ВАЖНО: Зашто Срби пишу хрватским писмом?!

Да ли у свакодневном животу пишете српском ћирилицом?

  • Да, углавном.

  • Да, ретко.

  • Не, јер мислим да ми није потребна.

  • Не, Срби треба да пишу само латиницом, јер је ћирилица старомодна.


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

bobizi

Zainteresovan član
Poruka
323
Први Србин који се потписао хрватским писмом био је Вук Стефановић Караџић. Било је то 16. марта 1850. године у Бечу, а догађај је остао познат у историји под именом "Бечки договор". Договор су постигли легитимни представници Хрвата из Илирског покрета Људевита Гаја и нелегитимни представници Срба, Вук Караџић и Ђуро Даничић (нелегитимни - јер су листом све српске установе биле противне "Вуковој работи").

Поред осталог, тога дана је утаначено да друго србско писмо буде хрватска латиница, а друго хрватско писмо србска ћирилица. Испод текста договора Хрвати су се потписали хрватским писмом, а Вук Караџић - такође хрватским писмом. И у сваком обраћању Хрватима Вук Караџић и Ђуро Даничић користили су хрватско писмо, док су у обраћању њима Хрвати користили - такође хрватско писмо. Тако је то почело ...

Да би Вам било јасније прочитајте текст са ове стране:
http://www.enovosti.info/lat/index.php?option=btg_novosti&idnovost=40091&ZA%C5%A0TO-SRBI-PI%C5%A0U-HRVATSKIM-PISMOM#.T71VH1I6bES
 
Немогу бре,текст километарски.
А као што рече овај пре мене,хрвати не постоје,тако да не постоји ни хрватско писмо нити језик.

У томе је и суштина... Не мораш баш све, "ваљда знаш да направиш пушкицу" :hahaha:. Преварили су нас на нашу лењост :hahaha:.
 
U intevjuu medjumurskim novinama 04.02.2004 poznati hrvatski glumac Vid Balog izmedju ostalog kaze:

"Mislim da smo već na dobrom putu. Svi su vrlo svjesni te problematike, od onih starijih pa do danas. Mi smo nekakva najmlađa generacija. A kad smo toga svi svjesni, onda bi doista trebalo, kao što je Adam rekao, uvesti kajkavski u škole kao hrvatski materinski jezik.
Javna je tajna koje su svi naši akademici itekako svjesni da je hrvatski standard kojeg sada imamo zapravo velikim dijelom srpska inačica Vukovoga rječnika. Srbi se zezaju i često znam od njih čuti: "Ukrali ste nam jezik i još ste ga uništili". To se kao ne smije reći, a to svi znaju."

Gospodin Balog zapravo ponavlja reci vođe hrvatskog narodnog preporoda, Ljudevit Gaja koji u clanku objavljenom u listu Danicza 1846. pod naslovom "Cije je kolo?" kaze:

"Ta n. p. sav svet znade i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli i uveli; nu nama još ni izdaleka nije na um palo ikada tvarditi, da to nije serbski već ilirski jezik; pače ponosimo se i hvali mo Bogu Velikomu, što mi Hervati s brat jom Serbljima sada jedan književni jezik imamo."

Ideopolitičko nametanje jekavske novoštokavštine iz istočne Hercegovine za srbohrvatski "književni standard" bio je najgorji kulturno-jezični promašaj u cijeloj hrvatskoj povijesti, jer takvim polustranim jezikom još i danas na selu izvorno govori tek 7% - 10% katoličkih Hrvata (oko Slunja i Dubrovnika) - a svi ostali Hrvati (oko 90 %) nauče ga zapravo tek od škole: To za ogromnu većinu Hrvata uopće nije "materinski", nego nametnuti polustrani jezik na sličan način kao što nam je ranije u Austrougarskoj školski jezik dugo bio njemački, ili pod Venecijom kad nam je bio službeni talijanski.
 
Upravo tako.
S napomenom, da ipak postoji nesto Hrvata, al nemaju svoj posebni jezik, pa tako ni pismo.

Postoje Hrvati , to su Slovenci . Po zagorju Miješano i po dalmaciji i ostrvima miješano , a inače nekada je bila Hrvatska do Splita ( uzan pojas obalom , a u Bosni Srbi ,kaže POrfirogenit ) ,a Srbi sve po albaniji i do Soluna ,ali ,zna se zašto pomjerilo se eve malo na sjever .
 
Latinica nije Hrvatski jezik ..osim ako ne mislis da i Amerikanci Englezi i ostali pisu Hrvatskim :mrgreen:

Американци и Енглези пишу енглеским алфабетом а не хрватском латиницом. А ти пишеш исквареном паприкарском латиницом јабланичког округа...:)
 
И латиница и ћирилица су наша писма. Иако сматрам да требамо да пишемо ћирилицом,да се зна ко је словен.

Latinica NIJE srpsko pismo! :rtfm:

Ijekavstina NIJE vaijetet srpskog jezika! :evil:

To je OPASNA PODVALA smisljena iz vatikana a sprovedena u delo preko Vuka karadzica i jos nekih prodanih pisaca.
 

Stefan Nemanja:

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ - изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top