Који се одеваш светлошћу као хаљином, скинувши с дрвета Јосиф с Никодимом, и видевши мртва, нага, непогребена, и предузев усрдни плач, ридајући говораше: Авај мени, преслатки Исусе! кога малопре сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше. А ево сада видим Те, мене ради драговољно сишавшег у смрт. Како да Те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те увијем? Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам исходу твоме, Милосрдни? Величам страдања твоја, песмословим и погребење твоје, са Васкрсењем, говорећи: Господе, слава Теби. (Слава и сада на стиховње)
spc.rs

 
Као највећа гозба, највећи празник свих демона, празник свих ђавола записан је Велики Петак. Бога су убили – то је био циљ Сатаниних редова на Небу уперен против Бога! То је циљ свакога греха. Када се зачео грех у Сатани, тај грех био је ово: Да убијемо Бога и да станемо на место Божије, да заменимо Бога. Тако се зачео и развијао грех и кад је ђаво саблазнио наше прародитеље Адама и Еву, кад их је навео на грех, он им је убацио ту главну и страшну мисао: Човек треба грехом да убије Бога! То што није могао да учини један демон, Луцифер прљави и страшни, када се побунио против Бога на Небу, то треба да учини човек на земљи!

Ту је наду гајио ђаво кроз сав род људски почевши од Адама и Еве, па кроз све њихове потомке све до доласка Господа Христа у овај свет. Требало је да грех сазри, да Адамов грех сазри. Он је растао и зрио и сазрео – у шта? – У убиство Бога, сазрео у Јуду! Јуда – то је савршенство греха. Јуда – то је врхунац, крајњи врхунац греха, даље се не може ићи. Он, он је Бога издао и Бога убио! То је ђаво хтео. Убити Бога да Га не буде нигде на свету! Ех, то је зачетна мисао, најприкривенија мисао Сатане!

И када је на Велики Петак Господ издахнуо на Крсту, тада је настала највећа гозба која се може замислити у демонском свету. Убијен је Бог, мртав је Бог! Да живе ђаволи и да живи Сатана! То је неисказана радост, то је заиста највећи празник, највећи празник нечистих сила. Тако су оне сматрале. Али, та се гозба њихова, гозба пакла, највећи празник сатанског календара, претворио у највећи пораз несретних демона. Јер Господ, Који је телом био закључан и запечаћен у гробу који су Му Јевреји спремили, одједанпут се (у суботу) појавио у паклу, баш за време те гозбе њихове и показао Он, Чудесни Исус из Назарета, Богочовек у њиховом царству смрти, и објавио Себе њима ко је. И сви угледали и видели у Њему Богочовека Христа. Сишао је са човечанском душом и у Њему сав Бог.

А пре тога, шест месеци, Свети Јован је проповедао да се на земљи јавио чудесни Месија, чудесни Спаситељ, Господ Христос, Богочовек Који је људима донео Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот, Вечно Еванђеље Неба. Донео победу над свим злом и над сваким грехом. То је проповедао Свети Јован пре шест месеци, овако, свима душама људским које су сишле у тај подземни свет, то царство смрти до Господа Христа, људи (који) су живели на земљи. И тада боравећи у паклу кратко време, објавивши Себе свима, Господ је васкрсао са телом и извео из пакла све душе које су поверовале у Њега и кренуле за Њим у Небески свет. Тако се највећи празник пакла претворио у највећи срам и стид.

Господ је из пакла извео род људски и душе људске увео у Небески свет, у Рај; и Васкрсли телом Својим показао тим истим душама да ће њихова тела васкрснути и на дан Страшнога Суда и сјединити се са својим душама. То је победа, победа коју је Господ Христос учинио кроз Своју смрт! Смрћу је Својом сатро смрт. Ђаво је био навикао да сваки човек буде под његовом влашћу, да сваког покоси смрћу. Нико се није могао отети од смрти – ни велики Мојсије, ни сјајни Исаија, ни премудри Јов! Све је смрт сатирала, све у царство своје одводила – и надала се да ће и Њега (Бога) сатри.

А ђаво, Сатана са свима својим демонима, само је на томе радио. Видећи Исуса као човека у телу човечијем, он је једно желео: само да Га доведе до смрти, да Га убије, да Га лиши тела. А кад га увуче у смрт, мислио је Сатана, он је мој. Преварио се: први пут у телу људском обрео се Бог! Први пут у души људској обрео се Бог! Када је та душа, људска Христова душа, сишла у пакао, у њој је био сав Бог. То је оно што је смрт умртвило. Када је смрт прогутала тело Господа Христа, она је осетила да је у том телу сав Бог! Загрцнула се и угушила се смрт! Умрла смрт, умртвљена смрт! Прогутавши Господа Христа, Он је Божанством Својим изнутра разорио (саму) смрт, и она је сва експлодирала, сва се разорила и изгубила власт. То је највећи пораз демона, највећи пораз Сатане. Ех, и тај највећи празник демона у паклу записан је најсјајнијим словима као Велики Петак, као највећи пораз демона.

Богочовек је победио смрт и од ње ослободио човека. Шта је Јуда постао, Јуда који је Господа Христа издао? Он, он је у ствари оваплотио ђавола, све ђавоље жеље, највеће ђавоље жеље и намере и планове остварио је Јуда. У њему је сазрео грех људски до савршенства, порастао до неслућених размера. Већи се грех не може замислити од греха – издати и убити Бога. То је највећи грех у свима световима! Тај грех учинио је човек. Шта је човек? Шта је Јуда? Ђавочовек!

Господ се јавио као Богочовек у овоме свету, али ето, јавио се да човека, који је већ постао ђавочовек, спасе од ђавола, да му да Живот Вечни и Бесмртност. Шта је то? Неисказано човекољубље. То показује да је Господ Исус заиста Љубав. То показује да је Господ Христос заиста - Једини Човекољубац. Једини Човекољубац, јер Он побеђује смрт, побеђује ђавола, побеђује грех, осигурава човеку Живот Вечни. Има ли већег човекољубља? А људи? Људи Му припремили смрт! Људи Му припремили гроб. Зато је Он вапио са Крста: “Оче, опрости им јер не знају шта раде”. Оче, опрости им јер не знају шта раде.

Заиста, браћо моја и сестре, људи не знају шта раде са Богом Који је у овоме свету. Шта се то десило са људима? Шта је то грех начинио од људи? Грех врши свој посао, грех увек хоће да убије Бога; и твој и мој грех и свачији грех само то жели. То му је крајња мета. Како смо ја и ти свесни тога. Али ђаво помоћу греха увек потисне из тебе понешто Божанско, нешто Божије, нешто Бесмртно. Убије у теби мало Божанскога. Тако један грех, тако други, тако трећи. Ако се не кајемо, ако се не исповедамо, грех нарасте као Јудин грех и убије Бога у твојој души. И ти, други Јуда, као што је постао други ђаво! Јуда је постао други ђаво! Изједначио се човек са ђаволом, постао ђаво. Има ли шта страшније за човека?

Колико је Јуда потчинио себе Сатаном види се из тога што је написано у Светом Еванђељу: “А по залогају, тј. по Светом Причешћу којим га је Господ причестио, уђе Сатана у Јуду”. Каква страхота! Дивна једна стихира што се пева на Велики Четвртак, јуче, вели да је сав Јуда још са Светог Причешћа отишао и издао Господа Христа. Каква страхота! Ни ђаво тако ниско пао није! Са Причешћем у устима он издаје Бога! Таква је слобода човекова. Тако све зависи од вас, браћо моја! Спасење моје зависи прво од мене. Ја са Светим Причешћем у устима могу да издам Господа као што Га је Јуда издао. – О, Господе сачувај ме таквога греха! У сваком људском бићу сваки грех само то хоће: да порасте у теби, да ојача и да уништи у теби Бога. А кад уништи у теби Бога, уништава све што је Бесмртно и Вечно, уништава Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав. Ти сав постајеш чедо пакла!
 
Једини спас, једини излаз – шта? Велико и неисказано човекољубље Господа Христа, Његова љубав заиста јединствена, заиста једина! Нико тако није волео човека као Господ Христос. Њега нико тако не воли, њему нико не даје толико као Он. Даје овоме свету пуном лажи Вечну Истину; овоме свету пуном неправде даје му Вечну Правду; у овоме свету пуном смрти безбројних смрти даје му бесмртност и Живот Вечни. Он, Кога су људи пљували, шамарали, трнов венац Му на главу стављали. О, Господе, слава дуготрпљењу Твојему! Јер само дуготрпељиви Господ је то могао поднети. Замислите: Бог и Цар свих светова, Творац свих светова, и њега човек исмева, човек Га мучи, човек у гроб утерује. А он вапије ка Небу: “Оче опрости им јер не знају шта раде”.

И заиста, човек када је у греху, када је запаљен грехом, када грех гори у теби, он почиње као пожар, грех почиње као огањ, као пожар. Када те захвати ти падаш у бунило, као човек када добије неку грозницу, кад добије ватру па падне у бунило. И то значи да је грех опио душу, помрачио ти стање, савест и ти почињеш да бунцаш, бунцаш, и да мислиш да се наслађујеш неисказаним сладостима. Он ти отров смрти лије у душу кроз све то. Ти бунцаш, у бунилу и даље грешиш у греху, и даље га усавршаваш у себи, и он се претвара у твоје безумље, у твоје лудило. Да, грех се заиста претвара у лудило. Сваки грех који ти ни ја не исповедимо, сваки грех коме се подамо, сваки грех у коме останемо из овога света на оно време, лудило. Човек поступа у овоме свету као да је луд. Поступа као луд, одбацује све што је Божије, Божје Законе, Божја правила живота, одбацује Христове Заповести, одбацује Господа Христа, Свето Причешће, свету веру, свету љубав – а то безумље и лудило греха чини са њиме. А он сматра да заслужује рај. О, како смрт стари када га уведе из тело, тек онда ће видети у каквом је лудилу била његова душа на земљи. Да се спасемо од тог лудила ми.

Па, грех… Ко је од нас грешан? Неко већим, неко мањим, неко једним, неко са три стотине хиљада греха. Али никада грех није сам. Увек иза њега стоје безброј грехова који те вребају, и ако само један овлада твојом душом, за њим улећу и други. Зато је Господ оставио лек за тај страшни грех. Оставио – шта? Покајање! Ено разбојника: “Помени ме, Господе, када дођеш у Царство своје”. Ето излаза, браћо, из свакога греха! Ето спасења нашег, свакоме од нас! Сви смо ми под гресима, може бити неисповеђеним. Хитајмо да се исповедимо! Хитајмо да себе ослободимо, да покајањем сатремо ту змију што је у нама, ту троглаву аждају. Грех, смрти, ђаво – то је једна аждаја са три главе. Свака те од њих прождире, кроз грех прождире. Ти ако се не покајеш, ако не почнеш са еванђељским животом, знај: нема ти спаса, нема ти лека, лудило те чека! Лудило које те са земље право одводи у пакао. Трећег пута нема. Или ка Господу Христу у ономе свету, или ка ђаволу који је у паклу. То стоји пред сваким од нас, пред сваким људским бићем.

Страшно је бити човек, браћо, и опасно је бити човек, и величанствено је у исто време бити човек! Дивно је бити човек када се човек ослободи од греха, и кад се реши да ратује против греха, да се бори са грехом, да не допусти да грех овлада њиме. Јер знај, када грех овлађује тобом, то ђаво кроз њега овлађује тобом, то лудило пакла овлађује тобом, то вечне муке иду за тим грехом и хоће да те пригрле занавек.

Данас је Велики Петак, велика победа, велика победа и јединствена победа човека у свима световима. Човека, јер је Господ Христос као Богочовек победио смрт! Он је као Богочовек победио грех за све нас, Он је као Богочовек победио грех за све нас. А Јуда, Јуда је постао и отишао – како се вели у црквеним књигама, и у паклу седи на десном колену Сатани.

Господе, поштеди нас тог ужаса, тог лудила! Знамо, грех је лудило душе! Грех је безумље човечијег бића! Грех је устанак против Бога! Грех је борба против Бога у човечијој души. Грех, грех до греха, грех, сви греси, то је страшна болест. Страшна епидемија греха која се шуња око сваког од нас да, ако је могуће, победи у нама Господа Христа, победи у нама еванђељске силе, еванђељске моћи и зароби нас вечном смрћу и вечном муком!

Благи Господ, Који је ради нас умро и васкрсао, и све нам у Цркви Својој даровао, све Свете Тајне и свете врлине, које су потребне да победимо свакога врага, не једнога, него самог Сатану и све безмерне милионе његове, у свима световима у којима се креће мрачни и црни дух зла и искушења, да све њих сатремо под ноге своје, као паучину покидамо. Јер, ко је с нама? Господ Христос, Богочовек! Ко ће нас раставити од Љубави Његове? Нико!

Њему, Њему, само Њему част и слава, сада и увек и кроза све векове! Амин.

Ава Јустин (Поповић)
 
. Убијен је Бог, мртав је Бог!
Ovo je nemoguce - Bog nikada ne moze umreti nit se radjati !!!
Bog je oduvek i zauvek isti,On ne raste i ne moze umreti jer je besmrtan.

Evo dokaza:

Tim.6,15.16:
"...Koji će u svoje vrijeme pokazati blaženi i jedini silni car nad carevima i gospodar nad gospodarima,
Koji sam ima besmrtnost, i živi u svjetlosti kojoj se ne može pristupiti, kojega niko od ljudi nije vidio, niti može vidjeti, kojemu čast i država vječna. Amin."


P.S. na krstu je umro Sin Bozji koji se samoponizio vremeno se odrekavsi svog BOZANSKOG OBLICJA tako sto je uzeo OBLICJE SLUGE ,ljuidsko telo,i to samo zato da bi mogao uspesno zavrsiti svoju misiju - da bi mogao sebe prineti na zrtvu ilijos preciznije, da bi mogao umreti !!!
Dakle Sin Bozji je umro u ljudskom telu a svoju prirodu je uzeo natrag kada se vratio Ocu.
 
Probaj shvatiti suštinu teksta a ne tražiti prostor za kontru. Misli se na to da su ljudi ubili Bogočovjeka. Da, On je umro svojom ljudskom prirodom ali sa tom ljudskom prirodom je bila nerazdvojno spojena i božanska priroda.
Dao sama ti konkretne citate gde se jasno vidi da Bozanska priroda ima besmrtnost sto ce reci ne moze umreti.
Imam neki utisak da ti propustas sustinu Hristove misije - cinjenicu da se je Bozji Sin SAMOPONIZIO sto ce reci da je "ostavio"Bozansko oblicje i uzeo OBLICJE SLUGE postavsi "kao jednog od nas",ljudsko bice !!!
 
Велики Петак је дан праштања. То је тужан дан, али ми знамо да после њега, следи Васкрсење и Победа Христа над смрћу. Данас се сећамо како је Христос, из неизмерног човекољубља, пострадао за нас.
Ако је Он могао да опрости свима нама због наших грехова, можемо и ми једни другима да опростимо.
 
Imam neki utisak da ti propustas sustinu Hristove misije - cinjenicu da se je Bozji Sin SAMOPONIZIO sto ce reci da je "ostavio"Bozansko oblicje i uzeo OBLICJE SLUGE postavsi "kao jednog od nas",ljudsko bice !!!
Jeste bato, podržavam. On je zarad nas ljudi i zarad našeg spasenja, sišao sa nebesa i ovaplotio se i postao čovek.

Ali svojim silaskom nije izgubio svoju božansku prirodu pa nije baš bio jedan od nas ljudi nego bogočovek. A u potvrdi ovoj tvrdnji, nema nas ljudi koji po svojoj volji:
- prelaze jezero šetajući po talasima,
- leče ljude na daljinu,
- pretvaraju vodu u vino,
- od jednog stvore 100 hlebova,
- dižu iz mrtvih itd...
 
Jeste bato, podržavam. On je zarad nas ljudi i zarad našeg spasenja, sišao sa nebesa i ovaplotio se i postao čovek.

Ali svojim silaskom nije izgubio svoju božansku prirodu pa nije baš bio jedan od nas ljudi nego bogočovek. A u potvrdi ovoj tvrdnji, nema nas ljudi koji po svojoj volji:
Molim te nemoj se defokusirati - Bozanska priroda se ne moze ubiti,ona prosto ne umire.
- prelaze jezero šetajući po talasima,
- leče ljude na daljinu,
- pretvaraju vodu u vino,
- od jednog stvore 100 hlebova,
- dižu iz mrtvih itd...
Tako je bato,u tom ,ljudskom oblicju,Isus je bio direktno zavisan od svog Oca stoga Mu se molio da Mu ispuni Njegove zahteve.
To nisu bili uobicajeni zahtevi za mogucnisti koje nije imao nego upravo suprotno - sve sto je radio na zemlji bilo je deo Njegovih ekslkuzivnih mogucnosti koje je imao dok je bio u oblicju Bozjemu ali kada je dosao u ljudskom oblicju - On je trazio od Oca da mu sve to omoguci i ponavljam to nisu bili zahtevi nekog obicnog coveka nego Sina Bozjega,moim te imaj ovo u obziru.
Cisto da bi mogao shvatiti sustinu,dozvoli mi da te potsetim da je cak i Petar neko vreme hodao po vodi i to mu polazilo za rukom sve dok je ispunjavao nekog konkretnog preduslova koji mu je Hristos malo kasnije obznanio.
Inace ljecenja je takodje oduvek bilo,bilo je transformacije neke materije u realnomj,postojecoj hrani,bilo je vaskrsenja i t.d. i ako je to sve sto dajes u prilog Hristovove prirode onda ce te JS-ci brzopotezno matirati,i to u dva poteza...
Fokusiraj se paralelno na Hristovu prirodu nakon vaskrsenja a narocito kada se vratio Ocu odakle je i sisao i pokusaj primetiti da je TADA,tek tada Hristos bio u oblicju da je mogao primati zivotnog duha ljudi koji umiru,kao sto je bio slucaj sa Stefanom...tek tada,kada je ustao iz groba u nekoj "medjufazi pre povratka na nebu" Toma je skontao Ko je bio Taj koji je stajao pred njih.
 
Poslednja izmena:
Dao sama ti konkretne citate gde se jasno vidi da Bozanska priroda ima besmrtnost sto ce reci ne moze umreti.
Imam neki utisak da ti propustas sustinu Hristove misije - cinjenicu da se je Bozji Sin SAMOPONIZIO sto ce reci da je "ostavio"Bozansko oblicje i uzeo OBLICJE SLUGE postavsi "kao jednog od nas",ljudsko bice !!!
Sv. Justin nije ni rekao da je Hristos umro božanstvom.
 
Jeste bato, podržavam. On je zarad nas ljudi i zarad našeg spasenja, sišao sa nebesa i ovaplotio se i postao čovek.

Ali svojim silaskom nije izgubio svoju božansku prirodu pa nije baš bio jedan od nas ljudi nego bogočovek. A u potvrdi ovoj tvrdnji, nema nas ljudi koji po svojoj volji:
- prelaze jezero šetajući po talasima,
- leče ljude na daljinu,
- pretvaraju vodu u vino,
- od jednog stvore 100 hlebova,
- dižu iz mrtvih itd...
tad u to vreme po subotarima bog nije ni postojao :D
ili veruju u tri boga i lažu mase da veruju u jednog.
 
Sv. Justin nije ni rekao da je Hristos umro božanstvom.
Ljudsko telo Isusa Hrista je bilo 100% mrtvo i ono se ne moze dezintegrisqati na neke razlicite prirode.
E sad ako li nam tekst kaze da je Hristos UZEO oblicje sluge onda je sasvim logicki zakljucak da je vremeno OSTAVIO svoje Bozansko oblicje tamo odakle je dosao ali to oblicje definitivno nije ucestvovalo u Njegovoj zemaljskoj misiji !!!
 
Ljudsko telo Isusa Hrista je bilo 100% mrtvo i ono se ne moze dezintegrisqati na neke razlicite prirode.
E sad ako li nam tekst kaze da je Hristos UZEO oblicje sluge onda je sasvim logicki zakljucak da je vremeno OSTAVIO svoje Bozansko oblicje tamo odakle je dosao ali to oblicje definitivno nije ucestvovalo u Njegovoj zemaljskoj misiji !!!
Ajme znači Bog na 33 godine prestaje biti Bog?
 
Ajme znači Bog na 33 godine prestaje biti Bog?
Kakve bre 33 godine,nije valjda da si ovim pitanjem nesvsno poceo Bogu brojiti godine starosti ?
Jesi li svesan sta to znaci u teoloskom smislu ?
Molim te trkom idi do prvog pravoslavnog teologa , jedan od onih koje koje si kritikovao ,da ti pojasne ovu materiju...ako ne budes nasao nekog "koji bi odvojio vrfeme za tebe": ( po Saletovoj logici) onda se vrati pa cu ti ja pomoci u tome.

P.S. molim te procitaj moj komentar u celosti i idi na teksta na kojeg se pozivam pa ga procitaj jedno 20 puta...
 

Back
Top