Ево ти па читај...
ЗАГРОБНИ ЖИВОТ
Целокупну еванђелску благовест о човеку и о спасењу, о обогочовечењу човека, Богочовек Господ Христос заснива на истини: човек је боголико, и зато бесмртно биће, биће саздано за живот вечни. Господ Христос поступа са човеком као са бесмртним бићем кога је смрт унаказила и учинила смртним, и кога треба лечити и спасавати од смрти бесмртношћу и животом вечним. Све се у Еванђељу своди на то, како да се човеку осигура бесмртност и живот вечни. То је основна благовест Богочовека.
Може се рећи: Христово Еванђеље је Еванђеље о вечном животу човековом, животу који почиње на земљи а продужава се у другом свету. Спаситељ је и дошао у наш свет да уништи смрт и обасја живот човеков у оба света, и у земаљском и у загробном. По Спаситељевом божанском учењу: овај живот на земљи Јесте темељ на коме се зида живот вечни. Веровати у Богочовека Христа значи: непрестано се борити и мучити за живот вечни, на који је човек и позван када га је Бог створио боголиким. У самој ствари, сви напори, подвизи и врлине једног хришћанина имају за циљ: помоћу њих достићи у васкрсење мртвих, осигурати себи живот вечни. Господ Христос је и дошао у овај свет „да свему да живот вечни".
Својим Еванђељем Господ Христос је обухватио живот човеков и у овом и у загробном свету. Еванђеље Христово је не само блага вест за човека у овом свету него и у оном. Човеков живот иза гроба природна је и логична последица његовог живота у овом свету. То је једна од главних еванђелских истина. Спаситељева благовест о загробном животу човековом казује нам шта бива са човеком када телом умре а бесмртном душом крене у онај свет, каква је њена тамошња судбина и каква њена вечност.
СМРТ ТЕЛА И БЕСМРТНОСТ ДУШЕ
Смрћу се назива тајанствено раздвајање душе од тела, привремени растанак душе и тела. При томе тело губи животворну силу и предаје се трулежи и распадању, а душа остаје да живи сама у своме бестелесном бићу. Отуда се у Светом писму смрт назива одласком душе из тела, спавањем у коме тело заспи, повратком тела у земљу и бесмртног духа Богу.
У Откривењу је на врло јасан и очигледан начин показана и посведочена и смртност тела људског и бесмртност душе људске. Душа људска је бесмртна јер је боголика, јер је саздана по обличју бесмртнога Бога. Добивши дух од Бога, сваки је човек бесмртан душом. Као бесмртан, дух се по смрти тела човековог враћа Богу који га је дао.
Својом бесмртношћу душа људска је једина апсолутна вредност у свету човечанском; на њој се и зида сав богочовечански домострој божанске истине и спасења. Јер да је човек смртан душом, сав би Спаситељев подвиг био утопија и обмана, и хришћани би били најнесрећнији људи, пошто је њихов живот на земљи непрекидно страдање ради вечног живота на небу. Ако је душа смртна, онда нема васкрсења мртвих; нема ли васкрсења мртвих, бесмислен је и Христос и вера у Њега. Спаситељ управо на бесмртности душе људске заснива и могућност и саму стварност васкрсења мртвих, јер се душа не може убити. Душа живи у иловачном телу да по смрти изиђе из њега и уђе у небески свет где вечност царује и влада. Својом причом о богаташу и Лазару Спаситељ показује да је бесмртна не само праведна душа Лазарева већ исто тако и грешна душа богаташева.
ВРЕМЕ И ЗНАЦИ ДРУГОГ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ
Као што је време почело своје постојање Христом, тако ће га и завршити Њиме: последњи дан биће у исто време и дан другог доласка Христовог. У тај необични дан престаће да постоји време. Тада ће се збити чудна реч Светог Откривења: „Времена неће бити више". На неки тајанствени иачин време ће утонути у вечност. Али, док нам је у Светом писму јасно откривено шта ће се све догодити у последњи дан, није нам откривен сам тренутак у који ће наступити тај дан. То је остало сакривено у неиспитаним дубинама Божанског ћутања, и сачињава недокучиву тајну Божију. Она је сакривенаи од Анђела и од људи, и живи у неприступачној светлости Божјег свезнања. На непосредно питање светих Апостола о томе, Спаситељ је одговорио: О дану томе и часу нико не зна, ни Анђели небески, до Отац мој сам. Ову им тајну није казао ни онда када им је у времену и-међу Свог Васкрсења и Вазнесења откривао тајне Богочовечанског домостроја спасења, и говорио им о Царству Божјем. А када су Га питали: Господе, хоћеш ли сада успоставити царство Израиљево? Он им је одговорио: Није ваше знати време и рокове ко је Отац задржава у својој власти. Ни великом апостолу народа, коме је по откривењу казана тајна " Еванђеља Христовог, и то казана самим Господом Исусом, није откривена тајна о томе кога ће тренутка наступити последњи дан, дан другог доласка Христовог. Он пише Солунским хришћанима: За час и времена, браћо, није потребно да вам се пише, јер сами добро знате да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.
Благовест је Светог Откривења: Господ ће по други пут доћи; а када - то не знамо. По промислитељском човекољубљу Божјем то је сакривено од нас, да бисмо даноноћно стражили над собом помоћу светих врлина очекујући Спаситељев долазак. На то указује Спасово упозорење Његовим следбеницима: Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш; стражите, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи.
Таква промислитељска изненадност другог доласка Спасовог корисна је за праве хришћане, али не за оне који су душу своју раслабили, помрачили пороцима, загадили страстима, и на тај начин постали плен „окамењене неосетљивости". Безбрижност и окамењена неосетљивост људи пред други долазак Господа Христа биће слична безбрижности и окамењеној неосетљивости људи у време Нојево, јер по речи Спаситељевој као што је било у време Нојево, тако ће бити и долазак Сина Човечијег; као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана када Ноје уђе у ковчег, и не осетише док не дође потом и однесе све, тако ће бити и долазак Сина Човечијега. Зато, будите готови, саветује Спаситељ, јер у који час не мислите доћи ће Син Човечији. Живећи тим саветом Спасовим, Апостоли га са много ревности предају хришћанима: Браћо, приближи се долазак Господњи; приближи се крај свему; последњи је час.
Но, иако нас је Господ, спасења нашег ради, оставио у неизвесности о часу Свога другог доласка, није нас оставио у неизвесности о знацима који ће претходити Његовом другом доласку и о сигналима који ће наговестити близину Његовог доласка. Ти су знаци: проповедање Еванђеља свима народима, свој твари; обраћање Израиља Христу; појава Антихриста; велики потреси међу људима и у природи: ратови, револуције, глади, помори, земљотреси, велики знаци на небу.
Посматрајући последња времена са своје богочовечанске небеске осматрачнице, и обиље зла у њима, апостол Павле пише Тимотеју: Знај да ће у последње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати самољубиви, среброљубиви, хвалише, горди, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, непримирљиви, клеветници, неуздржници, бесни, недоброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога, који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли.Зло ће се силно размножити, минираће народе и царства, и устаће народ на народ, и царство на царство; настаће глади и помори и замљотреси и страхоте и буне, и невоља велика каква није била од постања света нити ће бити, и због умножених безакоња охладнеће љубав многих, и многи ће се саблазнити, мрзост опустошења биће на месту светом, и Син Човечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи?
ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ
Васкрсење мртвих збиће се при другом доласку Господа Христа: поновни долазак Победитеља смрти и Обновитеља живота изазваће васкрсење мртвих. О томе сведочи сам Спаситељ: Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјег, и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда. Васкрсење ће се састојати у томе што ће се тела свих "
умрлих људи поново сјединити са својим душама и постати духовна и бесмртна. О томе свети апостол Павле благовести: Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. „Васкрсење је, нема сумње, поново сједињење душе и тела, и поновно васпостављање распаднутог и палог живог бића".
Васкрсење мртвих Је темељ хришпанског учења о вечном животу и циљу људског бића, на коме се зида вечно постојање човечије личности. Васкрсење Господа Христа Богочовека неопходност васкрсења мртвих је постала сасвим природна и логична. Васкрснувши из мртвих, Господ је као Богочовек, као родоначелник новог човечанства ставио у људску природу зачетак васкрсења, начел о васкрсења, и на тај начин постао прворођени из мртвих коме ће по неопходности следовати сви мртви у последњи дан.
Ако ичим, Нови завет је, нема сумње, беспримерно нов фактор васкрсења Христовог, које је својим природом, карактером и стварношћу јединствени и небивали у историји света догађај. Васкрсења мртвих која су се десила у Старом, као и она у Новом завету, нису савршена, јер су васкрснуте личности поново морале умрети. Само је васкрсли Господ Христос постао „првина савршеног васкрсења које више не подлеже смрти". Искључива и јединствена новина Спаситељеве Богочовечанске личности и састоји се управо у томе што је васкрсењем из мртвих постала вечна и бесмртна као Богочовечанска Личност. Он је васкрсао победивши смрт Собом за сав род људски; Његово је васкрсење бесмртно; иза њега нема више смрти, смрт више не може овладати Њиме. Тако је Спаситељ Своје учење о васкрсењу мртвих посведочио и потврдио Својим бесмртним, Својим вечним васкрсењем.
СВЕОПШТИ И ПОСЛЕДЊИ СУД
При Свом другом доласку Господ Христос ће, пошто васкрсне све мртве, обавити Општи и последњи суд. Овај ће суд обухватити све људе свих времена: нико га од људи неће моћи да избегне. О томе свети апостол Павле пише: Свима нама се ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки шта је који у телу учинио, добро или зло. - Сви људи, хтели или не, хитају кроз капију смрти ка Свеопштем суду и Вечном Судији - Христу. Зашто Он Вечни Судија? Зато што је Он у васцелом роду људском и у свима човечанским световима Једини Безгрешан, и стога Једини Непогрешан. На Суду Свом Он неће погрешити нити се о икога огрешити, или икоме неправду нанети. Јер је свезнајући и свевидећи. Све, од најкрупнијег до најситнијег у нашем људском животу, у нашој људској души, у нашем људском свету, Њему је до најтананијих танчина познато. А Његова јединствена свеправедност и свемилостивост јемство је да ће Његов суд о свакоме од нас бити и свеправедан и свемилостиван, и безгрешан и непогрешан. Срећа је рода људског, и то изузетна срећа, што управо Господу Христу, Богочовеку, припада суд над нама, а не неком нижем бићу, које би самим тим што није Богочовек, морало бити п-грешиво, или у сваком случају несвезнајуће и несвевидеће, у својим судовима о тако неисказаном сложеном и загонетном бићу као што је човек.
Као Сведржитељ, Господ Христос држи све светове под Својом влашћу, па и свет зла: пакао и ђаволе. Зло се не може излити ван граница које му је Он поставио. У тим границама зло слободно дела; и сва се разумна бића опредељују слободно, по својој вољи, за зло и добро. Тако и људи: у телу, у првом и пробном животу свом, на земљи, опредељују се по својој вољи за добро и за зло. А Бог никога не приморава ни на добро ни на зло. Исто тако ни ђаво не може никога приморати на зло. Човеку се предлажу и добро и зло. И он бира и чини једно или друго за живота у телу. Зато ће се и Суд вршити над свима без изузетка:, да сваки прими што је у телу учинио, или добро или зло".
Зато што је такав Судија, и такав Суд, сва људска бића скупа, и свако посебно, доживеће своју најпунију правду. И са тог Суда нико неће моћи изостати и не јавити се: „јер ћемо сви изаћи на суд пред Христа". Сви народи, и они најмногобројнији и они најмалобројнији, даће тада завршне рачуне о својој историји, јер је речено: „И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца". „Зато се и старамо", изјављује свети Апостол у име свих хришћана, „били у телу или изван тела, да будемо Њему угодни". Сва вечност наша зависи од Њега, или боље: од нас, од дела наших. Он има само да их оцени завршном оценом, да да Свој завршни суд о њима.
ВЕЧНИ ЖИВОТ
После Свеопштег суда настаће вечни живот како за праведнике тако и за грешнике. За праведнике ће се овај живот састојати у вечном блаженству, а за грешнике - у вечним мукама.
Вечно блаженство праведника ми не можемо ни приближно замислити ни осетити. Свети апостол благовести: Што око не виде, што ухо не чу, и у срце људско не дође, оно уготови Бог онима који Га љубе. А то је? - Све Божје, од најмањег до највећег, од највидљивијег до најневидљивијег: Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, у коме „живи сва пуноћа Божанства телесно". Да, Богочовек Христос, и све што је Он Собом донео нашем човечанском свету, и јесте оно „што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође". До Христа, око људско не виде ни живот Бога у телу, ни дела Бога у телу. Не виде: ни вечну божанску истину у људском телу, ни вечну божанску Правду, ни вечну божанску Љубав, ни остала вечна божанска Савршенства. Не виде сву ту „мудрост Божју у тајни сакривену". Зато је божанствени Спаситељ и говорио Својим светим ученицима:
„Благо очима које виде што ви видите. Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети што ви видите, и не видеше; и чути што ви чујете, и не чуше".
Колико нам је у Светом Откривењу казано, блаженство праведника у вечном животу долазиће од њихове близине са Богом, од општења са Њим, од живљења у Богочовечанском телу Цркве Христове, од заједничарења у светлости и слави јединог Победитеља смрти и греха и ђавола, - Господа Христа. Јер је Он, непресушни извор савршеног и вечног блаженства. О томе Спаситељ благовести: Тада ће праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Наш вечни живот састојаће се у томе што ћемо „свагда с Господом бити", живети у Њему и Њиме, и тиме се охристо-вити, охристоличити, постати христолики и - „бићемо као и Он". Пребивајући у светим тајнама и светим врлинама, ми ћемо пребивати у самом Господу, јер: „Бог је љубав, и који обитава у љубави, у Богу обитава и Бог у њему обитава". У вечном животу нашем савршено ће се остварити молитвена жеља човекољубивог Господа да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду. Ја у њима и Ти у мени; да буду сасвим у једно.
proslost i buducnost iste....Strasnoops:
