Veber: Ulaskom u dijalog priznata nezavisnost

комшија

Stara legenda
Poruka
90.823
ХВАЛА ТИ ДРУЖЕ ВЕБЕРУ НА ОТРЕЖЊУЈУЋИМ РЕЧИМА!













https://www.danas.rs/politika/veber-ulaskom-u-dijalog-priznata-nezavisnost/

Veber: Ulaskom u dijalog priznata nezavisnost

Ulaskom u dijalog sa Prištinom, Beograd je na neki način priznao nezavisnost Kosova, ocenio je analitičar i viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber, prenosi večeras Radio-televizija Kosova na srpskom jeziku (RTK).

kosovo-eu-pixabay-Ronnyk-678x381.jpg


01. oktobra 2018. 23.17

„Nemojmo se lagati. Mada u Briselskom sporazumu nije stajao pojam ‘Republika Kosovo’, tu je potpisano da će se integrisati sudstvo, policija i opštinske institucije na severu u kosovski pravni institucionalni okvir. A koji je to okvir? to je okvir Republike Kosovo. Prema tome, tu se ne trebamo lagati“, rekao je Veber, gostujući u emisji „Slobodno srpski“.

On je podsetio kako „ima puno zanimljivih pregovaračkih okvira Evropske unije sa Srbijom za pretpristupne okvire koji nisu bili razlog da Vlada Srbije odustane od evropskih integracija“.

„Naravno. Ima jedan član koji de fakto kaže – mada diplomatskim jezikom malo uokvireno – da u pregovorima kroz prva 34 poglavlja, praktično, teritorija Kosova ispada iz institucija država Srbije. To tamo stoji. To Vlada Srbije nikad nije obznanila svojim građanima, to krije još od 2015. godine“, rekao je Veber.

Po njegovim rečima, to je, „možda, još više od Briselskog sporazuma pokazalo da za Vladu Srbije od 2013. godine, od kada je ušla u dijalog, Kosovo uopšte nije deo Srbije“.

Veber je, gostujući u emisji „Slobodno srpski“, naglasio da će, u vezi sa nastavkom Briselskog dijaloga, biti potrebno neko vreme da bi se razgovori vratili na nivo sa kog se krenulo 2013. godine.

„Ideja o podeli ili razmeni teritorija počela je da udara u zid, što je dobro za ljude na Kosovu i Srbiji. Verovatno će biti potrebno još malo vremena da sve tri strane, koje su uključene u pregovore, shvate da taj pravac ne vodi nikuda. Potrebno je jedno ozbiljno pripremno resetovanje za pregovore koje će vratiti razgovore u dijalog oko konačnog sporazuma, u onaj prvobitni okvir iz kojeg se krenulo 2013. godine“, sugeriše Veber.

On ukazuje na to da bi „ozbiljnim dogovorom, kojim bi se rešio statusni konflikt, došlo do uspostavljanja normalne saradne između Srbije i Kosova, na osnovu čega bi se stvorio institucionalni mehanizam i garancije za normalan i dobar život i kraj emigracije srpske zajednice na Kosovu“.

„Tako bi se spustile tenzije između albanske i srpske zajednice na Kosovu i otpočela faza za proces dugotrajne i održive demokratizacije“, kaže Veber.

Sa druge strane, podseća ovaj analiotičar, ne treba zaboraviti da „postoji i vremenski pritisak“.

„Dijalog je deo pregovoračkog okvira Srbije sa Evropskom unijom i ima to poglavlje 35 koje kaže da ako tu nema napretka, kao što je isti slučaj sa dva poglavlja o vladavini prava, onda se može ili mora čak zamrznuti čitav pregovarački proces“, objasnio je u emisiji „Slobodno srpski“ Radio-televizije Kosova analitičar i viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber.
 
Poslednja izmena:
Новим Уставом СФР Југославије из 1963. године, АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.[5] Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима, што је дошло до пуног изражаја непосредно након Брионског пленума ЦК СКЈ (1966) и пада Александра Ранковића. У исто време, покрајинско рукуоводство у АП Војводини текође је тежио ка проширењу аутономије. Ове тенденције наишле су на подршку у делу савезног руководства, првентвено међу кадровима из Хрватске и Словеије, који су у јачању покрајинских аутономија видели средство за слабљење уставног положаја Србије. Тим поводом покренути су механизми за нову промену устава, што је довело до усвајања уставних амандамна из 1968. године.

Доношењем уставних амандмана у новембру 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. САП Косово је 1969. године добило свој Уставни закон, као највиши правни акт.[6] Амандмани на Уставни закон САП Косова усвојени су 1972. године.[7] Новим Уставом СФР Југославије из из 1974. године, САП Косово је добило право на сопствени Устав, који је усвојен исте године.[8] Тиме је покрајина стекла пуну уставну и законодавну аутономију, у оквирима СР Србије. Између 1974. и 1989. године, САП Косово је имало фактички статус федералне јединице СФРЈ, иако је формално-правно и даље било део СР Србије. Иако је албанска национална мањина имала широки степен аутономије, долазило је до честих немира на Косову, посебно 1968. и 1981. године, када је почело и прво јавно изношење захтева, најпре за "Социјалстичку Републику Косово" у оквиру СФРЈ, а потом и за независну "Републику Косово" изван Југославије.
 
Stara dobra teza da je sve gotovo. I stari dobri odgovor, pa ako je gotovo sto nas pritiskate da bilo sta pregovaramo. Naravno da nije gotovo, naravno da Kosovo nije drzava kao sto nije ni deo Srbije trenutno. Nalazi se u limbu, medjjuprostoru i ni samo ne zna gde udara. Jer Kosovo nije teritorija koju je Srbija sprecavala da dosegne neke ekonomske visine, uvek je bila najsiromasnija oblast ne samo u SFRJ vec i na Balkanu. I nije zato sto su pustinja ili neka jalova zemlja,vec zato sto divlje pleme nema vekovnu naviku da zaradjuje baveci se postenim radom. Sverc, otimacina, razbojnistvo i socijalna pomoc su jedine poluge siptarske ekonomije. Kako Srbije tamo nema, onaj socijalni deo je otpao, sada samo moraju da svercuju, diluju i otimaju i naravno da migriraju na zapad da isto to rade i tamo pa da salju kuci.

Kosovska "drzavnost" je propao projekat i to najmanje zbog toga sto oni nisu u UN, vec zato sto je to narod koji nikada nije bio sposoban da napravi bilo sta sto lici na civilizovano drustvo i drzavu. Po glavi stanovnika oni imaju najvecu pomoc medjunarodne zajednice (preuzeli prvo mesto od CG), ali i pored toga to je zbog takvog nivoa korupcije kao da pare bacas u furunu. Nikakva proizvodnja pokrenuta nije, a najveci infrastrukturni projekat, neki auto-put, ispao je skandal u kojem su pored siptarskih, ucestvovali i americki politicari.

Zamislite kako mi dozivljavamo Srbiju kao neuspelu drzavu. To je trenutno i ovo sto zovu "drzava Kosovo" samo na daleko vecem nivou. Nije dovoljno samo da napravis etnicko ciscenje, otcepis se i procvetas. Znaju to i hrvati, a jos vise znaju siptari. Jos mnogi kukaju za onu pomoc koja im je stizala decenijama iz Srbije, gde si podrzavao njihove parazitske navike da se razmnozavaju i nista posteno ne rade.
 
Stara dobra teza da je sve gotovo. I stari dobri odgovor, pa ako je gotovo sto nas pritiskate da bilo sta pregovaramo. Naravno da nije gotovo, naravno da Kosovo nije drzava kao sto nije ni deo Srbije trenutno. Nalazi se u limbu, medjjuprostoru i ni samo ne zna gde udara. Jer Kosovo nije teritorija koju je Srbija sprecavala da dosegne neke ekonomske visine, uvek je bila najsiromasnija oblast ne samo u SFRJ vec i na Balkanu. I nije zato sto su pustinja ili neka jalova zemlja,vec zato sto divlje pleme nema vekovnu naviku da zaradjuje baveci se postenim radom. Sverc, otimacina, razbojnistvo i socijalna pomoc su jedine poluge siptarske ekonomije. Kako Srbije tamo nema, onaj socijalni deo je otpao, sada samo moraju da svercuju, diluju i otimaju i naravno da migriraju na zapad da isto to rade i tamo pa da salju kuci.

Kosovska "drzavnost" je propao projekat i to najmanje zbog toga sto oni nisu u UN, vec zato sto je to narod koji nikada nije bio sposoban da napravi bilo sta sto lici na civilizovano drustvo i drzavu. Po glavi stanovnika oni imaju najvecu pomoc medjunarodne zajednice (preuzeli prvo mesto od CG), ali i pored toga to je zbog takvog nivoa korupcije kao da pare bacas u furunu. Nikakva proizvodnja pokrenuta nije, a najveci infrastrukturni projekat, neki auto-put, ispao je skandal u kojem su pored siptarskih, ucestvovali i americki politicari.

Zamislite kako mi dozivljavamo Srbiju kao neuspelu drzavu. To je trenutno i ovo sto zovu "drzava Kosovo" samo na daleko vecem nivou. Nije dovoljno samo da napravis etnicko ciscenje, otcepis se i procvetas. Znaju to i hrvati, a jos vise znaju siptari. Jos mnogi kukaju za onu pomoc koja im je stizala decenijama iz Srbije, gde si podrzavao njihove parazitske navike da se razmnozavaju i nista posteno ne rade.

...i to bi uglavnom bilo to...
 
Laze Veber

Vucic je nepogresiv nece prodati onu sacicu Srba sto je ostala po enklavama

Nece vise njegovi napredni puleni sedeti u skupstini tog nepriznatog i nepostojeceg Kosova i nece vise naprednjaci glasati za nepostojecu vlast Kosova

- - - - - - - - - -

I administrativne prelaze na kojima se pokazuje pasos Kosova i u koji se stavlja pecat carine nece vise da pregledaju

- - - - - - - - - -

A bratu Rami ce da dignemo spomenik umesto onog sto smo digli Karadjordju

- - - - - - - - - -

Bar 50m visok
 
А зашто је битно и коме је битно осим Косову ако није битно да Србија призна Косово?!

Косову суштински није битно да га Србија призна као независну државу, већ да не омета чланство Косова у УН. Баш као што је на пример Израел члан УН и боли ционисте д. што арапске земље не признају државу Израел.
Не би интересовало ни Европску унију да Србија није кандидат за чланство у истој, због статута ЕУ у коме стоји да свака земља чланица мора да има пуне дипломатске односе са суседним земљама - изузетак је грчки део Кипра, али авај више пута је поновљено да такво одступање од статута Брисел више неће чинити (Србија је могла пре пет година да уђе у ЕУ без де јуре признања да српски националисти Коштуница и Тадић 2007ме нису одбили план Мартија Ахтисарија, несувисло повампиријући пропалу Милошевићеву политику; но то је сада "научна фантастика").
Заправо никог де јуре признање од стране Србије не занима суштински, јер је де факто признањем тј Бриселским споразумом већ постигнуто углавном све оно што Албанце и савезнике Косова (у које осим Албаније спадају и најразвијеније и најбогатије земље света) интересује - укидање свих институција државе Србије на Косову, гранични прелази, позивни тел. број, признање путних исправа од стране Србије, излазак косовских Срба на косовске изборе и да не набрајам. Само још да председник или премијер Србије у мају наредне године потпише Правно-Обавезујући споразум којим све што стоји у Бриселском споразуму постаје, баш како наслов каже, обавезујуће за Србију, а што укључује озбиљне санкције ако Србија и даље спречава улазак Косова у међународне организације укључујући наравно и Уједињене нације.
Де јуре признање Косова је заиста битно једино Србији ради уласка у ЕУ, а због горе наведеног разлога.
 
Косову суштински није битно да га Србија призна као независну државу, већ да не омета чланство Косова у УН. Баш као што је на пример Израел члан УН и боли ционисте д. што арапске земље не признају државу Израел.
Не би интересовало ни Европску унију да Србија није кандидат за чланство у истој, због статута ЕУ у коме стоји да свака земља чланица мора да има пуне дипломатске односе са суседним земљама - изузетак је грчки део Кипра, али авај више пута је поновљено да такво одступање од статута Брисел више неће чинити (Србија је могла пре пет година да уђе у ЕУ без де јуре признања да српски националисти Коштуница и Тадић 2007ме нису одбили план Мартија Ахтисарија, несувисло повампиријући пропалу Милошевићеву политику; но то је сада "научна фантастика").
Заправо никог де јуре признање од стране Србије не занима суштински, јер је де факто признањем тј Бриселским споразумом већ постигнуто углавном све оно што Албанце и савезнике Косова (у које осим Албаније спадају и најразвијеније и најбогатије земље света) интересује - укидање свих институција државе Србије на Косову, гранични прелази, позивни тел. број, признање путних исправа од стране Србије, излазак косовских Срба на косовске изборе и да не набрајам. Само још да председник или премијер Србије у мају наредне године потпише Правно-Обавезујући споразум којим све што стоји у Бриселском споразуму постаје, баш како наслов каже, обавезујуће за Србију, а што укључује озбиљне санкције ако Србија и даље спречава улазак Косова у међународне организације укључујући наравно и Уједињене нације.
Де јуре признање Косова је заиста битно једино Србији ради уласка у ЕУ, а због горе наведеног разлога.

Аха тај рад,дакле ипак је битно.
Ако је битно онда нећете добити никада потпис зато јер сте као џукци изашли из састава Србије без да сте питали Србију било шта.

- - - - - - - - - -

И твоја Босна и Херцеговина ће признати Косово кад / ако га призна Србија.

Па наравно да ће га признати сви ако Србија призна али Србија неће признати и шта ћемо сада?! :per:
 
Samo što to kod njih glasi "Ipak priznajte, ionako nema veze, samo ćemo da vam doveka stiskamo jaja i ne damo vam da dišete ako to ne uradite"

Ма то неко вјештачки диже цијену Косова.Постоје државе у ЕУ које нису признале Косово па шта,никоме ништа?!
Не палите се на форму да ће неко довијека помагати албанце, поготово не данас...увјек ће постојати незванични притисци.
Случај Косово никада не треба прихватити као општеприхваћену дефиницију како решити конфликт јер је случај Косово примјер управо за супротно.
То треба на сваком састанку потенцирати,поготово онај погром Срба од 17. до 19. марта 2004-е кад су фактички-правно-законски они доле били власт.
Islamska_drzava_Albanci_1_spc.rs_.jpg
 
Poslednja izmena:
Да ли је Косово де факто признато од стране Србије? Само лудак може да каже није!

- - - - - - - - - -

Па наравно да ће га признати сви ако Србија призна али Србија неће признати и шта ћемо сада?! :per:
Признаће га де јуре пред улазак у ЕУ, а то је за неких пет година највише.
Наравно, чак и онда ће бити појединаца који ће викати "Косово је Србија", али такви ће бити бачени на друштвену маргину и практично изоловани.

- - - - - - - - - -

I aktiviranjem nase vojske dace im legitimitet za njihove snage.

Косовари своју војску већ имају, само треба да то и озваниче. Не жури им се по том питању а и зашто би када их чувају Американци.

- - - - - - - - - -

Ако би ЕУ казала "више нема примања нових чланова" и једнострано прекинула даље преговоре о придруживању, једино у том случају власти Србије неће и де јуре признати Косово.
 
Да ли је Косово де факто признато од стране Србије? Само лудак може да каже није!

.

Чему онда фрка? :think:

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Признаће га де јуре пред улазак у ЕУ, а то је за неких пет година највише.
Наравно, чак и онда ће бити појединаца који ће викати "Косово је Србија", али такви ће бити бачени на друштвену маргину и практично изоловани.

- - - - - - - - - -

.

Мени се ипак чини да ће Косово остати дугорочни проблем и да ће се користити термин "Косово" за све конфликте решене на проблематичан једностран начин.
 
Poslednja izmena:
Sve sto su Vucic i Dacic potpisali bice ponisteno kao neustavno cim ih skinemosa vlasti.

Citam da se ponistava briselski sporazum i pregovori uz pomoc Kine i Rusije vracaju u UN.

Vreme radi za nas , Siptari nestaju sa Kosmeta

Nama odgovara da ostane trenutno stanje tj da Kosovo bude u limbu , nepriznato fantomsko

To je dovelo da je stepen siromastva na kosmetu najveci u Evropi, najgori imaju izvoz po glavi stanovnika i najveci odliv stanovnistva ka EU i Americi prvenstveno

Za 50 godina tim redom, nece Siptara ostati ni 10% koliko ih ima sada svi ce se vremenom preseliti u Nemacku i Svajcarsku
 

Back
Top