Quantcast

Velike afere srpskih vlasti dolaze u fokus evropske javnosti

комшија

Legenda
Poruka
60.835
1614066458729.png






Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta glasa o amandmanu na izveštaj Vladimira Bilčika

Velike afere srpskih vlasti dolaze u fokus evropske javnosti

Glasanje u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta o amandmanu na izveštaj specijalnog izvestioca EP za Srbiju, Vladimira Bilčika, kojim se traži rasvetljavanje afera Krušik, Jovanjica i Telekom, zakazano je za danas, 23. februar.

1614066505022.png


Piše: Snežana Čongradin 23. februara 2021. 07.45

Reč je o amadmanu koji je podnelo 11 poslanika – sedam iz redova liberala i četiri iz redova socijaldemokrata – od ukupno 70 poslanika koliko ima u Odboru za spoljne poslove.

Prema rečima Nemanje Štiplije, glavnog i odgovornog urednika portala European Western Balkans, ako danas ovi amandmani prođu, očekuje se da će tekst biti usvojen u plenumu krajem marta.

– Afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija morale bi da budu razrešene, kao slučajevi koji izazivaju veliku pažnju javnosti, a neophodno je i doći do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu, navodi se u jednom od usaglašenih amandmana na izveštaj poslanika Evropskog parlamenta, u koji je N1 imao uvid. „Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate… u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“, stoji u jednom od „kompromisnih amandmana“, u kome se ponavlja poziv iz 2018. da se reši slučaj „nezakonitog uništavanja privatnog vlasništva u beogradskoj četvrti Savamala“.

– Bilo je očekivano da će ovakvi amandmani doći na dnevni red. Evropski parlament, pre svega, ima mnogo širi manevarski prostor u odnosu na druge institucije EU da otvoreno kritikuje neke pojave u Srbiji i drugim zemljama kandidatima. Setimo se da su i ranije, u izveštajima EP o Srbiji, pominjani, na primer, slučaj Savamale i zabrinjavanjuće stanje u medijima. Međutim, isto tako, ovaj saziv Evropskog parlamenta, izabran u maju 2019, pokazao se daleko spremnijim da oštro oceni stanje demokratije, korupcionaške afere i druge probleme, pogotovo kad je reč o poslanicima iz redova socijaldemokrata, liberala i zelenih. To je rezultat produbljavanja političke krize u Srbiji, uključivanja EP u posredovanje, ali i bližih odnosa koje pomenute grupe sada imaju sa delom opozicije u Srbiji – SNS više nije jedina stranka u Srbiji koja ima dobre odnose sa akterima u EP (pre svega Evropskom narodnom partijom) – ističe Nemanja Štiplija za Danas.

Prema njegovim rečima, ovi amandmani, ako budu usvojeni – a za očekivati je da će bar deo njih „proći“ – neće imati neposredan uticaj na odnose EU i Srbije, ali oni služe pre svega da ukažu na neke teme u javnosti i da se o njima pokrene rasprava. Što, kao što vidimo, već postiže svoj cilj.

– Vlast će, kao i do sada, pokušati da minimizira značaj ovih poruka, da ih ignoriše ili čak da napada evropske poslanike. Ali, na duge staze, to neće naterati ove teme da nestanu. Ovaj amandman deo „kompromisnih amandmana“ koji su dogovoreni sa ostalim velikim grupama. Tako da to svakako nisu izolovani glasovi – zaključuje Nemanja Štiplija.

Reagujući na amandman koji podrazumeva slučajeve u kojima postoji visok nivo interesovanja javnosti, pre svega, slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, istakao je da afera nema i da ne može da se aferom smatra priča koju „dvojica izmišljaju, a onda izgube na sudu“.

„Šta je afera u Jovanjici? Vi mislite da lažima možete da ostvarujete politički profit, pa makar bio iz Evropske komisije, rekao je Vučić. Govoreći o Telekomu on je dodao da je prestalo uništavanje te kompanije zarad interesa vlasnika televizije N1 i, kako je rekao, drugih tajkuna.

Glasanje o Izveštaju o Srbiji biće održano 24. i 25. marta tokom takozvane „mini-plenarne“ sesije koja se održava u poluudaljenom režimu u EP u Briselu.

link

Па зар ово није фантастично?! ЕУ шири своје гране да прихвати младе партизане. Уз помоћ јавне подршке из ЕУ, срушићемо десничарски режим председника СНС-а!
 

fobos11

Domaćin
Poruka
3.270
Комшо, морам само мало да те смирим и да те пробудим из оргазма који те дрма после ове вести. Надам се да си баш све прочитао до сада, да си ову вест пажљиво простудирао. Ако ниси имаш један делић где пише следеће:

"Reč je o amadmanu koji je podnelo 11 poslanika – sedam iz redova liberala i četiri iz redova socijaldemokrata – od ukupno 70 poslanika koliko ima u Odboru za spoljne poslove."

Да ти преведем, 11 од 70 посланика колико их има у одбору. Знаш како је то, имас два и по посланика Двери у Скупштини Србије (било некад) и они поднесу амандмане на неки закон, у ствари поднесу десетине и стотине амандмана. И буду након тога глатко одј.ебани као да не постоје.

Овде можда и прихвате амандмане, али како то конкретно доводи до победе неке опозиције на изборима, ако би могао да појасниш. Јер ће ови амандмани, ако се уопште усвоје, бити тако лако спиновани, прикачени за домаће издајнике који траже међународну помоћ и донеће власти још више гласова. Највише из разлога што СНС бирачко тело не брине превише шта ЕУ мисли о свему што се догађа у Србији.

Дакле ајде на умивање, па терапијица, па да се мало вратиш у реалност.
 

RebeccaBg

Elita
Poruka
16.284
Комшо, морам само мало да те смирим и да те пробудим из оргазма који те дрма после ове вести. Надам се да си баш све прочитао до сада, да си ову вест пажљиво простудирао. Ако ниси имаш један делић где пише следеће:

"Reč je o amadmanu koji je podnelo 11 poslanika – sedam iz redova liberala i četiri iz redova socijaldemokrata – od ukupno 70 poslanika koliko ima u Odboru za spoljne poslove."

Да ти преведем, 11 од 70 посланика колико их има у одбору. Знаш како је то, имас два и по посланика Двери у Скупштини Србије (било некад) и они поднесу амандмане на неки закон, у ствари поднесу десетине и стотине амандмана. И буду након тога глатко одј.ебани као да не постоје.

Овде можда и прихвате амандмане, али како то конкретно доводи до победе неке опозиције на изборима, ако би могао да појасниш. Јер ће ови амандмани, ако се уопште усвоје, бити тако лако спиновани, прикачени за домаће издајнике који траже међународну помоћ и донеће власти још више гласова. Највише из разлога што СНС бирачко тело не брине превише шта ЕУ мисли о свему што се догађа у Србији.

Дакле ајде на умивање, па терапијица, па да се мало вратиш у реалност.
Nažalost, istina.
Šminka za javnost pa ko se upeca , do njega je.
 
Poruka
20.804
Pogledajte prilog 867719





Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta glasa o amandmanu na izveštaj Vladimira Bilčika

Velike afere srpskih vlasti dolaze u fokus evropske javnosti

Glasanje u Odboru za spoljne

Pogledajte prilog 867721

Piše: Snežana Čongradin 23. februara 2021. 07.45
“.
Na slici Sala Poštenih iz EU, popunjena po standardima

Jel @комшија ... Znači EU nema pametnija posla nego da čita novine iz Srbije i dopise plaćenih domaćih potkazivača kojima u životu ne pada na pamet da ustanu u 6 kako bi istovarali i slagali od 8?

Nemac da DS-u pare i elaborat da se urade katastarske knjige, pare razgrabili elaborat za burek služio... Švaba poludeo...
 

комшија

Legenda
Poruka
60.835
1614258295122.png




EP SKORO JEDNOGLASNO: Rešite Krušik, Jovanjicu, Telekom i Savamalu!

Poslanici Evropskog parlamenta juče su u Odboru za spoljne poslove podržali kompromisne amandmane na izveštaj o Srbiji, u kojima se vlast poziva da do kraja reši afere. Za amandman 12 na izveštaj EP (Krušik, Jovanjica, Telekom i Savamala) glasalo je 65 za, četvoro je bilo uzdržano, a jedan protiv.

1614258327794.png

Poziva se Srbija da reši Krušik, Jovanjicu, Telekom

M. R. 25. 02. 2021. 11:37

Kako se navodi u amandmanu 12, apeluje se na Srbiju da pruži uverljive rezultate u oblastima koje zabrinjavaju, kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali je neophodno doći i do pravde i u slučaju "nezakonitog uništavanja privatnog vlasništva u beogradskoj četvrti Savamala“.
Jovanjica FOTO: Milica Vučković


- Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate i efikasnu istragu kada su u pitanju sudstvo, sloboda medija, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija, ali i nezakonito rušenje u beogradskom naselju Savamala - navodi se u amandmanu 12.

FOTO: Direktno.rs


Podsetimo, poslanici EP pre dva dana glasali su o amandmanima koje su podneli na nacrt izveštaja Vladimira Bilčika o Srbiji. Od ukupno podnetih 385 amandmana, usvojeno je svih 38 kompromisnih amandmana koje su dogovorile poslaničke grupe, kao i 49 pojedinačnih, a onda je juče odbor za spoljne poslove EP juče usvojio Bilčikov izveštaj, i to sa 57 glasova "za" i četiri "protiv".



O amandmanima i izveštaju u celini glasao je Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta 23. februara, Evropski parlament na mini plenarnoj sednici zakazanoj za 24 i 25. mart.
 

комшија

Legenda
Poruka
60.835
1614261326673.png




Nikolić: Ozbiljna situacija za režim – Evropa ne žmuri, upire prstom u afere


Autor: N1 Beograd 25. feb. 2021

"Ovo je sad jedna ozbiljna situacija za SNS režim. Do sada smo imali načelne opšte negativne ocene od EU, a sada dobijamo jednu konkretizaciju. Suočeni smo s tim da Evropa daleko do toga da žmuri, već prstom upire u konkretne afere", smatra urednik portala Talas.rs Miloš Nikolić.

Podsećamo, Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je izveštaj o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika. Odbor je prethodno u utorak izglasao i usaglašene, kompromisne amandmane na Bilčikov izveštaj. U njima poslanici traže od Srbije da do kraja razreši afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija, ali i da se „dođe do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu“.

„Neće pozitivno zvučati kada se čuje da su u afere upleteni neki od najviših državnih funkcionera. Efektivnost je krajnje upitna, jer su integracije stoipirane, ne samo što nismo otvorili poglavlja, već je sve dovedeno u pitanje. Suočavamo se s dva procesa u koje je EU uključena – uključivanje EU u formi posrednika u međustranački dijalog, i deklaracija EP koja će da navede ove afere. Vučić ne može da računa na blanko podršku kada su u pitanju integracije. Ovo nisu obavezujuće deklaracije, ali imaju snažan politički signal“, kaže Nikolić.

Kada je u pitanju slučaj Jovanjica, Nikolić je rekao da je daleko od toga da je sve rešeno kao što navodi predsednik Vučić, i dodaje da postoji prošireni postupak, takozvana Jovanjica 2.

„Zanimljiva reakcija Vučića, on je posebno izdvojio Jovanjicu s nervoznim nastupom, nije se obazirao na druge pomenute slučajeve. Za ovaj izveštzaj je glasala u grupacija Evropskih narodnih partija, čiji je SNS pridruženi član, to je ozbiljan politički signal da i najbliži politički saveznici, koji su bliski režimu Vučića, smatraju da je ovo crvena linija i da zemlja s ovako ozbiljnim aferama mora da raščisti stvari“, dodaje.

Za pitanje Kosova Nikolić je rekao da se ta tema uvek koristi kao najatrakivnija da se zamaskiraju dublji problemi i to važi za svaki režim. Kaže i da ne vidi pritiske zapadnih zemalja po tom pitanju, već su, prema njegovom mišljenju, to očekivanja.

„Vodeće zemlje Zapada neće na taj način da uslovljavaju Srbiju, jer je ključni strateški interes Zapada u regionu stabilnost, a ne toliko brzo rešavanje pitanja Kosova. Rezolucija je bitna, jer šalje signal kakva je stabilnost u Srbiji, ako imate permanentno sve gore izveštaje, vi onda zapadnu javnost suočavate mnogo jasnije s tim kakva je priroda stabilnosti. Ja bih očekivao ne pritiske oko Kosova, nego pritiske oko rešavnja afera. Ovo je prekretnica za režim. Ili će da urade nešto u vezi s tim aferama i time pokažu da su posvećeni izgradnji vladavine prava ili će i dalje da kupuju vreme i zamlaćuju vodeće zemlje Zapada. Imamo novu političku realnost na Kosovu, ne može previše da se očekuje od Srbije, moramo biti realistični. Pritisci će biti veći oko drugih pitanja“, rekao je Nikolić.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije doneo je odluku da u redovan nadzor stavi televizije N1, Nova S i Al Džazira, a jedna od članica Saveta takvu odluku smatra opasnom i naziva je vidom pritiska.

„Iznenađujuće je da imamo vest i izjavu članice Saveta koja smatra da je politička odluka i da nije utemeljeno u nadležnosti REM-a i da to tako prolazi. To je indikator da se u Srbiji neće menjati na bolje situacija u medijima, pokazatelj koliko je vlast spremna da relaksira medijsku tenziju i permanentnu satanizaciju jednog dela političkog spektra. Ne očekujem nikakvu magiju na tom polju, režim je pokazao koliko je opsednut medijskom kontrolom, održavanju kulta ličnosti predsednika. Realno je očekivati da će doći do blagih popuštanja na javnim servisima, opozicija će dobijati malo više prostora“, smatra urednik portala Talas.rs.
 

комшија

Legenda
Poruka
60.835
1614278102435.png





Selaković kritkovao predloženi izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je danas kritikovao predlog izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, usvojen u Spoljnopolitičkom odboru.


Selaković kritkovao predloženi izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji 1


Piše: Beta 24. februara 2021.

Taj dokument „na nedopustiv i neumesan način poziva države EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije da promene mišljenje“, rekao je ministar, saopštilo je Ministarstvo.

„Iako većina njenih članica priznaje samoproglašeno Kosovo, Evropska unija, kao krovni politički entitet, godinama nastoji da makar formalno zadrži poziciju statusne neutralnosti“, zbog čega „apel izvestioca Evropskog parlamenta, Viole fon Kramon, upućen grupi od pet država da priznaju samoproglašeno ‘Kosovo’ jeste flagrantno odstupanje od dosadašnje političke prakse Brisela“, rekao je Selaković.

Ocenio je da je nediplomatski, a za pregovarački proces Beograda i Prištine nekorisno, to što je Spoljnopolitički odbor EP dopustio da se „lična lobistička inicijativa“ Viole fon Kramon pretoči u nešto što treba da bude zvanični dokument institucije EU.

Podsetio je da se dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU odvija uz poštovanje principa statusne neutralnosti što je preduslov da se dođe do bilo kakvih trajnih i održivih rešenja.

Selaković je rekao da očekuje da institucije EU daju šansu dijalogu Beograda i Prištine tako što će ostati na poziciji statusne neutralnosti i da ne budu deo problema, već deo rešenja u interesu stabilizaciji prilika na Zapadnom Balkanu.
 

комшија

Legenda
Poruka
60.835
1614285393796.png




Sagovornici Danasa o istovremenoj najavi pritisaka na Srbiju u Beogradu i usvajanja amandmana o aferama vrha vlasti u Evropskom parlamentu

„Zbijanjem redova“ protiv nezgodnih pitanja

Istovremeno sa vešću o tome da je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio amandmane na izveštaj specijalnog izvestioca EP o Srbiji, u kojima se traži rasvetljavanje afera Krušik, Jovanjica i Telekom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da se može očekivati „zajednički pritisak EU i SAD“ na Srbiju povodom pitanja Kosova.

1614285441628.png


Piše: Snežana Čongradin 25. februara 2021.


Vučić je posle sednice Predsedništva SNS u istom danu usvajanja pomenutih amandmana rekao da je pred Srbijom „težak period“ u kom će kako je ocenio, biti izložena „svim mogućim pritiscima, kampanjama i neistinama“.

„Za očekivati je koncentrisani pritisak EU i SAD na Srbiju da ispunimo zahteve oko, kako Vašington neskriveno kaže, priznanja Kosova dok će EU koristiti nešto drugačiji rečnik, ali će ići ka istom cilju“, kazao je Vučić.

Sagovornici Danasa saglasni su u tome da je Srbija sve dalje od evropskog puta i da njenog predsednika posebno uznemirava što afere u kojima se sam vrh vlasti sumnjiči za trgovinu oružjem, drogom i pokušajima ukidanja postojanja kritičkih medija, interesuju evropske poslanike.

– Najveći problem kada su evropske integracije Srbije u pitanju jeste upravo činjenica da prošle godine Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, što je posledica potpunog nerazumevanja toga šta je nova metodologija proširenja koju je EU usvojila i toga da se na evropskim integracijama radi vrlo malo i vrlo loše. Ovo nije problem samo za Srbiju, nego za ceo region koji ne uspeva da se snađe i da se, u čekanju rešenja iz EU, posveti sebi i rešavanju sopstvenih problema. Nikako da shvatimo da EU neće uvoziti nove probleme i sukobe kroz integraciju naših zemalja i da sami moramo da ih rešimo – ističe Balša Božović, predsedavajući Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.

Rešenje kosovskog pitanja u velikoj meri zavisi od Srbije, dodaje on, ali i od spremnosti nove kosovske vlade.

– O Savamali sam lično više stotina puta govorio u Skupštini, nakon čega je ona i završila u izveštaju Evropskog parlamenta. Sve afere sa naslovnica tabloida moraju se preseliti u sudove i institucije, samo tako se gradi pravna država. Srbija i ostale zemlje regiona moraju biti fokusirane na evropske integracije i reforme, pre svega na vladavinu prava, jake institcuije, demokratiju i ljudska prava, tako će ceo region postati primamljiv i za EU i za investicije koje iz nje dolaze – zaključuje Božović za Danas.

Prema rečima Filipa Davida, pisca i člana Političkog saveta Građanskog demokratskog foruma, od početka nije imao dileme da treba postići dogovor oko priznanja nezavisnosti Kosova.

– Takav dogovor otvara Srbiji put ulaska u EU, doprinosi stabilizaciji stanja u ovom delu Evrope, dogovor obezbeđuje očuvanje kulturnog i duhovnog nasleđa i miran i prosperitetan život Srba na Kosovu. Odbjam da prihvatim onu vrstu tobožnjeg patriotizma koji ne prihvata nikakav dogovor, uronjen u mistiku i mitomaniju, samouništavajući ratni „patriotizam“ koji propoveda da se za Kosovo treba boriti do poslednjeg Srbina i poslednjeg Albanca. Razumljivo je da se Evropa plaši novih oružanih sukoba i da pojačava pritisak za dogovor. Sat otkucava. Nažalost, ne samo vlast, nego i dobar deo političke opozicje, kao i Srpska pravoslavna crkva protive se postizanju ključnog dogovora. Kao i više puta u prošlosti to se na kraju plaća prevelikom cenom – zaključuje Filip David.

Najave „pritisaka u vezi s Kosova“ su za Gorana Miletića, direktora za Evropu organizacije Civil Rights Defenders, večiti najbolji izgovor za zbijanje redova i tzv. jedinstvo naroda. Međutim, ističe on, ovo u suštini uvek znači da se tokom „zbijanja redova“ ne smeju postavljati nezgodna pitanja niti se čuti bilo kakvi disonantni tonovi, različita mišljenja niti voditi „preterane“ javne diskusije u vezi s temama od opšteg interesa.

– Nije bitno da li su ta tema ratni zločini o kojima već više od 20 godina odlažemo da govorimo ili su to najnovije afere nastale tokom pandemije. Suština ove ideje je da će se vlast odupreti nekakvih pritiscima u ime naroda, dok građani i njihova ljudska prava u takvoj „odbrani“ moraju biti neprimetni. S druge strane, sve u vezi s Kosovom je u najvećem delu neiskrena komunikacija sa građanima koja nije zasnovana na činjenicama koje su jasne. Srbija od 1999. ne vrši nikakvu faktičku vlast na Kosovu i bez obzira na povlačenja priznanja, mnogo zemalja je priznalo Kosovo. Takođe, na Kosovu postoji faktička vlast i sistem koji je izgrađen u protekle dve decenije. Povratak na nekakvu autonomiju je nemoguć, a u interesu Srbije je dogovor sa Kosovom. Pregovore ne vode građani Srbije, već vlasti koje su izabrane od strane građana. Njihova odgovornost je da se pregovori što pre uspešno završe, ali i da se prestane sa obmanjivanjem građana kako će rezultat pregovora biti Kosovo ili deo Kosova u sastavu Srbije – zaključuje Goran Miletić.
 

комшија

Legenda
Poruka
60.835
1614668991440.png





Todorović Štiplija: Prošlo je vreme trpljenja

Izveštaj Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove pokazuje da se „nešto ozbiljno menja u evropskoj politici“, izjavio je u intervjuu FoNetu glavni i odgovorni urednik portala Evropski Zapadni Balkan Nemanja Todorović Štiplija i ukazao da je „trpljenje nerada prošlo“, ali i da je proces evropskih integracija i pregovora sa EU zaustavljen.


Todorović Štiplija: Prošlo je vreme trpljenja 1


Piše: FoNet 28. februara 2021.


On je u serijalu Kvaka 23 potvrdio da je Izveštaj „pravno neobavezujući za vlast“, ali je predočio da taj dokument, kao politički odgovor poslanika Evropskog parlamenta na stanje u Srbiji, „obavezuje evropske institucije da na drugačiji način posmatraju ono što se ovde dešava“.
Štiplija je novinarki Danici Vučenić rekao da su u protekle dve godine mnoge stvari u evropskoj politici promenjene, a da je da je ključna tačka promena bio trenutak kada je mađarski Fides izbačen iz Evropske narodne partije (EPP).

Kako je podsetio, za izveštaj o Srbiji koji je primpremio izvestilac Vladimir Bilčik glasao je veliki broj poslanika u Komitetu, koji dolaze iz vladajućih partija u državama članicama EU, poput CDU u Nemačkoj ili iz Republike u pokretu Emanuela Makrona.

Prema objašnjenju Štiplije, iza podrške Izveštaju, koji je vrlo kritičan u odnosu na pojedine oblasti u Srbiji i kojim se traži razrešenje afera poput Jovanjice, Krušika, Telekoma i Savamale, trebalo bi čitati stav tih država.

Predsednik Makron može svojeručno, u zvaničnoj čestitki predsedniku Srbije, da pošalje ličnu poruku prijateljstva, ali on “svojim biračima i članovima svoje partije mora da objasni zašto podržava ili ne podržava režim u Budimpešti ili Beogradu ili Varšavi“, ilustrovao je Štiplija.

On je uveren da i sam Bilčik razume situaciju „propasti opozicije i uticaja na medije“, budući da je svojevremeno bio opozicija u Slovačkoj „ličnom režimu Roberta Fica“.

Štiplija je saglasan sa ocenama da se u Srbiji, posle prethodnih izveštaja EP, čak i izveštaja Evropske komisije, nije mnogo promenilo, ali napominje da je „vlastima u Beogradu dato dovoljno vremena i da je trpljenje nerada prošlo“.

Smatra da je proces evropskih integracija i pregovora sa EU zaustavljen i da se odnos prema tom procesu vidi i kroz činjenicu da nemamo šefa pregovaračkog tima sa Unijom i podseća na obećanje Aleksandra Vučića, kao premijera, da ćemo „2019.godine završiti pregovore sa EU“.

Osvrćući se na amandman o Jovanjici, „poljoprivrednom dobru“ za koje se ispostavilo da je plantaža marihuane i Vučićevu reakciju da je taj slučaj završen, Štiplija je rekao da je amandman predat u decembru, da je tada proces hapšenja bio u ranijoj fazi i da je jasno napisano da je rešenje te afere u interesu javnosti u Srbiji i Evropskog parlamenta.

Kako je protumačio, evroposlanici veruju da srpska javnost želi da se svi ti slučajevi reše, a to što imamo uhapšene ne znači ništa dok se ceo proces ne dovede do kraja, a naročito dok se ne razjasne „navodne veze osumnjičenih i optuženih sa predstavnicima države“.

Upitan da li je Izveštaj naznaka promene strategije EU u kojoj je demokratija u državama kandidatima bila podređena stabilnosti, Štilija je odgovorio da zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, za koji nije odgovoran Beograd, vraća fokus Unije na svoje osnove, a to su pre svega ključni kriterijumi za prijem u članstvo, „koje ne ispunjavamo“.

Primetio je da već godinama deo proevropske javnosti u Srbiji kritikuje Evropsku komisiju i Evropski parlament zbog načina na koji su tretirali vlast u Srbiji, smatrajući da nisu bili dovoljno kritični.

Sada se, posle dve godine od poslednje rezolucije Evropskog parlamenta, stvar menja, smatra Štiplija i konstatuje da Srbija u međuvremenu nije ništa uradila i da su pali indeksi demokratije, na šta „ni Evropska komisija, ni Everopski parlament, više ne mogu da ćute“.

Prema njegovom viđenju, Beograd nema luksuz da dozvoli sebi da EU tretira kao „bankomat“, kao što je, reagujući na Izveštaj, sugerisao ministar Aleksandar Vulin rečima da nas „zanima ekonomija, a odbija politika“.

Ti su odnosi duboki i to EU neće dozvoliti, poručio je Štiplija, a čak i da nas zanima samo ekonomija, upravo Evropski parlament odobrava budžet EU i sredstva za IPA projekte,

Dakle, kako je precizirao, „i u slučaju da je EU za nas bankomat, taj bankomat je pod kontrolom Evropskog parlamenta“.

Analizirujući reakcije predstavnika vlasti na Izveštaj, Štiplija je ocenio da oni kritike ne shvataju ozbiljno i da je „ceo narativ identičan kao i prethodnih godina“.
On, međutim, ne veruje da će sada početi promena u odnosu na EU, jer „postoje faktori unutrašnje poltike, naročito predstojeći izbori“.

Kao prvi test vlasti u odnosu na kritike iz Evropskog parlamenta, vidi predstojeći dijalog vlasti i opozicije u kojem posreduju evroposlanici, među kojima je i izvestilac za Srbiju Bilčik, autor Izveštaja.

Štiplija se ne bi iznenadio da Bilčik, poput Tanje Fajon, doživi slične napade vlasti, mada kao indikativan pominje utisak da se nekadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister, koji je ovde kritikovan kao neobjektivan u odnosu na vlast, „izvukao Iz izveštaja, iako je za njega na kraju glasao“.

Prema njegovom stavu, ključni test na evropskom putu i za Severnu Makedoniju i Albaniju upravo je bio dijalog vlasti i opozicije pod pokroviteljtsvom EP.
Štiplija je naveo Albaniju kao primer, jer su u toj zemlji posrednici Evropskog parlamenta pomogli da se promeni sistem usvajanjem novog izbornog zakonoma i da se sudstvo i tužilaštvo učine nezavisnim.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.