Večno vraćanje istog?

момоа

Legenda
Poruka
72.512
Ova ideja je verovatno prisutna od postanka sveta od najstarijih civilizacija pa do danas. Poseban osvrt i svoje teoriju ove ideje dao je Niče te me zanima sta je on tacno smatrao kada je pisao o večnom vracanju? Negde sam nasao da je mislio na to da je materija ograničena i samim tim se moze manifestovati ogranicen broj puta, a s obzirom da je vreme večno,svaka od tih manifestacija ce se kad tad ponoviti i tako iznova i iznova. Šta je prema vašem shvatanju mislio Niče kad je govorio o ovome?
 
Meni ova filozofska disciplina vuče na neku sektašku.
Fali samo ime Učitelja koji je spoznao večno vraćanje.

U svakom slučaju, NEĆU vam prepisati svu imovinu
iz prostog razloga što će mi trebati ponovo,
kad se vratim.

Razumem ja vas ali razumite i vi mene!

- - - - - - - - - -

Sa druge strane, REFINANSIRANJE duga kao vid večnog vraćanja već može da se smatra filozofijom.
Doduše, parazitskom...
 
Ova ideja je verovatno prisutna od postanka sveta od najstarijih civilizacija pa do danas. Poseban osvrt i svoje teoriju ove ideje dao je Niče te me zanima sta je on tacno smatrao kada je pisao o večnom vracanju? Negde sam nasao da je mislio na to da je materija ograničena i samim tim se moze manifestovati ogranicen broj puta, a s obzirom da je vreme večno,svaka od tih manifestacija ce se kad tad ponoviti i tako iznova i iznova. Šta je prema vašem shvatanju mislio Niče kad je govorio o ovome?

Niče: "Ukoliko želiš smirenost i sreću onda - veruj; ukoliko želiš istinu onda - tragaj…"
 
"Kad smo život proplovili, on treba da nam pokaže da li imamo hrabrosti da shvatimo da je život ponavljanje. I da li smo raspoloženi da se radujemo tom ponavljanju... Ko hoće samo da se nada, taj je kukavica, a ko hoće ponavljanje, taj je pravi čovek. I ukoliko je on to sebi temeljnije umeo da objasni, utoliko je dublji čovek." - Soren Kjerkegor
 
Uf, meni ta ideja deluje zastrašujuće, iako mi je ona najintrigantnija kod Ničea i uopšte u svim ucenjima i filozofija, religijama...

- - - - - - - - - -

Niče: "Ukoliko želiš smirenost i sreću onda - veruj; ukoliko želiš istinu onda - tragaj…"

Moze li i jedno i drugo, moze li covek koji zna istinu da budw srecan, kao na primer isposnici na tibetu ili mistici koji su spoznavajuci istinu postali smireni i prihvatili zivot takvog kakav jeste.
 
Uf, meni ta ideja deluje zastrašujuće, iako mi je ona najintrigantnija kod Ničea i uopšte u svim ucenjima i filozofija, religijama...

- - - - - - - - - -



Moze li i jedno i drugo, moze li covek koji zna istinu da budw srecan, kao na primer isposnici na tibetu ili mistici koji su spoznavajuci istinu postali smireni i prihvatili zivot takvog kakav jeste.

Poštovani prijatelju, nisu mi uzor nikakvi samomučenici, a la Piron, a još manje i tanje tibetanski gimnosofisti, Nietzschea, samo kao pesnika, mogu da "progutam", njegovo delo "Tako je govorio Zaratustra" (njem. Also sprach Zarathustra) je nepovezana i nekako bezvezno sklepana celina, ništa poučnog i vredno pamćenja nisam u tome pronašao, a ona njegova, zločuvena, rečenica: "Je li moguće da on još nije čuo da je Bog mrtav?" mi intelekt vređa …. Drevni grčki filosofi su bili i ostali meni večita inspiracija i lepota filosofije koja me svakodnevno zaokuplja, izaziva i tera da svoje misli usmerim u pravcu koji su mi oni predočili ...
 
Bogova ima vise.Po naslovu na Forumu,ne vidi se,na koga se Boga misli. Nekima (mnogima) Bog je bio Tito.Nekima Milosevic.Nekima (sada) Najveci Bogovi su Vulin
i Dacic.Meni je recimo,najveci Bog,covek koji ume da napravi senzcionalno dobro "GRAVCE NA TAVCE,SA DOBROM KOBASICOM"! :worth:
 
Ideja večnog vraćanja prisutna je još od antike, a Niče, i sam popriličan helenofil, preuzima je zaključujući da se ograničena količina materije u permutacijama svojih najstinijih elemenata (atoma, u smislu nedeljivosti) mora u protoku vremena ponoviti, što bi značilo ponovnu manifestaciju događaja istorije. Borhes, međutim, u jednom svom eseju jasno (najpre matematički) pokazuje minornost verovatnoće za jedno takvo ponavljanje, a potom, svestan dostignuća tadašnje fizike, uočava da se u traganju za elementarnim česticama još uvek nije pronašla najsitnija, nedeljiva, već da se u atomu (krivo nazvanom) nalaze delovi i delovi i da Ničeovo stanovište, sve dok se taj nasitniji element materije ne ustanovi, nema nikakvog oslonca, ni matematičkog, ni metafizičkog.
 
Gledao sam nedavno seriju Dark, koja se bavi lunarnim i soalrnim ciklusima koji se ponavljanju na svake 33 godine, samo naravno naucno fantastičan nacin kroz tematiku putovanja kroz vreme. Izmedju ostalog i tu se pominje Niceovo vecno vracanje u jednoj sceni.
 
Ova ideja je verovatno prisutna od postanka sveta od najstarijih civilizacija pa do danas. Poseban osvrt i svoje teoriju ove ideje dao je Niče te me zanima sta je on tacno smatrao kada je pisao o večnom vracanju? Negde sam nasao da je mislio na to da je materija ograničena i samim tim se moze manifestovati ogranicen broj puta, a s obzirom da je vreme večno,svaka od tih manifestacija ce se kad tad ponoviti i tako iznova i iznova. Šta je prema vašem shvatanju mislio Niče kad je govorio o ovome?

Napravio je jasnu razliku izmedju materije i antimaterije.

Pogledajte zanimljiv filmic "Happy detah day" necete se pokajati...predobar..
 
"Marko Aurelije imao je stalno na umu prolaznost svih stvari, da im ne bi pridavao
odveć mnogo važnosti i da bi ostao miran među njima. Meni se naprotiv čini sve odveć
važnim da bi smelo biti prolazno: ja tražim večitost za sve: sme li se najskupocenije ulje i vino sipati u more? — Moja je uteha da je sve što je bilo večito: — more će to opet izbaciti."

Fridrih Niče
 
Osnovna Bergsonova intuicija hrani njegovu filozofsku spekulaciju i skuplja je u iskaz da vreme nije atomi(sti)čko, već ono što traje i nikada ne prestaje da traje. Sa tim svojom konstatacijom je izjednačio vreme i trajanje (-{DUREÉ}-). Pod uticajem pozitivizma i »physis« (prirodnih) nauka na vreme se gledalo kao i na prostor – da je deljivo na komponente, međusobno različite, po pokušaju formulacije što je pre, a što posle. Bergson smatra, veoma mi je blisko to njegovo razmišljanje, da to nije tako, pa se utiče neposrednim datostima svesti: vreme nije nešto poput tačaka već kontinuirano i protežno, sastavljeno od dimenzija: prošlost, sadašnjost i budućnost. Davno sam, još kao specijalizant filozofije, sa velikom pažnjom proučavajući i analizirajući sve ono što je Anri Bergson napisao došao do ovog zaključka, koji mi se je, onako sam od sebe, nametnuo:

»Savest, instikt, »nous« i vreme nam potvrđuju u sadašnjosti, klasično empirijski, neku našu »drugu ( i dugu) plovidbu«, onaj čarobno-metafizički Platonov svet »ejdosa«, kroz neku daleku prošlost, naše neko daleko postojanje u tom dalekom vremenu i prostoru … Sve sam ubeđeniji i sigurniji, nadam se da će mi i uspeti da to dokažem i pokažem, da sve ono što večni točak vremena oduvek pokreće prolazi kroz raličite dimenzije, kao i vreme: prošlost, sadašnjost i budućnost, i nikada se zaustavit` neće …«

Više nego ubeđen sam da je i stari dobri Anri isto to i tako osetio i zbog tpoga mi je čudno zašto svojom rukom sve to, i tako, nije i zapisao. Biće da je smatrao da je takvo razmišljanje previše revolucionarno za nauku, a toljaga Vatikana preteška za nejaka pleća, zdrav razum i smirenu dušu koja se usudi da nešto tako izusti …
 
Čak i da ovoj temi ne pristupamo iz filozofske perspektive, već naučne, nema razloga zašto bi vreme bilo beskonačno a materija konačna, pre nego da su oboje beskonačni/konačni.

Ako su oboje konačni, to je čist materijalizam. Materija se neće reciklirati jer neće biti vremena da se reciklira, oboje će u jednom momentu isteći i to je to.

Trenutna teorija o budućnosti Univerzuma kaže da se Univerzum neprestano širi. Kada dostigne krajnju tačku svoje ekspanzije i crna rupa usisa poslednji atom materije a hladnoća zamrzne i poslednji foton svetlosti, i ništa više se ne bude dešavalo, vreme neće više značiti ništa. Jer ničega nema i ništa se više ne dešava.

Filozofija stvarnost posmatra drugačije. Ako pretpostavlja metafizičku, transcedentnu suštinu stvari, ona je beskonačna na način da je van vremena i prostora. Samim tim će se u vremenu i prostoru ispoljavati kroz beskonačno varijanti, bez ponavljanja.

U svakom slučaju, ne brini.
 
Ali ne vidim ni u tom slučaju kako bi vreme u fizičkom Univerzumu bilo beskonačno a materija konačna. Jer takvo vreme nastaje i nestaje kad i materija. Tj, bez nje, vreme ne znači ništa jer nema kretanja.

A ako se materija iskombinuje dva puta na isti način, onda će i percepcija tog vremena biti da je to isto vreme, i bukvalno ne bi bilo načina da se primeti da se nešto ponovilo. Jer, kad se ponovilo, ako je to isto vreme?

Mislim da je ovakvo razumevanje vremena jako problematično. Fizika nije odgonetnula misteriju vremena, i ne tvrdi da jeste. Filozofija tu ima mnogo više da ponudi.
 
Ni ne kazem ja da je vreme beskonacno, to je Niceova teza. Meni je jedno vreme bila interesantna ta teorija koja se donekle poklapa i u mistickim tradicijama i u nauci. Svemir ekspodira, nakon nekoliko stotina milijardi godina dolazi do zamora materijala,on se ponovo usisava i razgradjuje u sebe samog, zatim se pune baterije, potom ponovo eksplodira i tako forever abd ever.
 
Ova ideja je verovatno prisutna od postanka sveta od najstarijih civilizacija pa do danas. Poseban osvrt i svoje teoriju ove ideje dao je Niče te me zanima sta je on tacno smatrao kada je pisao o večnom vracanju? Negde sam nasao da je mislio na to da je materija ograničena i samim tim se moze manifestovati ogranicen broj puta, a s obzirom da je vreme večno,svaka od tih manifestacija ce se kad tad ponoviti i tako iznova i iznova. Šta je prema vašem shvatanju mislio Niče kad je govorio o ovome?
ćorak. nema vraćke. sve je neponovljivo. i ništa nije isto. čak ni dva atoma nisu ista. džaba vam pozivanje na mudre glave i trošenje neurona na njihove zablude.

univerzum je kauzalan a to znači neponovljiv.
 
Čak i da ovoj temi ne pristupamo iz filozofske perspektive, već naučne, nema razloga zašto bi vreme bilo beskonačno a materija konačna, pre nego da su oboje beskonačni/konačni.

Ako su oboje konačni, to je čist materijalizam. Materija se neće reciklirati jer neće biti vremena da se reciklira, oboje će u jednom momentu isteći i to je to.

Trenutna teorija o budućnosti Univerzuma kaže da se Univerzum neprestano širi. Kada dostigne krajnju tačku svoje ekspanzije i crna rupa usisa poslednji atom materije a hladnoća zamrzne i poslednji foton svetlosti, i ništa više se ne bude dešavalo, vreme neće više značiti ništa. Jer ničega nema i ništa se više ne dešava.

Filozofija stvarnost posmatra drugačije. Ako pretpostavlja metafizičku, transcedentnu suštinu stvari, ona je beskonačna na način da je van vremena i prostora. Samim tim će se u vremenu i prostoru ispoljavati kroz beskonačno varijanti, bez ponavljanja.

U svakom slučaju, ne brini.
Поштовани/а, пошто не знам чиме се бавите, филозофијом сигурно не јер у том случају не би било логично да основе филозофије не познајете, те је то једини разлог да ћу да Вам одговорим на сваком разумљив начин не употребљавајући филозофске изразе из њене пребогате фразеологије … Дакле, на ваше питање" zašto bi vreme bilo beskonačno" - одговор сам већ изрекао у претходном мом посту зато што је и пре било време, а и после ће, било чега што је материјално, да буде време... "Ako su oboje konačni" - нису обоје кончани - време се никада, чак ни тада, јер и када би то било могуће постојало би још само време … Време, то свако зна, је нематеријално … "Univerzum neprestano širi … dostigne krajnju tačku … i crna rupa usisa poslednji atom materije a hladnoća zamrzne i poslednji foton svetlosti, i ništa više se ne bude dešavalo, vreme neće više značiti ništa …" У сваком том питању и сами одговарате зашто је то тако и не могу да схватим да то сагледавајући и на тај начин нисте схватили суштину свега, јер би у том случају и вама све то било јасно … Пођимо од Ваше претпоставке " crna rupa" … Шта је " crna rupa" ? Да ли је то материја ? Мој одговор је да " crna rupa" није материја, већ једна огромна енергија... То је разлог да се Универзум шири, сасвим логично, али логично је и то да се он сажима у делу где се " crna rupa" активира и гута целе галаксије у једном залогају...Да, и то је истина, за то постоје већ и материјални докази, црна рупа (боље рећи неизмерна космичка енергија) упија и "poslednji foton svetlosti", али паушално, да не употребим какав грубљи израз, је рећи, да се " i ništa više se ne bude dešavalo, vreme neće više značiti ništa …" из разлога што би то било у супротности са логиком, да и не спомињем филозофију … Шта се тамо дешава најбоље и најпоучније би било проучити Зенона, некако ми је он најближи, а и најјаснији када су у фокусу интересовања слична размишљања... Сигурно сте, не сумњам да сте то прескочили у вашем образовању, чули о његовој тези да ће цели Космос изгорети у великој ватри, али са њим сигурно неће да изгори време, јер и после тога биће време које, истина, за вечност не значи ништа, али да ће да постоји у то нико нормалан не сумња … Дакле, да скратимо мало ово казивање, итекако се нешто дешава када "црна рупа" прогута неку галаксију - та енергија бива све већа, све што је материјално се трансформише, пречишћава у своју праматерију и чека, када време да знак, да из њега настане све оно што ми сада видимо … Чак и ми сами, овакви какви смо данас и у овом свету …

Немам разлога да бринем - забринуо бих се када бих другачије размишљао … Леп поздрав !
 
Poslednja izmena:

Back
Top