Večiti romantičari

[Suljo.L]

 

[Poli46]

misli moje lete,blude i traže..
prolazim pored vremena,koje
zaludno čeka..čeka hoćeš li
se setiti,hoćeš li me pomenuti
makar u snovima,vrelim i slatkim?

 

[Poli46]

Dok letim visoko nad oblacima,vidim da je nebo
nepodnošljivo plavo..a sunce nemilosrdno i
sećam se tada Ikarusa,koji je pao baš ovako,
jer je hteo da se približi Bogovima ..a oni su
poput tebe nedostupni...smrtnicima ..meni

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Hvataš me za ruku,toplota se širi mojim telom..neka milost prolazi mi dušom
Mora da je to ljubav..ona prava stabilna i trajna.Mnogo je pesnika opisivalo
ljubav,mnogo slikara pokušalo da ljubav prenese na platno..ali to treba osetiti..
treba živeti životom ljubavi da bi se stvarno znalo..šta je zaista ljubav..

 

[FataMorgen]

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Stojim u mestu,a mislima odlazim na ona mesta gde smo
bili srećni,mesta gde su nam ostale emocije..mesta naše
prošle ljubavi..ljubavi moja bivša

 

[FataMorgen]

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Pokupite komadiće svojih nadanja, ponovno ih složite i počnite ispočetka.. Kao ptice!
Možda vam rasture gnezdo koje ste uporno gradili živeći..i bili uporni i istrajni..
Nije važno šta će se dogoditi. Ne odustajte nego samo idite napred. Život je stalna borba,
ali vredi truda prihvatiti ga. I nemojte nikada prestati pevati..ptice pevaju i kad umiru..
dok u vama ima daha pevajte i igrajte igru života..

 

[Suljo.L]

 

[Enessa]

Moja ti tuga obično promakne
Ali ako te jednog dana dotakne
Kakva gorka reč sa mojih usana
Ne idi - samo dozvoli da budem sama,
Na kratko u klupko da se svijem,
Da spavam i sanjam kako ništa mi nije,
U redu je, znaj, da odbolujem,
Da te ne volim, ne vidim i ne čujem,
Da suza višak put usne pustim.
Budi tu, dok ti ime ne izustim,
Čekaj me, vrebaj iz prikrajka,
Stražari nada mnom kao brižna majka
Pa kad prebolim grli me jako,
Videćeš, osmeh se oku prikrada,
Sa dlanova hladnih budi se nada
Da opet ću, luda, moći da sanjam
I da ću sivilo s lica da posklanjam
I možda da volim kao pre tuge,
Strpi se, moli se - nema ti druge.

 

[Čupovsky]

Pronađi šta je to što zaista voliš raditi i usmeri svu svoju energiju ka tome. Ako proučiš najsretnije najzdravije,najzadovoljnije ljude našeg sveta videćeš da je svako od njih pronašao strast svog života i da oni provode vreme baveći se time.To je skoro uvek poziv koji na neki način služi druge. Kad jednom skoncentrišeš svoju mentalnu snagu i energiju da slediš ono što voliš,izobilje će poteći tvojim životom i sve tvoje želje će se ispunjavati jednostavno i lako...

 

[Čupovsky]

Šta da ti pišem kad sve dobro znaš, tvoje reći i umiljati glas što zavoli srce moje,davno je,davno rećeno sve... Onoga dana što obasjalo je sunce, i noći tihe kad su zvezde šaputale o našoj ljubavi, tada smo rekli sve.... Šta da ti pišem kad moje oći ti govore, samo pogledaj u njih one če ti reći sve,u njma je ogledalo duše moje poput nežnog cveta što za tebe zauvek cveta....

 

[Poli46]

Sećam se Novih godina raznih,pa i onih Srpskih iza zaključanih vrata kad se slavilo tajno..
u Skadarliji uz muziku koja se nije smela javno slušati..bilo je lepo na svoj način..
To je prošlost..mladi to ne znaju..neki su začeti tih godina kao deca novogodišnjih ljubavi.
Sada su to zreli ljudi..koji vole..Prošla su ta vremena.

 

[Enessa]

 

[Poli46]

Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici. Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego trenucima koji nam oduzimaju dah...Svi mi imamo svoje anđele, i one znane i one neznane koji nam stave osmeh na lice i nestanu.. ili ostanu i žive život sa nama zajedno..

 

[Lada]

. Ljubljenje mi je bilo neko ludo putovanje, istraživanje, avantura, svaki put kad bi poljubila nekoga. I naravno da su ti te neke usne bile najlepše na svetu, jer kao što rekoh, u te sam usne bila zaljubljena.

A tu gde je ljubav, tu nauke nema. I nikad je nije bilo, niti će je biti. Nema definicija, nema pravila, nema granica, a tek ne razuma.

Ubeđena sam i da je svako od nas imao taj neki prelomni trenutak u ljubljenju sa jednom (ili više osoba) kad jednostavno isključi mozak i ne razmišlja. To jednostavno ide samo od sebe. Kao neka igra... ono, ma neka ide život... ovaj, ljubljenje... čak i ako se neko loše ljubi. Svaki poljubac je nekako dobar poljubac. Uskladite se, pre ili kasnije. Sem onih baš, baaaš smotanih, mokrih i krajnikočistećih poljubaca! Svaka čast tim ljudima koji misle da je ljubljenje jednako pokušaju da nekoga progutaju ili prebroje krajnike. Njima je možda i potrebno proslediti neka osnovna načela ljubljenja, čisto da ne bi ostali bez osoba za ljubljenje.

U svakom slučaju, nema ko ne voli da se ljubi. Sa jedne strane, imamo sve one poljupce koji su zasnovani isključivo na fizičkim potrebama, i ne uključuju nikakve emocije. To nikako ne znači da takvi poljupci nisu dobri. Naprotiv, mogu da budu jako uzbudljivi, vrući, nepoznati, obećavajući (ako znate na šta mislim)... i to ih čini posebnom kategorijom.

Sa druge strane, imamo sve te divne poljupce koji su natopljeni i ugrejani emocijama, i to ih, po mom mišljenju, čini mnogo lepšim i kompleksnijim od onih prethodnih. I ne moraju da uključe dva para usana da bi bili lepi.
Pored prijateljskog poljupca u obraz, mogu biti locirani svuda redom, gde god vam padne na pamet... ili na usne... Provuče se tu i poneko čelo, pokoji nos, rupica na obrazu...

Poneka linija koja počinje od uva i spušta se niz vrat, pa izaziva žmarce koji struje telom...

Pa sve niže, preko ramena, ključne kosti.

Grudi.
Stomaka...

I sami zamislite dalje.

 

[Lada]

"... za srecu ima pravila, jer za pametnog nije sve slucaj. Napor moze da pomogne sreci. Neki se zadovoljavaju time da dobrocudno stanu pred vrata boginje srece i cekaju, dok im se ne otvore. Drugi, vec bolji, streme napred i sluze se svojom pametnom odvaznoscu, da na krilima njene vrednosti i hrabrosti dostignu boginju i dobiju njenu milost. Ali, pravo misleci, nema drugog puta osim puta vrline i opreznosti, jer svako ima upravo toliko srece i nesrece, koliko uma i bezumlja."

Vidosav Stevanovic

 

[Suljo.L]

 

[Lada]

Da li se može nacrtati «palata praznine»?
Čime ćemo napuniti naše šoljice, čajem ili snegom?

Pićemo se uzajamno,
sve dok ne postignemo majstorstvo u zaustavljanju svakog trenutka u sebi.

 

[gost 359182]

Sada, kada ništa na svijetu
ne može vratiti dane prohujalog ljeta
naš sjaj u travi i blještavost svijeta,
ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo
i s tim živjeti.
Zaboravimo,
ne radi nas,
ne radi zaborava,
već zaboravimo da smo se voljeli,
da smo se svađali i da smo bili krivi
požurimo s danima,
s danima što će doći
požurimo sa shvatanjima,
sa svim što me odvaja od tebe
jednom ćeš se vratiti i ubrati cvjetove
koje smo zajedno mirisali, gazili
ali tvoje ruke biće prekratke,
a noge premorene da se vratiš,
biće kasno
možda ćemo se naći jednom
na malom vrhu života
i neizrečene tajne
htjeti jedno drugome da kažemo,
ali proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci
jedan skrenuti pogled biće sve
što ćemo jedno drugome moći dati.
Zaboraviću oči
i neću gledati zvijezde
koje me na tebe neobično podsjećaju
ne boj se, jednom ćeš se zaljubiti
ali voljećeš zato što će te nešto
na toj ženi podsjećati na mene.
Ne otkrivaj svoje srce ljudima
jer u njima vlada kob i egoizam.
Život je borba – nastoj pobijediti
ali ako izgubiš – ne smiješ tugovati
cilj života je ljubav,
a ona traži žrtve.
Bio si moje veliko proljeće
uspomena koja će dugo živjeti u budućnosti
koje ću se sjećati.
Osjećaću tugu jer sam te voljela
biće to ironija tuge.
Nestaće sjaja u travi
nestaće veličanstvenosti svijeta
ostaće samo blijeda slika onoga što je prošlo.

 

[Neno]

Volim te

" Kad dolazim, pitam se cekas li me.
Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.
Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svetla.

A nisam ti rekao:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.

A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve sto si ti.


Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.


Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.


I u tom trajanju ne znam da li sam ucinio sve za tebe
ljubavi moja. "


xx

 

[gost 359182]

...sjedim sama u noćnoj tami i gledam gore u nedohvatne visine. Tamo sjaji zvijezda - moja zvijezda i gleda zlatnim svojim okom u tamu. Što ona zna tko to dolje u toj tami čezne za njom? … I vječno će ovako sjati, ponosito, daleko gore. Nikad neće progledati tamu, nikad opaziti suzne oči ispunjene čežnjom. Koliko god je zemlja udaljena od neba, toliko sam ja daleko od tebe. Kad bi vječno vladala tama da u njoj sakrijem sebe i kad bi nebo bilo vječno osuto zvijezdama da mogu gledati tebe.