Погрешна питања која занемарују открића филозофије као да се она никада нису ни десила и држе се сировог простог материјализма као да се ради о аксиомима а не о апсурдима.
Питаш: " gde nam bila svest pre rođenja?"
Одговр гласи да питања која се односе на простор, типа "где", и на време, типа "била", јесу питања која се односе на априорне форме наше чисте чулности или на форме опажања управо те свести о којој питаш. Значи, простор и време су функције свести и недовојиви су од ње.
Тако да "пре" свести није било простора нити времена и самим тим пиатња где и када немају важења у томе.
Није било објективног света па је онда настала свест , па се онда ти питаш шта је била та свест "пре" .
ОБЕЈАКИГВАН СВЕТ се појаво заједно са СВЕШЋУ и не постоји изван ње... изван свести је СТВАР ПО СЕБИ.. а она не познаје ни где ни када.
ПС. Наравно, све ове истине идеалистичке филозофије разбијају се о материјалитички препариране умове овог декадентног доба као јаја о зид. Погледај рецимо овај пост овог Аркадијанца горе. Као да га је камени човек писао, који нема ни делић увида у трансцеденто.. у непосредне саджаје духа већ је заглибљен у блато сировог материјализма и види, опажа, мисли једино оно што му чула и прост сирови научни метод презентују и мисли да тако стиже до истине.
Ипак, дотични за открића иделаастичке филозфије очито није никада ни чуо. Ти јеси, једно сто пута од мене... па опет износиш оваква питања која су чисти апусрд !
Iskreno da ti kazem, ti skaces iz panteizma i pan-enteizma tamo amo, ali za neuko oko je to iskljucivo privid, jer uvjezbano oko vidi na djelu panteistu, pa mi nije uopce jasno kako mozes njega kritizirati, kad ste braca po pogledu na svijet. Ovaj tvoj istomisljenik koji se krije pod nikom Bozje svemoci, je jos na nizoj ljestvici od tebe, jer je on obicni solipsist, berklejanac.
Ti si produkt idealistickog objektivizma, koji je onda panteizam, odnosno ateizam. Da li se tu onda radi o panpsihizmu ili materijalizmu nije vise relevantno pitanje, jer u biti se onda svodi sve na jedno i neodluciv je ishod te debate. Tamo gdje materija proizvodi duh, ili obrnuto neki duh materiju, nije moguca racionalna distinkcija, ako se odbaci omniscijentnog, omnipotentnog i omnibenevolentnog krscanskog Boga. Dikotomija je nerjeseiva i ostaje postojati i onda ako ju uklonis silom svojih pseudoargumenata. Uzme li se u obzir, da su to bili redom predstavnici protestantizma koji su se htjeli rijesiti "Regnum-Christi-Doktrine", pod uplivom istocnjackih ezotericnih filozofija.
Zato su njegova pitanja bila na mjestu. Gdje bi bila tvoja svijest prije postanka svijeta? Aha, tvoj svijet mora biti vjecna, sa apsolutnim parametrima prostora i vremena. I tu dilemu takodjer nisi u stanju razrijesiti.
Sto kazu Schelling i Hegel na to i o tome, a sto Lessing i Kant?
Iz svake grupe sam uzeo po jednog prdstavnika.
Pogledaj sto Hegel kaze:
On kaze, kada je Bog iz samog sebe, dakle emanacijom "kreirao" svijet onda je se sam u njoj ostvario. Umjesto Boga on se tu posluzio pojmom "ideja". Time je jasno, da on pojam "ideje" identificira po panteistickom poimanju, kao prirodu, odnosno vanjski svijet. Prije toga je "ideja" bila "bei sich selbst",=" sama kod sebe". Ovdje se vrijeme i prostor smatraju apsolutnim velicinama, pa mi nije jasno, kako onda prije emanacije svijeta, ideja moze biti sama kod sebe. Vrijema je mjera promjene u svijetu, ali ako je svijet nastao u vremenu onda je vrijeme moralo biti prije emanacije, a to je nemoguce, jer tamo mora vladati vjecnost, jer Hegelova "ideja"=BOG je vjecna i identicna sa svijetom, jer svijet emanira iz nje. E sada, Hegel je misljenja, da je ta "ideja" u svijetu postala strana samoj sebi, sto je paradoksalno misljenje, je se radi o jednom te istom entitetu.
E sada pocinje pravo filozofiranje. Hegel to ovako problematizira: "Kako se Bog moze osloboditi ovoga problema, gdje si je sam sebi postao stranac, kako se moze osloboditi ovoga samoizabranog zatvora koji je svijet u ponovnu slobodu? Na pocetku stoji Bog kao teza u svome "Ansichsein"="sam po sebi"; poslije toga se Bog sam postavi za antitezu u odnosu na svoj objekt; i konacno on se uzdigne, kao sinteza svome duhu."
Kako vidimo ovo bi bio Hegelov Duh-Bozji. Kasnije ce ga nazvati "Weltgeist"="Duh svijeta".
Ako pogledamo Hegelovu dijalektiku onda cemo vidjeti, da je ona nekonzistentna i on sam skace od panteizma u panenteizam i time se diskreditira.
Donijti cu i Hegelovo misljenje gdje obradjuje "Weltgeist", Geist, Subjektiver Geist, Objektiver Geist i Absoluter Geist.
) komuniciramo...Da prihvatim-nema komunikacije bez minimuma prihvatanja objektivnosti...
)
) - obrnuto bi dedukovao (indukovao). 
