Velicina Svemira

[BLAJBI]

Ljudski mozak ne moze da shvati koliko JE VELIKI SVEMIR....

Jednostvano nemamo taj kapacitet intelekta.


Da bi donekle docarali velicinu Svemira naucnici su dali jedan primer:

Zamilite ispred sebe jedno dugme...

I od dana kada ste se rodili, do dana svoje smrti ga SVAKOG SEKUNDA pritskate samo po JEDAN SEKUND to dugme i boravite na drugom nebeskom telu samo jedan sekund....

Ne jedete, ne spavate, nego pritiskate dugme 75 godina svog zivota....


Sta milsite, koliko bi tako nebeskih tela obisli?


BEZZNACAJAN....Sasvim bezznacajan broj...


Jedva jedan MALI DEO NASE GALAKSIJE...

A u svemiru postoje MILIJARDE i MILIJARDE GALAKSIJA, vecina mnogo vece od nase...

Pa sada zamislite koliki je Svemir i kada cemo svuda tamo stici......

 

[markons82]

 

[oziman]

Заслепљен си сенкама на зиду Платонове пећине и не видиш да је сав тај простор заправо у теби, иманентан, или да једино има важења као форма опажања разума. Простор је априорна форма, једна од функиција људског духа и не постоји као таква изван људске свести. Тамо, напољу, НЕМА ПРОСТОРА. Твоје одушевљење слично је одушевљењу човека који сања, и који се у том сну окрене ка горе како би се дивио "безграничној величини" онога што у сну види.... иако је све то у његовој свести.

Тако да те своје рефлексије боље усмери тамо где је изворише свих тих сенки, тих појава или ка ствари по себи која је ДУХ и која је у нама.

U beskonačnom prostoru bezbrojne svetleće lopte, i oko svake kruži dvanaestak manjih osvetljenih lopti, užarenih iznutra i pokrivenih tvrdom, hladnom korom, na kojoj je sloj plesni proizveo živa i stvaralačka bića: to je empirijska istina, realnost, svet. Pa ipak, biću koje misli nije ugodno da stoji na jednoj od tih bezbrojnih lopti što slobodno lebde u bezgraničnom prostoru, a da ne zna ni otkuda su one ni kud idu, i da bude samo jedno od nebrojenih bića koja se tiskaju, komešaju i zlopate, stalno i brzo nastajući i nestajući u bespočetnom i beskonačnom vremenu.

Nije beskonacni svemir ono cemu se trebamo diviti na ovom svetu, vec ljudski duh je ono sto je velicanstveno i sto je sustinsko ovde. Ceo vidljivi univerzum ustvari je obican skup senzacija , skup oseta uredjenih u opazaje .

Onaj citat nastavlja se u ovome:

Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo moždani fenomen i da je povezan s tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava"
Artur Sopenhaeur

"Svet je moja predstava".

 

[joz27]

@ Ozi
Hell yea!

@ Blajb
Svi smo mi bili (bar vecina valjda) u tom stadijumu odusevljenja i periodu takvog razmisljanja . Ja konkretno, u srednjoj skoli.. Al vremenom ces oguglati i steci nove poglede na tu temu. poz!

 

[Osti]

No, you are not center of the universe!

 

[oziman]

No, you are not center of the universe!

То што опажаш и величина којој се дивиш, није нешта друго до скуп опажаја црне, црвене, плаве боје који су сви осећаји унутар свести и не постоје на тим звездама (ткз. секундарни квалитети). Такође, просторна величина је форма опажања разума и не постоји изван свести.(ткз. примарни квалитет) Значи, када тој највећој звезди одузмеш субјективне осећаје боје, и такође субјективне опажаје просторности... остаје "ствар по себи". Али, једини је проблем што је ствар по себи трансцендентна, или изван могућности сазнања и не познаје простор.. самим тим ни величину..она је ДУХ.

Или директан одговор на овај твој видео клип јесте опет ова слика:

Свет је моја представа!

 

[Osti]

То што опажаш и величина којој се дивиш, није нешта друго до скуп опажаја црне, црвене, плаве боје који су сви осећаји унутар свести и не постоје на тим звездама (ткз. секундарни квалитети). Такође, просторна величина је форма опажања разума и не постоји изван свести.(ткз. примарни квалитет) Значи, када тој највећој звезди одузмеш субјективне осећаје боје, и такође субјективне опажаје просторности... остаје "ствар по себи". Али, једини је проблем што је ствар по себи трансцендентна, или изван могућности сазнања и не познаје простор.. самим тим ни величину..она је ДУХ.

Или директан одговор на овај твој видео клип јесте опет ова слика:

Свет је моја представа!

I nebitno je. Mi prostor osećamo i možemo da ga merimo a to je ustvari i neophodno. Ako te neko pita koliko je udaljena autobuska stanica, nećeš mu pomoći ako kažeš da je prostor samo u njgovoj glavi i da on ne postoji. VX Canis Majoris nije ništa manje stvaran nego kompjuter ispred tebe
A boje može da opazi i kamera...

 

[oziman]

I nebitno je. Mi prostor osećamo i možemo da ga merimo a to je ustvari i neophodno. Ako te neko pita koliko je udaljena autobuska stanica, nećeš mu pomoći ako kažeš da je prostor samo u njgovoj glavi i da on ne postoji. VX Canis Majoris nije ništa manje stvaran nego kompjuter ispred tebe
A boje može da opazi i kamera...

Canis Majoris као и камера јесу опажаји или скуп осећаја боје, мириса, укуса и додира, све субјективни осет до субјективног осета, који не постоје на предметима. Не опажа камера никакве боје..свест је та која опажа скуп боја и осета коју зовеш "камера"
Имам, утисак да је ово о бојама за тебе ново, или да мислиш да је боја, мирис, укус, чврстоћа у предметима. Епа , вараш се. Многима је тешко и немогуће, да увиде Барклијеву корелативност или да објект изван субјекта није више објекат, али потребно је много мање од тога да би се схватило да ткз. секундарни квалитети или боја мирис ,укус, чврстоћа.. нису у предметима већ једино у свести субјекта. Али нећу о томе, погледај овај блог а имаш и тему.

http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

Хоћу рећи да можеш ти мерити те своје опажаје у свести колико хоћеш, али ма колико их мерио, једино оно што ћеш мерити и са чиме ћеш имати посла биће скуп осећаја уређених у опажаје, а који као такви не постоје изван твоје свести или свести субјекта који опажа.

То је итекекао битно знати јер заправо указује шта је у тој причи велико а шта мало.. Шта је супстанција а шта акциденција или шта је материја а шта ДУХ.

Дух је тај коме се требаш дивити и који садржи у себи и ту највећу звезду и цео ПОЈАВНИ СВЕТ.

 

[Osti]

Canis Majoris као и камера јесу опажаји или скуп осећаја боје, мириса, укуса и додира, све субјективни осет до субјективног осета, који не постоје на предметима. Не опажа камера никакве боје..свест је та која опажа скуп боја и осета коју зовеш "камера"
Имам, утисак да је ово о бојама за тебе ново, или да мислиш да је боја, мирис, укус, чврстоћа у предметима. Епа , вараш се. Многима је тешко и немогуће, да увиде Барклијеву корелативност или да објект изван субјекта није више објекат, али потребно је много мање од тога да би се схватило да ткз. секундарни квалитети или боја мирис ,укус, чврстоћа.. нису у предметима већ једино у свести субјекта. Али нећу о томе, погледај овај блог а имаш и тему.

http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

Хоћу рећи да можеш ти мерити те своје опажаје у свести колико хоћеш, али ма колико их мерио, једино оно што ћеш мерити и са чиме ћеш имати посла биће скуп осећаја уређених у опажаје, а који као такви не постоје изван твоје свести или свести субјекта који опажа.

То је итекекао битно знати јер заправо указује шта је у тој причи велико а шта мало.. Шта је супстанција а шта акциденција или шта је материја а шта ДУХ.

Дух је тај коме се требаш дивити и који садржи у себи и ту највећу звезду и цео ПОЈАВНИ СВЕТ.

Kad bi te gravitacija Canis Majoris-a malo prodrmala itekako bi uvideo da nije samo opažaj, i da ima masu.
Njutnovo objašnjenje boja mi se više svidja neko Barklijevo, ako je on uopšte nešto i znao o tome..

 

[oziman]

Kad bi te gravitacija Canis Majoris-a malo prodrmala itekako bi uvideo da nije samo opažaj, i da ima masu.
Njutnovo objašnjenje boja mi se više svidja neko Barklijevo, ako je on uopšte nešto i znao o tome..

То дрмање би такође било скуп осећаја додира и чврстоће који не постоје нигде другде него у свести субјекта који опажа. И не би ничим показалп постојање те звезде као такве изван свести.

И узгред учење о примарним и секундарним квалитетима није изнео Баркли него Лок и оно је неоспориво али за разлику од Барклијеве корелативнооти, нешто што скоро свако може појмити и прихватити.. свиђало му се то или не

Погледај онај линк... о примарним и секундарним квалитетима или овде имам посла са неким догматом који вођен својом вољом једноставно није у стању да притисне неки линк.

 

[gost 246390]

Sve dok i svi ostali dele nase opazaje nema razloga posmatrati svemir drukcije nego kao prostor.

 

[oziman]

Sve dok i svi ostali dele nase opazaje nema razloga posmatrati svemir drukcije nego kao prostor.

Овде не полазимо од свих осталих него од праосновног односа ја и спољњи свет око мене. При чему ово "ја" није тело (које је такође објекат) већ субјекат или нешто доступно само непосредном искуству. Од тога требаш поћи. А сви остали укључујући твоје сопствено тело и ову највећу звезду. свеједно.. јесу објекти наспрам тог субјекта који све сазнаје а није сазнат, и који је суштински услов постојања целог појавног света и целог универзума као таквог... објективног.

 

[gost 246390]

Овде не полазимо од свих осталих него од праосновног односа ја и спољњи свет око мене. При чему ово "ја" није тело (које је такође објекат) већ субјекат или нешто доступно само непосредном искуству. Од тога требаш поћи. А сви остали укључујући твоје сопствено тело и ову највећу звезду. свеједно.. јесу објекти наспрам тог субјекта који све сазнаје а није сазнат, и који је суштински услов постојања целог појавног света и целог универзума као таквог... објективног.

Moguce da je tako, ne kazem da ne postoji mogucnost, ali, dok ne pronadjemo nacin da se 'izvucemo' (u sta sumnjam) moracemo ovako. Dakle ziveti u ponudjenim okvirima i uslovima.

 

[Osti]

Pročitao sam ga još pre, gomila grešaka..

Subjektivitet cula sluha (ZVUK)

Jasno je da zvuk nije u zvucniku ili u glasnim zicama vec da ti predmeti imaju takva unutrasnja svojstva da ona u necijoj svesti proizvede osecaj zvuka.]

Zvuk je,najprostije rečeno, vibriranje vazduha. Kakvi crni predmeti imaju svojstva da u nečijoj svesti izazivaju osećaj zvuka? Postoje tela u vakumu ali ne i zvuk.

Subjektivitet cula mirisa (MIRIS)

Isto kao i za zvuk

Pa recimo da su čulo ukusa i mirisa slični, ali mirisa i zvuka se dosta razlikuju, Za miris je pre svega potrebno da supstanca isparava, mi ne znamo kako miriše plastika zato što ne isprava. Osećamo samo ono što ispari. Dok je za zvuk potrebno vivriranje vazduha koje bi se u našem uhu putem bubne opne, uzengija, čekića itd pretvorio u električni implus i dao odredjeni signal u mozgu.

Subjektivitet cula ukusa (UKUS)

Ovde mozemo izneti onaj interesantan primer iz StareGrcke kada su tadasnji iscelitelji dijagnostikavali neki poremecaj u organizmu na osnovu promene cula ukusa. Jos tada su ljudi prmetili da kako orandzada zdravom coveku moze da bude slatka a bolesnom gorka,pa su se pitali kakva je stvarno ta orandzada ...tj. orandzada po sebi..

Da zakljucimo da se Lokovo ucenje o idealnosti sekundarnih kvaliteta odnosi samo na osete ..na boju , miris, dodir, ukus.
Dok primarni kvaliteti: cvrstoca,oblik, prostriranje, kretanje i mirovanje ostaju "napolju" kao svojstvo stvari po sebi. Odatle Lokov empirizam.
To je u to vreme bilo veliko otkrice jer su spoljnji objekti ,bar delimicno, izgubili svoju neprikosnovenost . Ali kasnije sa Barklijem definitivno su i primarni kvaliteti dospeli u imanentnu oblast svesti. (Videti unos "Korelativnost subjekta i objekta" )
Tako da onaj ko je razumeo Loka i zatim Barklija videce da ama bas sve sa cime u svojoj svesti imamo posla jeste upravo i proizvod te svesti, a izvan nje .. "napolju" ostaje nepoznata transcendentna "Stvar po sebi".

Evo i nekih Lokovih misli :
Mi kazemo da je plamen topao a da je sneg hladan sve to na osnovu osecaja koje oni proizvode u nama. Medjutim obicno se misli da su ti kvaliteti u telima isto sto i osecaji u nama, da je jedno savrseno slicno drugom ,kao u ogledalu; kad bi neko mislio o tome drugacije , vecina ljudi bi to smatrala vrlo ekstravagantnim. A ipak ako uzmemo u obzir cinjenicu da ista vatra proizvodi u nama kada smo na izvesnoj udaljenosti , oset toplote a kada joj se priblizimo oset bola sasvim razlicit od toga - moracemo razmisliti o tome imamo li razloga da kazemo da se ideja toplote koju je vatra proizvela u nama stvarno nalazi u vatri a da se ideja bola koju je ista vatra proizvela na isti nacin ne nalazi u njoj. Dzon Lok
Sve sto sam rekao o bojama i mirisima moze da vazi i za ukuse,zvukove i druge slicne culne kvalitete; jer mada im mi pogresno pripisujemo realnost, oni u stvari ne postoje u samim predmetima , vec predstavljaju sposobnost proizvodjenja raznih oseta u nama. citat iz dela "Ogled o ljudskom razumu 1"]

Da, odredjna hemijska supstanca može da kod nekog u mozgu izazove prijatno osećanje a kod nekog drugog neprijatno. Ali to ne menja činjenicu da je ta hemijska supstanca koja je izazvala osećanj mirisa ili ukusa promenila svoj hemijski sastav, ista je u oba slučaja..

 

[oziman]

Moguce da je tako, ne kazem da ne postoji mogucnost, ali, dok ne pronadjemo nacin da se 'izvucemo' (u sta sumnjam) moracemo ovako. Dakle ziveti u ponudjenim okvirima i uslovima.

Не "могуће" него јесте тако. И када размишљамо о суштитни универзума или о његовој величини, то треба стално имати на уму, иако је такво мишљење супротно начину коме интелект тежи следећи практичним циљевима.

 

[oziman]

Pročitao sam ga još pre, gomila grešaka..

Ма немој?

Zvuk je,najprostije rečeno, vibriranje vazduha. Kakvi crni predmeti imaju svojstva da u nečijoj svesti izazivaju osećaj zvuka? Postoje tela u vakumu ali ne i zvuk.

Предмети које зовеш "ваздух" или вибрирање његвоих честица при чему оно што зовеш "звук" постоји као такво само као осећај у свести а нигде напољу. Напољу нема звука, већ честица које вибрирају а то је нешто сасвим различито од звука..зар не?

Pa recimo da su čulo ukusa i mirisa slični, ali mirisa i zvuka se dosta razlikuju, Za miris je pre svega potrebno da supstanca isparava, mi ne znamo kako miriše plastika zato što ne isprava. Osećamo samo ono što ispari. Dok je za zvuk potrebno vivriranje vazduha koje bi se u našem uhu putem bubne opne, uzengija, čekića itd pretvorio u električni implus i dao odredjeni signal u mozgu.

У оба случаја и осећај мириса и осећај звука настаће и постојаће само у свести...споља. емпириски нема нити нечег таквог као што је мирис, нити нечег таквог као што је звук.

Da, odredjna hemijska supstanca može da kod nekog u mozgu izazove prijatno osećanje a kod nekog drugog neprijatno. Ali to ne menja činjenicu da je ta hemijska supstanca koja je izazvala osećanj mirisa ili ukusa promenila svoj hemijski sastav, ista je u oba slučaja.

Тачно, иста је... једино се мењају осећаји у свестима који као такви јесу у свестима а не у тој супстанци.

Наравно, сада ћеш ти у 21. веку уизнети приговор који је изнет у 17. или да је наравно тачно да осећаји боје, мириса, укуса, звука нису у предметима тј. то су секундарни квалитети али је тачно да су примарни квалитети или сами предмети или њихова просторност и облик постојећи изван свести. Епа нису!

Али тиме дођосмо до Барклија.

 

[Osti]

A Brakli je umro..

 

[John Marston]

Ja se nekad zapitam onako kad mi je dosadno. Sta eto, da se nista nije desilo. Da nema nicega. Jednostavno nista. Bas smor.

Najezim se kad pomislim na to. Zamislite samo koliko je to neverovatno. Da ne postoji ama bas nista, cak ni to nista ne postoji.

 

[gost 246390]

E sad si naeb'o kad te Oziman spopadne da ti objasnjava da 'nista' ne postoji!

 

[gost 198065]

Nije "duh".


Tvoj telo je hram.


Duhovnost od fizičkog odvajaju samo kastrati. Naravno, uškopljenje bi se čoveku moglo priznat ko olakšavajuća okolnost kad on ne bi imao potrebe da te njome maltretira.

Njegova potreba potire tvoju nužnost. Drugim rečima, boli te neka stvar.


Ali ovo nema veze s temom.


Da, svemiru nema kraja; barem ne onakvog kakav smo u stanju da vidimo; zanemarivši trenutno da Čovek ionako ne vidi dalje od nosa i u svakom slučaju ignorušući pokušaje da nas se pouči plemenitijem, humanijem, božijem i boljem.

Ljudi koji uzimaju takve zamahe lete na strvinarskim krilima. Život je oblaporan; sočan; medi pod zubima. Živ čovek grca od životvorne radoznalosti. I kreativnosti.

Poklonici slova uklesanih u kamene ploče kukavci su koji u sigurnosti Zakona pronalaze zaštitu.

Ali mrtvo drvo ne rađa ploda; i inkvizitor može samo da ponavlja tuđe reči i dela.

Jer bi ga sve drugačije na smrt prestravilo.


Nisam sigurna da ovo nije bio offtopic.

 

[G.H.O.S.T.]

Mislim da u velicini svemira brojevi ne igraju nikakvu ulogu, tj. da velicina svemira ne moze biti izrazena brojkama.

 

[suzy86]

A da li postoji vise dimenzija??? Mozda je nasa dimenzija toliko sicusna u odnosu na druge da se meri u cesticama i u tim dimenzijama mozda postoje neka ziva bica kojima smo mi crno ispod noktiju ili slina u nosu

 

[Daniel Bor]

Evo koliko smo mi veliki u vasioni.

 

[mrDuck]

http://primaxstudio.com/stuff/scale_of_universe/

 

[G.H.O.S.T.]

Rekao bih da je svemir beskonacan i da predstavlja beskonacno mnogo galaksija i univerzuma isprepletanih medjusobno.