Quantcast

"VATIKAN U ZESTOKOJ OFANZIVI " !!!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.548
" Papa stiže u Makedoniju

Vatikan u žestokoj ofanzivi

Kroz dva teksta želimo da vam skrenemo pažnju na napore Vatikana i Katoličke crkve da se svojim uticajem proširi i na neke pravoslavne prostore. Pored agresivnog delovanja i pokatoličenja dobrog dela Albanaca u Albaniji i na Kosmetu sada se otišlo i korak dalje pa je Katolička crkva svoju aktivnost „uvezala“ sa EU koristeći njen politički uticaj u zemljama istočne Evrope.

Pored uslovljava finansijske pomoći Albaniji i Kosmetu da se vrata za delovanje Katoličke crkve otvore što više sada je Vatikan izdejstvovao da predsednik Makedonije uputi i zvaničan poziv Papi da poseti Makedoniju. To će Makedoniji doneti ubrzaniji pristup EU a na njene kreditne zahteve će se u EU-fondovima gledati drugim očima. Osim toga Papa će snažno podržati autokefalnost makedonske crkve, iako se autokefalnost može odobriti samo SPC od koje se makedonska crkva želi odvojiti.

Ništa značajniji nije ni susret Pravoslavnih crkava i Katoličke crkve na Kipru koji je na Kipru bio propraćen i ozbiljnim demonstracijama pravoslavnih vernika koji se tome ozbiljno protive. Posebno što na tom skupu Pravoslavne crkve predstavljaju neki provatikanski usmereni crkveni velikodostojnici. Taj skup na Kipru neće kod vodećih Pravoslavnih crkava ostaviti značajnije tragove ali su interesantne teme koje su tamo pokrenute a posebno stavovi Vatikana izneseni na tom skupu. Ali pogledajte ova dva teksta pa o svemu sami donesite zaključak.
Nove brige „milosrdnog Zapada"


Ono čega sam se plašio, na žalost se i dogodilo. Pre dvadesetak dana Antonio Milošoski, ministar inostranih poslova Makedonije, posetio je Vatikan i papi uručio zvaničan poziv da iduće godine poseti Makedoniju. Poziv je stigao od predsednika Makedonije Đorđa Ivanova, lično. Ovaj čin ostao je bez odjeka u evropskim diplomatskim krugovima, ali i u samoj Makedoniji. Smatram da je to učinjeno kako bi Vatikan priznao nepriznatu makedonsku crkvu. Tim pre što je blagoslov za papinu posetu dao i poglavar tamošnje crkve Stefan.

Dodamo li ovome da je Vatikan pipke pustio i na Kosmetu i počeo sa unijaćenjem Šiptara, stvari u ovom delu Balkana postaju složene i ozbiljne. Treba podsetiti da je još 1969. godine Vatikan vodio otvorenu borbu za rušenje Njegoševe biljarde i, kako stoji u proglasu, „vraćanje ovog Srbina na Cetinje, gde mu je i mesto, jer dolaze nova demokratska vremena". Nije ni čudo što se Crna Gora odvojila od Srbije i stavila se pod skute papske stolice više nego ikada ranije. Verujem da se pod plaštom unije sprema veliki udar na pravoslavlje.

- Ništa tu nije slučajno. Vatikan temeljno sprovodi politiku unijaćenja. Postoji projekat stvaranje tzv. Vatikanske regije, koja bi obuhvatala Albaniju, Kosovo i Metohiju, Crnu Goru i Makedoniju. Zato i nije čudo što nepriznata makedonska crkva želi da potre sve veze i odvoji se od srpske duhovne grude. Vatikan je u velikoj ofanzivi. On vešto koristi svetsku ekonomsku krizu kako bi proširio svoj uticaj - upozorava Maksim Dimitrov, ruski pravoslavni analitičar. Nema bolje potvrde za ove tvrdnje od nedavne posete kardinala Bozanića Jasenovcu. Koliko novih uvreda i nekorektnosti posle obilaska mesta gde su ustaše sprovodile genocid na Srbima, Jevrejima i Romima. On ne veruje istoriji, činjenicama, istini, već sve to po njegovoj zamisli treba ponovo ispitati. Ko zna, možda su Srbi tamo klali ustaše. Kakvo licemerstvo jednog „duhovnika". Na kraju krajeva, a šta drugo i očekivati od katoličkog klera, koji se decenijama kune da nikada ništa nije imao sa ustašama? E pa, Bozaniću, samo da Vas podsetim da je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji više od 100 katoličkih sveštenika osuđeno zbog ratnih zločina.

I na kraju, dodajmo i napade na Srpsku pravoslavnu crkvu zbog stava o „Paradi ponosa", i drvlje i kamenja na vladiku Amfilohija. Samo zato što se odupire evropskoj uceni da nam homoseksualizam i lezbejstvo postanu sastavni deo života. I dok naša crkva i vladike brane kanone ljudskog morala, „Evropljani" koji su nas bombardovali, ubijali decu, zasipali osiromašenim uranijumom, dele nam packe zbog neodržane parade srama. Nije im malo što nas zbog njihovih „milosrdnih bombi" sve više umire od karcinoma. Nije im dosta što su nas preko DOS-manlija doveli do ekonomske propasti i gladi. Sada gladni tumaramo, odajemo se alkoholu i drogi, pobačajima...

Izgleda da je ostalo još samo da nam uskrate pravo na ponos i pretvore u gej naciju. Ali zaboravljaju da je Bog dao ljudima da se množe i rađaju. Oni koji to ne žele imaju pravo na drugačiji život i mišljenje. Mećutim, moraju biti svesni da ono što nije u božijem okrilju ne možemo okarakterisati kao „normalan život". Normalan život pripada porodici, koja je stub svakog društva. Ako ostanemo bez nje, ostaćemo bez svega. Zato sam ubeđen da velika većina građana Srbije - pravoslavci, katolici i muslimani dele moja mišljenje da na takav „normalan život", koji nam se servira sa Zapada, ne možemo pristati. Tome su se oduprli „Obraz" i „1389". Samo zato što ne žele da nam Srbija postane gej povorka, u zatvoru su Milan Obradović i Miša Vacić.

U Srbiji danas biti obožen, znači biti kužan. E, neće moći. Neće proći još jedan „demokratski ultimatum". Svim srcem sam protiv njega. I zbog sebe i svojih unuka. Oni koji misle drugačije, neka se ne začude kada im sin na slavu dovede zeta, a kćerka mladu!

Momir Lazić


Vatikan: kurs u pravcu svetske vlade

Od 16. do 23. oktobra na Kipru je održan susret Mešovite komisije za bogoslovski dijalog između pravoslavaca i rimo-katolika, posvećen razmatranju pitanja „o ulozi episkopa Rima u jedinstvu Crkve u prvom milenijumu“. Zbog razlika u tumačenju učesnika obe strane datog pitanja i u stavovima pojedinih Pravoslavnih autokefalnih crkava, diskusije su bile bolne i nisu se okončale usvajanjem završnog dokumenta. Temu su ostavili otvorenom za razmatranje na narednom susretu, koji je planiran za septembar 2010. godine u Beču.

Međutim, radu date komisije Vatikan pridaje poseban značaj, tretirajući ga kao značajan korak na putu da pravoslavni svet prizna ideje papskog primata. To je uvek bio jedan od ciljeva one politike „izgradnje mostova“, čiji je početak utemeljio Drugi Vatikanski sabor 1962-1965. godine. Ali ako je za vreme Jovana Pavla Drugog Vatikan ovde i ispoljavao određenu fleksibilnost, pri Benediktu XVII ona je ustupila mesto ofanzivnijoj i rigidnijoj liniji ponašanja, usmerenoj u pravcu otvorenog preuveličavanja autoriteta rimskog pontifika. U junu 2007. godine Kongregacija doktrine vere izdala je dokument „Odgovori na pitanja, koja se odnose na neke aspekte katoličke doktrine“, u kome je rimsko katoličanstvo označeno kao „jedina istinska hrišćanska crkva, koja i jedino poseduje potpunu istinu hrišćanstva“ i u prisajedinjenju istoj drugi hrišćani samo mogu steći istinsku celovitost Hrista. Pravoslavlje i protestantizam su označeni kao nepravomoćni, i kao takvi „poseduju tek neke elemente istine i svetosti“. Kako je kasnije precizirao kardinal Levada, koji se nalazi na čelu kongregacije, „Istočne (pravoslavne) crkve, koje ne priznaju papu kao Petrovog naslednika, pate od nedograđenosti i samo su „posebne ili lokalne crkve“.

Kao osnov za razmatranje na Kipru poslužio je Ravenski dokument, koji je jednoglasno usvojen na zasedanju pomenute Mešovite komisije u oktobru 2007. godine u odsustvu delegacije Ruske pravoslavne crkve (RPC), koja je prinuđena da napusti susret. Taj dokument kao takav predstavlja opis administrativne strukture crkve, kakvom je bila do 1054. godine i u teorijskom modelu primata, predstavljene u tumačenju Rima. Ravenski dokument imao je za cilj da se pravoslavci nagovore na priznavanje posebnih prava rimskog episkopa kao “prvog među patrijarsima“. 1 Radi se o tome da se postigne preispitivanje pravoslavnog shvatanja rimskog primata u ranoj hrišćanskoj crkvi kao „primata u ljubavi“ ili „primata časti“, ali na neki način koji ne bi bio nekakav specifični institut, koji obezbeđuje posebna prava pontifiku. Drugim rečima, Vatikan direktno pokušava da učvrsti svoju dominaciju, koje on zamišlja kao dominaciju vlasti.

Glavni oslonac Vatikana u ostvarenju tog cilja je Konstantinopoljska patrijaršija, koja odavno već brani pozajmljenu od papizma ideju o svojoj patrijaršiji kao istaknutom šefu Pravoslavne crkve, koji poseduje posebne prerogative vlasti. Ta doktrina istočnog papizma ne samo da se proglašava Fanarom, nego se nameće kao obavezna za usvajanje od strane pravoslavnog sveta. Tako je, na primer, sasvim nedavno sekretar Sinoda Konstantinopoljske patrijaršije, arhimandrit Elfidoforos Lambiniadis izjavio da „odbijanje da se prihvati primat u Pravoslavnoj crkvi..., - nije ništa manje nego jeres“ 2. Konkretne planove Fanara izložio je Konstantinopoljski patrijarh Vartolomej za vreme njegove zvanične posete Sofiji novembra 2007. godine, kada je u intervjuu bugarskoj televiziji izjavio, da je dijalog između pravoslavaca i katolika danas „koncentrisan na tome, kakvo je mesto rimskog pape u strukturi celokupne hrišćanske crkve – kakvi su njegova uloga, vlast i ovlašćelja“ i „ako se mi s Božijom pomoći složimo sa Katoličkom crkvom oko toga što se tiče značenja termina „prvenstvo“, kakvim je ono bilo u prvom milenijumu, onda Vaseljenskom patrijarhu neće biti teško da prizna primat Rimske katedre i zauzme drugo mesto, ono, koje je zauzimao do raskola“.3

 

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.548
...
" ...U svojstvu važnog sredstva ponašanja svih pravoslavaca sveta svojim načelom Konstantinopoljski patrijarh tretira pripremu Velikog Svepravoslavnog Sabora, preko predsaborskih komisija i savetovanja pomesnih pravoslavnih crkava, od kojih je poslednji (četvrti) održan u junu 2009. godine u Šambeziju u Švajcarskoj. Već sam krug pitanja koja je patrijarh Vartolomej predložio za razmatranje na tom saboru (učešće u međuhrišćanskom dijalogu, zajedničke molitve, pitanje zajedničkog kalendara praznika, smanjenje postova, pitanje dijaspore) svedoči o tome da su Fanar i njegovi vatikanski inspiratori zamislili Svepravoslavni Sabor kao reformatorsko delovanje u pravcu sekularizacije crkvenog života, koje vodi ka razaranju kanonskog uređenja Pravoslavne crkve.

Aktivizacija napora Vatikana na nivou međuhrišćanskog dijaloga odvija se paralelno sa jačanjem njegovih pozicija u kvalitetu značajnog igrača na svetskoj političkoj sceni. Uloga pape u toj sferi sve se jasnije očitava. Radi se o tome, da se da religiozno-etička argumentacija da je Jedinstvena Evropa model novog svetskog poretka. Pošto je svetska ideja evropske identičnosti, efikasna u uslovima geopolitičke konfrontacije sa sovjetskim blokom, u potpunosti iscrpena, a Vatikan u uslovima dehrišćanizacije Zapada teži da da novi smisao svom delovanju, nezamislivo još pre nekoliko godina ujedinjenje papskog prestola sa vrhovima evropske zajednice, koji su odjednom progovorili na jeziku jevanđelističkih propovednika, već se i sasvim očito ispoljava.

U svojoj prvoj enciklici «Deus Caritas Est» novi papa je izjavio, da crkva ne treba da ostaje po strani od društvenih poslova, a u martu 2006. godine za vreme susreta sa grupom parlamentaraca Evropskog parlamenta, koji su predstavljali Evropsku narodnu partiju (koalicuju konzervativnih i hrišćansko-demokratskih partija) on je nagalsio, da se glas rimskog katolicizma čuo u političkim diskusijama na kontinentu.

Naročito je indikativan u tom smislu rimski kongres na temu „Vrednosti i perspektive za sutrašnju Evropu“, koji je u martu 2007. godine organizovala Episkopska komisija Evropske unije (EKES), na kome je bilo govora o oblicima obezbeđivanja učešća crkve u unapređivanju Evropske unije. Izveštaj, koji je razmotren na skupštini, bio je pripremljen od strane „Komiteta mudraca“ koji su formirali članovi EKES, u koji su ušle tako značajne figure kao što su Mišel Kamdesju (bivši šef MMF i sadašnji član Papskog saveta za socijalnu poltiiku), Piter Suterland (šef saveta direktora Britiš Petroleuma i finansijski savetnik Vatikana, bivši generalni direktor GATT i VOT), Pat Koks (bivši predsednik Evropskog parlamenta), Lojola de Palasio (bivši potpredsednik Evropske komisije), Tomas Galik (bivši savetnik Vaclava Havela) i drugi. U završnom dokumentu, pod nazivom „Rimska poruka“ navedeno je: „Sve neophodnijim postaje zbližavanje građana sa dalekim i teškim za poimanje političkim institutima (EU – O.Č.) Pređeni put treba da bude pod hitno potvrđen novom argumentacijom za Evropsku uniju...“ 4.

Ta ista pitanja razmatrana su i na Berlinskom susretu šefova država Evrope 2007. godine, povodom 50-godišnjice potpisivanja Rimskog sporazuma. Projekat Jedinstvene Evrope Vatikan razmatra u zajedničkoj globalnoj perspektivi. I danas, kada je svet uvučen u sveobuhvatnu dirigovanu krizu i kada su vladajuće elite otvoreno započele priču o neophodnosti uvođenja nadnacionalne uprave, Vatikan se aktivno uključio u informativnu kampanju, koja ima za cilj da se argumentuje stvaranje novih transnacionalnih organa za kontrolu. Uoči susreta Velike osmorke u Akvilu, održanom jula 2009. godine, Benedikt XVI objavio je encikliku «Caritas In Veritate», u kojoj on direktno poziva na stvaranje „svetske političke vlasti“.

Glavne ideje te enciklike u potpunosti su kompatibilne odrednicama dokumenta koji je pripremila specijalna grupa EKES o svetskoj upravi još 2001. godine, pod nazivom „Svetska uprava: naša odgovornost za to da globalizacija postane šansa za sve“5. U sastavu specijalne grupe su ti isti Mišel Kamdesju i Piter Suterland, kao i Oto Ruding (potpredsednik Sitibanke), Mišel Hansen (bivši generalni direktor MOT), Nojel Treanor (generalni sekretar EKES) i drugi. U dokumentu se apostrofira: „Evropska unija...pozvana je da odigra odlučujuću ulogu u transformisanju postojećeg međunarodnog poretka u sistem svetske uprave“. Sastavljači izveštaja založili su se za stvaranje Grupe za globalnu upravu (GGG – Global Gouvernance Group), koja bi se sastojala od 24 šefova vlada, kao i Generalnog sekretara OUN i rukovodilaca MMF, Svetske banke, STO, MOT i novopredložene strukture – Svetske organizacije za okolnu sredinu (njeno stvaranje planira se radi borbe protiv „globalnog otopljenja klime“)..."

...
 
Poslednja izmena:

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.548
...
"...Posebna pažnja u izveštaju poklanja se odgovarajućim pripremama javnog mnenja. I ovde je crkva pozvana da odigra značajnu ulogu. U dokumentu se ukazuje: „Problemi svetske uprave treba da budu uvršteni u programe obrazovanja i katehizis. Crkve bi mogle pretvoriti temu o svetskoj upravi u siže ekumenskog i međureligioznog dijaloga“. Po svoj prilici, ti planovi već se oživotvoravaju. Kao što je poznato, na poslednjem septembarskom samitu G-20 u Pitsburgu, premijer Velike Britanije Gordon Braun je izjavio, da Velika dvadesetorica od sada postaje osnovni međunarodni mehanizam upravljanja svetskom ekonomijom, pozvan da se bori protiv ekonomske krize i obezbedi bolju pripremu sveta za buduće ekonomske teškoće. Zanimljivo je da su sem rukovodilaca 19 najvećih ekonomija sveta i predsednika Evropske komisije na samitu prisustvovali takođe i rukovodioci Holandije, Španije, Singapura i Švedske, zemlje koja predsedava EU (ukupno 24 rukovodioca), a takođe šefovi međunarodnih finansijskih i ekonomskih organizacija, uključujući i generalnog sekretara OUN. Na toj pozadini papska enciklika priprema javno mnenje za „odgovornu globalizaciju“ i „moralnu ekonomiju“.

A šta to Vatikan podrazumeva pod „moralnom ekonomijom“ vidi se na primeru njegove sopstvene finansijske delatnosti. Poznato je da je osnovna potpora strukture svete stolice zapravo Banka Vatikana (Institut za pitanja religije), čiji kapital je po rezultatima prošle godine iznosio 5 milijardi evra. Institut za pitanja religije uvek je poslovao solventno, nije podvrgavan proverama unutrašnjih ili spoljašnjih agencija, mogao je lako da doznačava sredstva u inostranstvo, u svaku tačku planete, što je za druge evropske banke postalo moguće tek 90-ih godina. Banka Vatikana je bila povod bezbrojnih skandala, naročito bučnih 80-ih godina kada se na njenom čelu nalazio američki arhiepiskop litvanskog porekla Pol Marcinkus. Vatikanski finansijeri su bili umešani u doznačavanje sredstava poljskom sindikalnom pokretu „Solidarnost“ i druge skandale.

Po podacima nekih izvora. Institut za pitanja religije i danas se bavi aktivnim pranjem novca. U nedavnoj istrazi «London Telegraph» i «Inside Fraud Bulletin», Vatikan se pominje kao jedan od glavnih «poreskih rajeva“ naporedo sa Makao i Nauru.6. Zahvaljujući važećem sistemu multinacionalne finansijske uprave Banka Vatikana dopušta različitim religioznim organizacijama da čuva njihova sredstva u sigurnosti, kako bi izbegle bilo kakvo blokiranje ili konfiskaciju od strane neprijateljske vlade. Religiozne organizacije, naročito italijanske, koriste datu mogućnost kako bi pomogle svojim sponzorima da izbegnu regulisanje njihove delatnosti ili da doznače pare u inostranstvo. Vatikan aktivno obavlja of-šor operacije, iako formalno nije pod o-šor jurisdikcijom, ali ostaje nedostupan bilo kakvoj regulativi i zaštićena je od dospevanja na crne spiskove.

Krajem septembra 2009. godine šef Instituta za pitanja religije postao je Goti Tedeski, bivši šef italijanske filijale Santander Consumer Bank. Novi rukovodilac Banke Vatikana održava tesne veze sa katoličkim ordenom „Opus Dei“ kao najuticajnije finansijske snage. Svojevremeno je Goti Tedeski zajedno sa članom ordena Žanmariom Roverarom - jednom od najvažnijih figura katoličkog finansijskog sveta, osnovao sopstvenu banku Akros Finanziaria. Pre dve godine Roveraro je ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima.

Tedeski je takođe ekonomski komentator zvaničnog lista Vatikana Osservatore Romano i stekao je reputaciju krupnog stručnjaka za finansijsku etiku, koju predaje na Milanskom katoličkom univerzitetu. Upravo je Tedeski lansirao «revolucionarnu» ideju, koja je izneta u januarskom (2009) broju Osservatore Romano, a koju je ponovio Gordon Braun, prema kojoj se prevladavanje sadašnje krize može postići putem usmeravanja kolosalnih investicija u siromašne (zemlje u razvoju), koje će, pošto su uvučene u proces stabilizacije svetskog ekonomskog sistema, «iščupati» bogate. U suštini – to je proširena varijanta Maršalovog plana, pozvanog da pod izgovorom borbe protiv siromaštva i zaostalosti «skrši» tržišta zemalja u razvoju i namrtvo ih veže za zapadne banke. Taj projekat je i razmatran na susretu u Pitsburgu. Pošto se ideje Tedeskog prepliću sa enciklikom Caritas Veritate, on je izjavio da papa zaslužuje da mu se za njegovu poruku dodeli Nobelova nagrada za ekonomiju. A što se samog «stručnjaka za finansijsku etiku» tiče, njemu sada predstoji da izvede Banku Vatikana na nivo koji korespondira sa imperativima epohe globalizacije.


Odustavši od donošenja hrišćanske istine do savremenog čoveka, Vatikan danas glavne svoje snage usmerava u pravcu da pod svoje idejno rukovođenje stavi izgradnju «novog svetskog poretka» na čelu sa svetskom vladom, da pridoda religiozni smisao sistemu globalne kontrole i samim tim pospeši usvajanje tog sistema od strane najširih slojeva stanovništva.

_______________________
1 Conséquences ecclésiologiques et canoniques de la nature sacramentelle de l’Église. Comunion Ecclésiale, conciliarité et autorité. Commission mixte internationale pour le dialogue théologique entre l’Église satholique romaine et l’Église orthodoxe. Ravenne, 13 octobre 2007// http://www.vatican.va/roman_curia/pontifical_councils/chrstuni/ch_orthodox_docs/ rc_pc_chrstuni_doc_20071013_documento-ravenna_fr.html
2 Prot. Andrej Novikov. Prvenstvo u Crkvi: primat časti ili primat vlasti? // Ruski Pregled. 22 septembra 2009//http:www.rus-orb.ru/print/ru-club/4184
3.Patrijarh Vartolomeй I izjavio je da je spreman priznati počasno prvenstvo episkopa Rima // http://kiev-orthodox.org/site/events/1589/
4 Conradt M. Le cheval de Troie. Sectes et lobbies religieux à l’assaut de l’Europe.Grand Orient de Belgique, 2008. P. 42.
5 Sm. Gouvernance mondiale. Notre responsabilité pour que la mondialisation devienne une chance pour tous. Rapport aux évêques de la COMECE // http:www.ssf-fr.org/archives/divers/mondialisation.php3
6.La Banque du Vatican au hit-parade des dix destinations les plus utilisées pour le blanchiment d’argent // http://www.voltairenet.org/article7600.html

Olga Četverikova'

Sa:
http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2009/latinica/071.html

Da li se to na Balkanu uvodi nova kletva: " daboda ti se sin porodio" , pored one "da komsiji crkne krava " ?!

Balkane ...Balkane ...!!!

Kuda ides Balkane ?!
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.