Veliki Brat nas/vas posmatra?

Poruka
51.038
Distopijska Orvelova "1984" oslikava bizarno, hladno, hermetično društvo. Svevideći Veliki Brat iz navedenog romana reprezent je monolitnog uređenja, skrojenog po meri apsolutista, eksploatatora i modernih robovlasnika, sa ciljem da ljudski rod drži pod uzdom. Duh pojedinca je, praktično, na taj način uništen.
Od prvog izdanja Orvelovog romana deli nas više od pola veka. Tada je ovaj roman bio skoro pa SF … a danas je parabola … slika otuđenja koja više nije nepoznata, neočekivana, pa čak ni iznenađujuća.
Evo, jutros na TV čujem mišljenje jedne javne ličnosti da je poenta jednog popularnog reality serijala – otkriti najskrivenije tajne psihe aktera :eek:, što znači da je cilj ovakvih emisija duboko zadiranje u nečiju intimu, tj. razgolićavanje pojedinca.

Nije li to surova igra? I čemu (kome) služi? Da li je reč o novokomponovanim gladijatorskim igrama?

Ovde ne stavljam toliko akcenat na emisije reality tipa, koliko na sledeće:
Zbog čega (neki) pomno prate reality show? Zar ih toliko interesuje kako neko funkcioniše u zlatnom kavezu? Ili da uprostim – zar nemaju SVOJ život?
S druge strane, neki smatraju da je veoma poželjno biti na televiziji i vrlo rado bi menjali svoju privatnost za parče slave. Zašto? (Ovde treba napomenuti da su poslednjih godina psihijatri uočili novu vrstu iluzije koja se razvija kod ljudi: pojedinci veruju da je njihov život Trumanov šou i ubeđeni su da se svaki trenutak njihovog života snima.)

Da li su gledaoci – voajeri, a akteri – egzibicionisti?
Da li je saživljavanje, obožavanje i navijanje za učesnike reality show/a neki vid katarze publike?
 
Мишљења сам да сама ТВ-емисија нема никакве дубље везе са Орвеловим делом осим заједничког имена и идеје о покривености сваког кутка камерама и микрофонима, којима ће се даноноћно пратити понашање учесника у програму. Сама емисија се суштински не разликује ни од чега већ виђеног на телевизији, већ само по својој форми јер представља само једну креативну синтезу концепта квиза и ТВ-серије, са директним учешћем гледалаца који својим гласовима утичу на њен ток и избор победника. Овај концепт се показао као победнички јер привлачи пажњу веома широке публике и притом доноси зараду, а то се показује и читавим низом сличних емисија које добијају сличну или још већу популарност. Пре емитовања "Великог брата" у Србији, постојала је слична емисија на ТВ Кошави, која се звала "Циркус" и чији је идејни концепт био веома сличан: млади људи различитог образовања, интересовања и материјалне ситуације добијају посао у циркусу, а обитавају у истом дневном и боравку за спавање, који је покривен камерама и озвучен.

Разлози због којих неко прати емисије тог типа су веома разнолики и у томе се очитује успешност формуле таквих емисија. Најширу публику чине заљубљеници у ТВ-сапунице и теленовеле које се емитују свакодневно и које су пуне сплетки и закулисних радњи којих су главни актери несвесни, већ у њих потпуни увид има једино гледалац - гледалац који се ставља у улогу свезнајуће особе без могућности мешања, која са интересовањем прати када ће и на који начин његови миљеници сазнати оно што он мисли да треба да знају. Овде концепт "Великог брата" даје гледаоцу моћ интерактивности - уместо да немоћно гледа филмског зликовца и нервира се на његову појаву, овде може да уплати 20, 30 или 50 динара и обичном СМС-поруком може да гласа да такве људе једноставно избаци из емисије. Друго, емисија даје укус реалности, јер у питању нису глумци, па тако, иако су заплети у Великом брату далеко слабијег драмског нивоа него они који се гледају у серијама, они имају снажан печат аутентичности и то их чини вишеструко јачим. Обична свађа између реалних ликова је јача и моћнија од филмског убиства.

Затим, има и оних, нарочито међу тинејџерима, који међу учесницима граде своје миљенике и "идоле" и гледају на све као на такмичење у којем особа за коју навијају мора да победи по сваку цену. Има оних што гледају просто јер је интересантно, има оних који гледају са пажњом и занимањем због неприродних услова у којима се налазе такмичари и то све посматрају са анализом сопственог окружења и друштвеног окружења уопште итд. У корену се може наћи и она исконска потреба човека да зна шта заправо мисле људи којима је окружен и којима верује, јер је човек по свом понашању у људској заједници једно велико лажљиво биће. Емисија Великог брата даје шансу да се погледа и шта жене једна другој причају уз кафицу, шта мушкарци једни другима, а како се понашају кад су смештени на исто место. Како и на који начин пријатељи говоре један о другом.

Даље, елемент забаве. Своју рану популарност Велики брат у великој мери дугује већ чувеном Микију који је просто инспирисао својом досетљивошћу и бистрим расуђивањем и некако неочекивано показивао шупљину и мањкавост неких ликова о којима без његових упадица не бисмо ни имали такво мишљење. Њега је било занимљиво гледати, био је духовит, инспиративан и брз у резоновању и тиме пружао задовољство гледаоцима који су то одмах поредили са сличним ситуацијама у којима се и сами често налазе, али се не сналазе толико добро. Критике "очи у очи" упућене извиканим естрадним звездама и недодирљивим политичарима које ни њихове колеге, а камоли обични грађани, немају храбрости или могућности да на такав начин изнесу, само су доприносиле томе.

Примедба за воајерство и егзибиционизам може да стоји, али у истој оној мери у којој таква примедба важи и за целокупан феномен телевизије и многих других друштвених видова забаве: филмови, серије, квизови, утакмице и друга спорстка дешавања, праћење политике и естраде и тамошњих међусобних односа. Нема ту ни неке дубине ни неке катарзе, реч је само о једној иновацији у концепту телевизије и забавног програма, и то о иновацији која је у свету већ то и престала да буде, већ је сада саставни део ТВ-програма. А иновација је, као што знамо, између осталог и креативна деструкција.
 
Poslednja izmena:
Nisu ga za džaba nazvali "Veliki brat"

Назвали су га за џабе, драга моја, јер је реч само о једној површној и небитној сличности са Орвеловим делом, а никако о суштини или битним елементима. Ко је имао контакта са "1984"-ом са једне стране, и био у прилици да погледа по коју епизоду ове ТВ-емисије, имао је прилике да се у то и лично увери. Као када бисмо "новим Хитлером" назвали некога ко носи уске брчиће и чешља косу на раздељак, а не некога ко би му био идеолошки и политички близак.
 
pa kamere na raskrsnicama..pa survejlens u marketima..ispred trafika..itd itd..u bankama..u hotelima..kao sekjuriti ovo ono..svakim danom se sve siri uglovi pokrivaju neprekidnim snimanjem ..kamere su cak usle i u domove..pocevsi od onih malih net kamerica..od kojih su mnoge cure napravile bizMis slikajuci se u vremenima hopa cupa sa nekim likom..itd itd..danas se sav razuman svet okuplja oko poslednjeg fronta za ljudsku dusu..u odbranu prava na privatnost
vec dva americka zakona o kontroli neta nisu prosla..zahvaljujuci jakom napadu celokupne zajednice..mnogi shvataju da nam je to poslednja linija odbrane i kad ona padne..kraj ki u biJoskopu..pa tako zajednicki rade i piter iz USA i Kenzo iz japana a da se medjusobno nikad nisu sreli ni videli ni razmenili rec..na odbrani tog poslednjeg bastiona ljudskosti
 
Svi smo mi u Velikom Bratu, samo, izgleda, nismo u potpunosti svesni toga...:confused:

Svesni ili ne jednoga dana ce nam i to postati ''normalno''
,Jer necemo moci ili smeti da odbijemo instaliranje kamere ispred tus kabine..uvesce nam rigorozna kazne. lol ...


Da dam odgovor ako mogu na bar neko pitanje iz uvodnog posta...

Mislim da je samo osmisljavanje serijala ''veliki brat'' skretanje paznje sa tekucih problema.Neko bi me ispravio i rekao ''da ali Veliki brat se emituje u dosta zemalja''..da slazem se jeste tako..i mislim da se i njima skrece paznja sa nekih drugih dogadja iz zivota tih obicnih ljudi..Zato je i osmisljen bas sa tim obicnim ljudima.

Jer lakse je obicnom coveku uskratiti komad mesa ako nije obavio dnevni zadatak nego tamo nekoj razmazenoj pevacici...i to je ono sto je ljude privlacilo da gledaju...necija nemoc ako danas nije imao da popusi tri cigarete,a gledaoceva moc je ''ja sam imao celu kutiju na raspolaganju...''
Ili ako pogledamo i sa one druge strane, mnogi vole vise druge da gledaju i da nalaze zamerke,u smislu " vidi je koliko celulita ima hahahha'' a pri tome ta ista gledateljka sedi,gleda Velikog brata u pola dvanaest i jede sendvic sa majonezom...to je ono sto je privuklo ljude... njihov zivot je skriven a neciji imaju na izvolte ..dato im je pravo da drugima nalaze zamerke i da jednom nedeljno glasaju za one najmanje simpaticne...jer iz kuce Velikog brata moze da bude izbacen svako osim onog poslednjeg..a iz sopstvenog zivota ne moze niko da pobegne osim da udje u tudji,a to je dato bas ovim...Veliki brat vas posmatra...
 
Видите, нити смо сви у неком "Великом брату", нити се налазимо у Кући Великог брата, нити су то исти појмови.

Налазити се у Кући Великог брата означава привилегију, јер се за улазак у ту кућу надмеће и бори са стотинама конкурената, а боравак у њој значи учешће у такмичењу и свесно одрицање од слободе и приватности зарад стицања националне популарности и могућности освајања главне награде.

Такође, не налазимо се (хвала Богу) ни у некој орвеловској 1984-ој, јер још увек куће и станови грађана нису озвучени, под камерама и под сталном присмотром државних службеника, нити изгледа да се ка таквом друштву крећемо. Штавише, таквом друштву смо били ближи за време Титоизма и првих година послератне Југославије него икада у својој историји, нарочито данас.
 
Nedostaje nam hrabrosti.
Plasimo se da ce se prozori pretvoriti u ogledala.
Tada cemo videti sebe.
A onda slede neprijatna pitanja i bolna priznanja najsurovijem od svih sudija: sebi.

..."a kad zazelis da se vratis
pogledaj
omamljena samocom
tvoja sjena
na prozoru
u ogledalu
pred vratima"...
 
Poslednja izmena:
Видите, нити смо сви у неком "Великом брату", нити се налазимо у Кући Великог брата, нити су то исти појмови.

Налазити се у Кући Великог брата означава привилегију, јер се за улазак у ту кућу надмеће и бори са стотинама конкурената, а боравак у њој значи учешће у такмичењу и свесно одрицање од слободе и приватности зарад стицања националне популарности и могућности освајања главне награде.

Такође, не налазимо се (хвала Богу) ни у некој орвеловској 1984-ој, јер још увек куће и станови грађана нису озвучени, под камерама и под сталном присмотром државних службеника, нити изгледа да се ка таквом друштву крећемо. Штавише, таквом друштву смо били ближи за време Титоизма и првих година послератне Југославије него икада у својој историји, нарочито данас.

Па зар то није данас и тако одувек било..?.Зар се данас људи не боре за боље радно место, зар нисмо постали звери?...зар нас на то систем не приморава?
Приморава нас...или пливаш или иде да се дружиш са муљем, који искрено говорећи, није неко друштво....
 
Па зар то није данас и тако одувек било..?.Зар се данас људи не боре за боље радно место, зар нисмо постали звери?...зар нас на то систем не приморава?
Приморава нас...или пливаш или иде да се дружиш са муљем, који искрено говорећи, није неко друштво....

Наравно. Ја само истичем једну веома битну разлику између "Куће Великог брата" и Орвелове "1984." Да ли сте, млади саговорниче, читали Орвелова дела? Отприлике негде у Вашим годинама, или као нешто старији, први пут сам прочитао 1984. и Животњску фарму, тако да ако нисте, најтоплије препоручујем оба дела. У анти-утопистичком друштву које влада у "1984." грађани су мимо свог знања и свести о томе под сталном присмотром и тестирањем од стране државних службеника, а које на сличан начин прате и посматрају њихови надређени и тако све до врха друштва, на којем стоји Велики брат, за кога чак након неких анализа није ни сигурно да ли уопште постоји и да ли је једна личност или група људи, јер је разговарање и размишљање о тим стварима забрањено. Једно толико опресивно друштво које је чак у законску праксу увело "злочин мисли" и легализовало методе суровог мучења и менталног репрограмирања као третман за оптужене, пре суђења. До те мере опресивно да чак уводи и нови речник и реформише језик на тај начин што поједине "забрањене" речи избацује из њега, а у питању су речи које се тичу идеала и сваке људске индивидуалности.

Зато и кажем да је поредити Кућу Великог брата, који је један забавни шоу-програм који учесницима "под присмотром" доноси медијску пажњу, популарност и читав низ награда, а где се сами учесници међу собом надмећу у неколико кругова за само учешће у емисији, бесмислено и слично једино по имену. Још више, у њој је Велики брат углавном једна крајње беневолентна "личност", коју сачињава скуп људи из организације емисије и која се често бави решавањем проблема и дилема укућана и са којим су у свакодневном контакту, а не нека митска диктароска фигура о којој се само прича, а са којом никад нико није ступио у додир.

Са друге стране, посебно похваљујем читање свих постова и праћење теме. То је врло редак, а врло леп феномен. :) Поздрав.
 
Distopijska Orvelova "1984" oslikava bizarno, hladno, hermetično društvo. Svevideći Veliki Brat iz navedenog romana reprezent je monolitnog uređenja, skrojenog po meri apsolutista, eksploatatora i modernih robovlasnika, sa ciljem da ljudski rod drži pod uzdom. Duh pojedinca je, praktično, na taj način uništen.
Od prvog izdanja Orvelovog romana deli nas više od pola veka. Tada je ovaj roman bio skoro pa SF … a danas je parabola … slika otuđenja koja više nije nepoznata, neočekivana, pa čak ni iznenađujuća.
Evo, jutros na TV čujem mišljenje jedne javne ličnosti da je poenta jednog popularnog reality serijala – otkriti najskrivenije tajne psihe aktera :eek:,

Što uzimaš tu javnu ličnost zdravo za gotovo i njeno mišljenje nam daješ kao suštu istinu? Što ili zašto?
Najveći stručnjaci psihoanalitičari i drugi mogu godinama analizirati čoeka i opet neće moći duboko zadrijeti u nečiju intimu a ne mi prosječni gledaoci na osnovi sat vremena gledanja serije vb.


što znači da je cilj ovakvih emisija duboko zadiranje u nečiju intimu, tj. razgolićavanje pojedinca.

To znači samo za tebe kad tako rezonuješ.

Nije li to surova igra? I čemu (kome) služi? Da li je reč o novokomponovanim gladijatorskim igrama?

Nije surova igra jer su učesnici došli dobrovoljno i u nadi da će da uzmu lovu tj. pobijeda a pri tom sigurno neće pokazati svoje pravo lice ili hoće ali površno.

Gladijatori su bili prisiljeni da se bore do smrti i nikako ne možeš oboje staviti u istu ravan. Ovo samo liči na to i to jedva da liči.

Igra služi da poveća gledanost emisije jer je čoek radoznalo biće i voli da zaviri u sve novo i da vidi kako se drugi ponašaju u borbi za 100 000 E ili manje. Podmetanja, dvoličnost a i iskrenost.
Blijeda simulacija života u stvarnosti kad pobjednik postaje, šef, direktor, ministar ili predsjednik države a ostali idu doma.


Ovde ne stavljam toliko akcenat na emisije reality tipa, koliko na sledeće:
Zbog čega (neki) pomno prate reality show? Zar ih toliko interesuje kako neko funkcioniše u zlatnom kavezu? Ili da uprostim – zar nemaju SVOJ život?

Zbog radoznalosti. Ovako pitanje možeš postaviti i "Zašto neki vise noć dan na forumu?"
Ovi živi imaju svoj život dok mrtvi nešto baš i nemaju.
To je dio njihovog života taman kao i onih što gledaju prenos dodjele Nobelove nagrade i slušaju visokoumni govor zahvalnosti.


S druge strane, neki smatraju da je veoma poželjno biti na televiziji i vrlo rado bi menjali svoju privatnost za parče slave. Zašto? (

Neki smatraju a neki jok. 100 ljudi 100 ćudi, što te ćudi.


Ovde treba napomenuti da su poslednjih godina psihijatri uočili novu vrstu iluzije koja se razvija kod ljudi: pojedinci veruju da je njihov život Trumanov šou i ubeđeni su da se svaki trenutak njihovog života snima.)

Boljka novog doba. Svijet preplavile kamere (skrivene i neskrivene) i prislušni uređaji i pa se neki uplašili što nije čudno.


Da li su gledaoci – voajeri, a akteri – egzibicionisti?

Taman koliko ti ako kad pogledaš komšinici u lonac ili ona tebi da saznate šta ova kuva, ako to nije slučaj kod tebe i tvoje kone ono si makar čula da neki to vole (vruće)
Doduše, provuče se i neki voajer ili egzibicionista s druge strane, vele ima i pedra i sadomaza, ali većina jok.



Da li je saživljavanje, obožavanje i navijanje za učesnike reality show/a neki vid katarze publike?

Ja jok ja, meni je sve to ljucki a što je takovo nije mi strano. Nikakvu katarzu ne viđu, more bit e je ima, pa neka
 
"Veliki brat" je odraz ovog bolesnog društva, gde pojedinci prodaju sebe
zarad slave i novca i to javno da svi gledamo i aplaudiramo i
postanemo alavi i glupi kao oni, užas.

Будућа легендо, слушај вамо.
Ако си закључак о болесном друштву донијела на основу продавања појединаца аје нам онда реци и ову мудрост.
Које је то здраво вријема кад се људи не хтјеше продавати?
У свим временима је продаја цвјетала. Било тијела јали душе јал обоје, онако везано испадне јефтиније.
Јел не знаш за занат најстарији, политичку продају, продају пријатеља по сниженој цијени без пдв-а, а богме и продају магле.
Данас неки новокомпоновани мудријаши и лицемјери бацају се дрљем и камењем на тзв. спонзоруше које могу бити и образоване а и оне из Пцног парка. Која је разлика између њих и славних грчких хетера или јапанских гејши.
Да ли можда од културе зависи да ли ће бити слављене или попљуване.
Да ли си чула за проститутку Раву која је биранијем ријечима описана у Библији или Светом писму, како ош, како је "продала" ципцијели Вавилон и сакрила уходе Израиљце.
Да ли си чула за ону: "Ко је без гријеха нек се први каменом баци........"
Итд. и тсл.
Зар се од гледања постаје алав и глуп. У јееее.
Моребит и реп порасте од тога ;)
 
Будућа легендо, слушај вамо.
Ако си закључак о болесном друштву донијела на основу продавања појединаца аје нам онда реци и ову мудрост.
Које је то здраво вријема кад се људи не хтјеше продавати?
У свим временима је продаја цвјетала. Било тијела јали душе јал обоје, онако везано испадне јефтиније.
Јел не знаш за занат најстарији, политичку продају, продају пријатеља по сниженој цијени без пдв-а, а богме и продају магле.
Данас неки новокомпоновани мудријаши и лицемјери бацају се дрљем и камењем на тзв. спонзоруше које могу бити и образоване а и оне из Пцног парка. Која је разлика између њих и славних грчких хетера или јапанских гејши.
Да ли можда од културе зависи да ли ће бити слављене или попљуване.
Да ли си чула за проститутку Раву која је биранијем ријечима описана у Библији или Светом писму, како ош, како је "продала" ципцијели Вавилон и сакрила уходе Израиљце.
Да ли си чула за ону: "Ко је без гријеха нек се први каменом баци........"
Итд. и тсл.
Зар се од гледања постаје алав и глуп. У јееее.
Моребит и реп порасте од тога ;)

Dobro, uvek je bilo pohlepe i zla i tvoja je teorija da će uvek i biti i ne
želiš da razmišljaš drugačije? E, ja polazim od toga da je posle toliko
vremena trebalo učiti na greškama i opametiti se, a ne ogromnom
brzinom krenuti nizbrdo što se sada dešava po meni. Mediji su samo
ogledalo našeg društva i to što vidiš tamo je današnja istina, a sa
druge strane, još više potvrđuje sistem vrednosti koji postoji i onima
koji su možda drugačiji sipaju te slike i informacije u mozak, valjda
znaš da postoji psihološki uticaj slike, pogotovo ako je odrađeno
smisleno upravo sa tom namerom uticaja. Znači, od gledanja i
upijanja, ureže ti se u podsvest informacija, slika i postaješ
ono što ti se nameće, kao hipnotisan radiš i želiš ne ono
što je tvoja prava unutrašnja potreba, već nešto
nametnuto i dolazi do totalnog disbalansa i pucanja.
 
Dobro, uvek je bilo pohlepe i zla i tvoja je teorija da će uvek i biti i ne
želiš da razmišljaš drugačije? E, ja polazim od toga da je posle toliko
vremena.................................

Опет исто Виолет.
Увијек је било манипулације мањине над већином и то је непромјенљиво, промјенљива је само технологија. Могао би примјерима да набрајам у недоглед на које све начине али ме вјеруј ми, мрзи.
"C' est la vie" valjda sam pravilno napisao ;)
 

Back
Top