комшија
Stara legenda
- Poruka
- 95.932
Veliki Orbanov eksperiment pretvorio se u debakl
23. avgust 2024
Velikodušne mađarske subvencije usmerene prema povećanju nataliteta nisu uspele da ostvare željene rezultate. Mađarski premijer Viktor Orban troši pet posto BDP-a na podizanje stope rađanja, ali blagi pomak koji je trajao nekoliko godina opet je stao. Čini se da više novca i subvencije ipak nisu način da se reši demografski pad u bogatijim svetskim zemljama, piše Fajnenšl Tajms.
Trka sa vremenom: Mađarskoj prete nestašice struje i goriva zbog jednog poteza Kijeva
Julia Šarle, 33-godišnja Mađarica, bila je korisnica mađarskih programa za potporu rađanju. Zahvaljujući troje rođene dece, ona i suprug dobili su više od 80.000 evra bespovratnih sredstava i zajmova od vlade, uključujući i potporu od oko 6.000 evra za kupovinu novog porodičnog automobila. Nakon drugog deteta Šarlei su dobili kredit od 25.000 evra.
Nakon trećeg, smanjen je iznos koji su morali da vrate. Da je rodila četvrto dete, država bi im oprostila celokupan iznos kredita. To se nije dogodilo.
"Želeli smo četvrto dete, ali su nam savetovali da to ne činimo, iz medicinskih razloga. Budući da smo religiozna porodica, to je bilo teško", kaže Julia Šarle.
Mađarski program za podsticanje žena na rađanje najveći su na svetu. Poreske olakšice povećavaju se sa brojem dece, a majke sa četvoro ili više dece ne plaćaju porez na lični dohodak. Pet posto BDP-a, koliko Mađarska troši na porodične subvencije, dvostruko je više od onoga što Mađarska troši na odbranu.
Međutim, koliko god to sve zvučalo lepo i idilično, sve je jasnije da mere imaju ograničen uticaj na stope rađanja. Isprva se činilo da ima smisla. Sa rekordno niske stope rađanja od 1,23 deteta po ženi u 2011, stopa plodnosti u zemlji porasla je na 1,59 u 2020. Onda su se dogodile pandemija korana virusa i ekonomska kriza. Rađanje se nakon toga smanjilo, a generacijski pad broja žena u dvadesetim i tridesetim godinama pomogao je u usporavanju stope rađanja.
Posednjih godina stopa se ujednačila na oko 1,5. U prvoj polovini ove godine natalitet je iznosio 1,36 beba po ženi, što je najniža brojka u poslednjih deset godina.
Volfgang Luc, osnivač Bitgenštajnovog centra za demografiju i globalni ljudski kapital u Beču, kaže da su povećanja ukupne stope rađanja u Mađarskoj pre poslednjeg pada "prvenstveno bila podstaknuta promenom obrazaca u vremenskom rasporedu rađanja, uz usporavanje prethodnog snažnog odlaganja rađanja". Drugim rečima, žene koje su planirale porodicu, na to su se jednostavno odlučile ranije. Međutim, trajan porast broja rađanja nije ostvaren.
Programi koji za cilj imaju povećanje broja rađanja pomno se prate jer desetine zemalja širom sveta doživljavaju čak i brži pad stope rađanja nego što su demografi predviđali. Globalno, stope plodnosti pale su sa 5,3 deteta po ženi u 1960-ima na 2,3. Više od polovine svih zemalja sada ima stope plodnosti ispod 2,1 rođenog po ženi, što je nivo potreban za održavanje stalne veličine stanovništva bez migracija.
Mađarski premijer poznat je po otporu prema migrantima. Mnogi desničari u zapadnom svetu vide ga kao predvodnika i prate rezultate njegovog eksperimenta. Rezultati poslednjih godina nisu obećavajući. Osim što ima manjkavosti, mnogi smatraju da sistem koji Mađarska ima nije ni pravedan. Najviše koristi imala je srednja klasa. Ne i siromašniji slojevi ili preduzetnici.
To misli i Agnes, majka troje dece sa kojom je FT razgovarao za vreme njenog kratkog odmora uz jezero Balaton. Porodica nije jela u restoranu, a deca nisu dobila rekvizite za plažu. Naime, Agnes je frizerka, tvrdi da su njena primanja nedovoljna za bilo šta osim za najnužnije. Četvrto dete u njenom slučaju nije dolazilo u obzir, kakvi god podsticaji postojali - čak i potpuno oslobađanje od poreza, rekla je.
"Porezne olakšice i jeftini krediti imaju smisla za ljude koji imaju dovoljno stalnih prihoda da vide korist. Ja radim kao preduzetnica i plaćam porez na delatnost, a ne porez na dobit. Ne zarađujem ni približno dovoljno da bih izgradila kuću i imala koristi od subvencionisanih kredita. Nikad nisam imala novi auto i verovatno nikad neću. Nemojte da počnem o pravednosti sistema", rekla je ona.
Subvencije povećale jaz između siromašnih i dobrostojećih porodica
Balaž Kapitani, demograf u državnoj kancelariji za statistiku, u julu je priznao da je pregled hiljadu primalaca pokazao da su subvencije povećale jaz između siromašnih i dobrostojećih porodica."Ovi programi potpore sada ciljaju na najbogatije ljude i povećavaju nejednakost. To je verovatno nuspojava, a ne prvobitna namera", rekao je. Iako i mame poput Šarle tvrde da se na više dece nisu odlučile zbog novca, Orbanova vlada, na vlasti od 2010, mogla bi značajno proširiti sadašnju politiku. Razmatra se produžavanje doživotnog imuniteta od poreza na dohodak, koji se trenutno nudi majkama četvoro ili više dece. Ta bi mera važila već od trećeg deteta.
Orban je stopu nataliteta učinio kamenom temeljcem svoje političke platforme. Njegov se šef kabineta prošle godine hvalio da bez tog programa, iako se mađarsko stanovništvo nastavlja smanjivati, 160.000 dece ne bi bilo rođeno između 2011. i 2021.
Reč je o skupom programu. Od 2019. ovi programi, poput kredita za automobile i stanove, koštali su državu više od deset milijardi evra. To je proizvelo sledeće ekonomske efekte: povećale su se izgradnja i obnova kuća. Međutim, plan vladajuće stranke Fides da će subvencijama izgraditi bogatiju i lojalniju srednju klasu samo je delimično uspeo. Urbana i obrazovana omladina je imala koristi od programa, ali tipični glasač Fidesa danas je stariji, ruralniji i manje obrazovan nego ranije.
"Naši glasači su drugde", rekla je jedna osoba upoznata s vladinom političkom strategijom.
Autoritarna vladavina Viktora Orbana i ekonomska stagnacija pod njegovom vladom donele su odliv mozgova. Osim toga, predstavljanje mera kao pogonskog motora tradicionalnih vrednosti mnoge je žene nateralo da se osećaju kao mašine za rađanje. Rađanje se postavlja kao krajnji cilj, a to kod mnogih izaziva nelagodu zbog ideoloških razloga.
"Tretiraju vas kao mašine za bebe sve dok više ne možete rađati", rekla je Ana Meloko, novinarka koja je pisala o svojoj odluci da nema decu.
Meloko je odrasla želeći veliku porodicu, ali se predomislila sa 29 godina, nakon što joj je dijagnostikovan bipolarni poremećaj. Strahovala je da će postati neadekvatan roditelj. Neki od njenih partnera želeli su porodicu, ali sada, u 44. godini, više nije pod pritiskom.
"Rekli su nam da zemlja pripada onima koji je pune bebama. E pa, to nisam ja. Takav stav relativizuje žene. Evo, uzmi nešto novca, idi se razmnožavaj... Ali niko ne razmišlja o sudbini tako rođene dece", zaključuje Meloko.
link
Једна од главних одлика фашизма јесте да се такви режими директно мешају у ствари породице везано за одлуку о рађању више деце која у демократским друштвима представља суверену одлуку породице. Нацистичка Немачка је имала регистрован програм по називом Lebensborn (у преводу "фонтана живота") кога је креирао SS, који је укључивао нацистичку надри-науку и требао је да заустави пад наталитета у нацистичкој Немачкој; непотребно је да се посебно истакне да је програм веома брзо кренуо низбрдо. Фашистичка Италија је са своје стране била доследна у антифеминистичким ставовима Мусолинијевог режима и жене су у фашистичкој Италији начелно сматране "противником државе" док су од стране фашистичких идеолога бивале оптуживане да се руководе интересима породице "више него интересима државе," а која је сматрала да јој треба више деце за попуњавање војске, па је фашистички режим у Италији строго забранио абортус и продају контрацептивних средстава као "злочине против државе", док је сам Мусолини 1927. године представио мере за "за одбрану расе"; "дучеов" план био је да повећа број становника Италије са 40 на 60 милиона и обухватао је између осталог и мере као што су порез на нежење који су углавном живели у градовима и које је фашистички режим прогласио за "болесно саможиве," као и подстицаје за рађање у "плодној сеоској класи од које зависи ревитализација нације."
Evo ja recimo smatram da je nasilno otimanje kada od poreza koji ja platim daju pare za npr Kandićkinu NVO. Ili za prajd npr. Za 41 godinu života si trebao shvatiti da ne postoji država bez poreza. I da ne postoji država u kojoj neko ne preraspoređuje pare.
