Nešto više od dve trećine građana Srbije izašlo je na prethodne predsedničke izbore da bi glasalo i da bi, kako su na sav glas političari jednog tabora pričali - izabrali put koji se razlikuje od "mračnih devedesetih koje su nas zatvorile i odvojile od sveta", odnosno kako bi naša zemlja "spasila južnu pokrajnu i pokazala da, uzdignute glave, uveliko želi promene" - kako je vikala druga politička grupacija.
Inače, čini mi se da u Srbiji, iako imamo mnoštvo političkih stranaka - za neke od njih nikada nismo ni čuli, dok se neke pojave samo za vreme izbornih trka, tobože zbog velike želje da pomognu posrnuloj srpskoj državi - polako dolazi na scenu dvopartijski sistem. Ali, to je priča za neki drugi put.
Dakle, znamo šta su pričale dve najjače političke stranke u Srbiji. Znamo, međutim, i šta je pričala ona treća, ona legalistička, od čijeg lidera smo očekivali sveukupnu slobodu i odbranu od svih zala koje jednu državu mogu da napadnu. Pogađate ko je? U slučaju da neko od vas trenutno ne može da se seti, mada mislim da vas je malo, reč je Vojislavu Koštunici. Govorimo o čoveku koji se preziva isto kao i njegovo rodno selo i koji je došao da Srbiju oslobodi diktature Slobodana Miloševića. U tome je možda i uspeo, bar na onaj legalistički način, u koji se kune. Ali, ako malo bolje pogledamo našu zemlju u oči, na tim izborima smo glasali protiv Miloševića, a ne za Koštunicu. To bi moglo da znači pobedu bilo kojeg kandidata, pa i bilo kog od nas. Da je i crni ciganin učestvovao u predsedničkog trci - imao bi velike šanse!
Zašto sam to pomenuo? Zato što naš premijer, ako izuzmemo celu priču u vezi sa KiM, uopšte ne komunicira sa narodom koji ga izabrao. Doduše, upitno je da li ga je izabrao za premijera. Na znam za Vas, ali polako zaboravljam boju njegovog glasa, jer se sve više služi saopštenjima. Očito da voli da piše.
Dobro! Neću više o njegovim navikama. Prema nekim istraživanjima, stranka našeg voljenog premijera nema onoliku podršku koliko ima političke vlasti i moći u Srbiji. Ipak, pošto je politika veoma unosan biznis, njemu se dozvoljava da balansira i da "vodi kolo". Dok radikal Tomislav Nikolić, po nekima "večito drugi", uprkos svom imidžu direktnog čoveka, zanemi kada bi trebalo da kritikuje premijera (valjda više voli da priča o Borisu Tadiću), aktuelni predsednik ne želi da izgubi vlast, te pokušava da blagim odgovorima i, ponekad busanjem u grudi snage svoje partije, dokaže Voji kako ne može uvek on da se pita.
Malo sam odužio. Ali, izgleda da mora tako kako govorimo o premijeru Srbije. Večiti jezičak na vagi, večiti legalista, čovek sa imenom svog rodnog sela, onaj koji je izabran za bolju Srbiju.
Dođe vam da više verujete u bajke, zar ne?
Inače, čini mi se da u Srbiji, iako imamo mnoštvo političkih stranaka - za neke od njih nikada nismo ni čuli, dok se neke pojave samo za vreme izbornih trka, tobože zbog velike želje da pomognu posrnuloj srpskoj državi - polako dolazi na scenu dvopartijski sistem. Ali, to je priča za neki drugi put.
Dakle, znamo šta su pričale dve najjače političke stranke u Srbiji. Znamo, međutim, i šta je pričala ona treća, ona legalistička, od čijeg lidera smo očekivali sveukupnu slobodu i odbranu od svih zala koje jednu državu mogu da napadnu. Pogađate ko je? U slučaju da neko od vas trenutno ne može da se seti, mada mislim da vas je malo, reč je Vojislavu Koštunici. Govorimo o čoveku koji se preziva isto kao i njegovo rodno selo i koji je došao da Srbiju oslobodi diktature Slobodana Miloševića. U tome je možda i uspeo, bar na onaj legalistički način, u koji se kune. Ali, ako malo bolje pogledamo našu zemlju u oči, na tim izborima smo glasali protiv Miloševića, a ne za Koštunicu. To bi moglo da znači pobedu bilo kojeg kandidata, pa i bilo kog od nas. Da je i crni ciganin učestvovao u predsedničkog trci - imao bi velike šanse!
Zašto sam to pomenuo? Zato što naš premijer, ako izuzmemo celu priču u vezi sa KiM, uopšte ne komunicira sa narodom koji ga izabrao. Doduše, upitno je da li ga je izabrao za premijera. Na znam za Vas, ali polako zaboravljam boju njegovog glasa, jer se sve više služi saopštenjima. Očito da voli da piše.
Dobro! Neću više o njegovim navikama. Prema nekim istraživanjima, stranka našeg voljenog premijera nema onoliku podršku koliko ima političke vlasti i moći u Srbiji. Ipak, pošto je politika veoma unosan biznis, njemu se dozvoljava da balansira i da "vodi kolo". Dok radikal Tomislav Nikolić, po nekima "večito drugi", uprkos svom imidžu direktnog čoveka, zanemi kada bi trebalo da kritikuje premijera (valjda više voli da priča o Borisu Tadiću), aktuelni predsednik ne želi da izgubi vlast, te pokušava da blagim odgovorima i, ponekad busanjem u grudi snage svoje partije, dokaže Voji kako ne može uvek on da se pita.
Malo sam odužio. Ali, izgleda da mora tako kako govorimo o premijeru Srbije. Večiti jezičak na vagi, večiti legalista, čovek sa imenom svog rodnog sela, onaj koji je izabran za bolju Srbiju.
Dođe vam da više verujete u bajke, zar ne?
