Velike tajne "malih" gljiva

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
326.905
Gljive_2367364833.jpg


Ovo su neke od najneobičnijih činjenica koje krase ove fascinantne organizme: gljive.
Gljive predstavljaju veoma raznoliku grupu eukariotskih organizama i čine posebno carstvo u živom svetu - Fungi. Predstavnici su mnogobrojni, od mikroorganizama poput kvasaca i plesni, do krupnih gljiva grupe Basidiomycota, u koje spadaju i dobro poznate pečurke. Odlikuju se mnogobrojnim važnim ulogama, kako u prirodi, tako i za čoveka. Gljive sa biljkama stupaju u simbiozu, neke su paraziti, koriste se za fermentaciju, za sintezu antibiotika, u ljudskoj ishrani...
Danas se dosta toga zna o gljivama, a u ovom tekstu biće razmotrene neke od neobičnih činjenica i mogućnosti koje krase ove fascinantne organizme.

Prirodna svetlost

Pored nekih životinja (npr. svitaca), algi i bakterija, bioluminiscencija odlikuje i određene vrste gljiva. Bioluminiscencija podrazumeva mogućnost organizma da stvara i emituje svetlost. Danas je poznato više od 110 vrsta bioluminiscentnih gljiva, koje većinom pripadaju redu Agaricales. Svetlost se može emitovati na micelijama, plodonosnim telima, sporama... Jedinjenje koje stvara svetlost jeste luciferin. Šta gljivama donosi bioluminiscencija? Ovaj fenomen doprinosi razmnožavanju gljiva, jer privlači insekte koji potom sa sobom prenose spore na različita mesta. Šta bi čoveku mogla doneti ova sposobnost? Razmatra se primena genetičkog inženjeringa u svrhu korišćenja ovog fenomena kao prirodne alternative za ulična svetla.

svetlece-pecurke.png


Najveći organizam na svetu?

Armillaria ostoyae, još poznata i kao medna gljiva, pripada grupi Basidiomycota i predstavlja patogenu vrstu za drveće. Česta je na četinarskom drveću i karakteristična za područje države Oregon, na zapadu SAD-a. Zašto je tako specifična?
Micelija, koja predstavlja mrežu isprepletanih hifa, kod ove vrste prodire u stablo drveta i tako se pod korom širi na velike udaljenosti. Takođe, može se širiti i između drveća, kroz zemljište, adaptivnim rizomorfima, strukturama nalik korenju. Veći deo organizma se nalazi i rasprostire pod zemljom, pa se ne može dobro videti sa površine, osim kada se na jesen na površini nalaze plodonosna tela tipa pečurke. Zemljište na kome ova vrsta raste se obično odlikuje velikim brojem hranljivih materija, a konkurencija na takvim staništima je mala, te zbog toga često tela ovih gljiva mogu da porastu do velikih razmera. Na Plavim planinama Oregona identifikovan je, analizom DNK, najveći predstavnik ove vrste, a i uopšte, koji zauzima površinu od skoro neverovatnih 100 hiljada metara, a naučnici procenjuju da je star više hiljada godina.

Čuvari životne sredine

Bioremedijacija je proces u kome živi organizmi (bakterije, ostali mikroorganizmi, biljke) imaju ulogu otklanjanja zagađivača, teških metala, učestvuju u razgradnji plastike, pesticida itd... Ova osobina je karakteristična i za neke gljive, i u tom slučaju pojava se naziva mikoremedijacija.

54-1_568bcafa8b897.jpg


Devedesetih godina prošlog veka naučnici su uvideli ovu osobinu kod gljiva, a 1998. godine izvršen je eksperiment u kome je, između ostalog, korišćena i poznata bukovača (Pleurotus ostreatus). Naime, u okviru dvorišta Ministarstva saobraćaja Vašingtona nalazila se zemlja kontaminirana dizelnim gorivom. Tim stručnjaka je odvojio četiri parčeta zemlje, tri parčeta je tretirao sa različitim agensima, a četvrto je služilo kao kontrola. Prva gomila zemlje bila je tretirana sporama micelija gljive, druga bakterijskom kulturom, a treća hemijskim đubrivima. Nakon mesec dana tim je uvideo da se samo prvo parče zemlje prečistilo dok su ostala dva ostala i dalje visoko kontaminirana. Nakon nešto više od dva meseca, na nekada kontaminiranoj zemlji, počinje da se razvija biljni i životinjski svet. Mikolozi ističu da gljive privlače insekte, a insekti ptice koje raznose seme koje se može razviti na obnovljenoj zemlji.

Pre dve godine pokrenut je projekat korišćenja gljiva u svrhu razbijanja jedinjenja kreozota koje se taloži na pragovima železničkih pruga, a toksičan je za životinje i ljude. U Britanskoj Kolumbiji, u Kanadi gde je ova akcija u toku, koriste se autohtone vrste poput Ganoderma applanatum, Trametes versicolor itd...

Održiva moda
Veliki izazov današnjice jeste pokušaj primene održivosti na što veći spektar života. Gljive nam ovde mogu pomoći u još jednom aspektu a to je - moda. Verovali ili ne, neki proizvođači već su započeli način izrade odevnih komada za koje se koriste pripadnici carstva Fungi, te se pravi odeća koja nalikuje na "kožu". Ovakav način proizvodnje izuzetno je ekološki povoljan jer je materijal 100% biorazgradiv, a u ovu svrhu mogu se koristiti i masivne parazitske gljive koje su široko rasprostranjene. Mreže inače podzemnih micelija se uzgajaju i hrane na određenim biosupstratima (poput celuloze) i očekuju širu primenu u narednim godinama.
Gljive zaista jesu organizmi sa velikim potencijalom, kako za održivost, tako i za proučavanje složenih životnih formi, oblika i adaptacija.
link
 

Back
Top