gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Iznenadna najava posete zagrebačkog nadbiskupa, kardinala hrvatskog Josipa Bozanića, sistemu kleroustaških logora genocida Stara Gradiška-Jasenovac, a zatim i prva poseta katoličkog velikodostojnika, izazvali su veliki interes, s obzirom na to da papa prilikom dve posete Hrvatskoj to nije učinio!
Prilikom posete, zakasnele više od 60 godina, hrvatski kardinal, koji je redovno učestvovao u obeležavanju stradanja ustaških zločinaca u Blajburgu, izjavio je: „Nismo došli ovamo radi raspravljanja i polemisanja. Ne dolazimo izneti - premda to od nas neki i dalje traže - izvinjenja, opravdanja ili politička stanovišta. Upravo su ona, oslonjena na neistinu, često zagadila istinu." Izrazio je „duboki bol zbog svih žrtava, a posebno zbog onih koji su ovde trpeli i bili ubijani od strane pripadnika hrvatskog naroda, a još više od strane pripadnika Katoličke crkve".
Kada je kardinal Franjo Kuharić objavio spremnost dijaloga radi utvrđivanja istine, obratio sam mu se pismom 9. januara 1990, s predlogom da se krene u razmatranje činjenica sa konkretnim predlozima. Na pismo je odgovorio sekretar dr Stjepan Kožul: „Naša će crkva u novim uslovima nastojati, na svoj račun i za vlastitu analizu istorijskih događaja, da sabere relevantne podatke o svemu što se događalo i te će podatke pružiti javnosti kada bude dovršen posao. Do tada ih ne ustupa, jer smatra da ima autorsko pravo na ono što radi. Zato nije moguće udovoljiti vašem zahtevu."
To je bio kraj dijaloga!
Posle neuspelog pokušaja dijaloga istine sa Kuharićem, generalnim vikarom biskupom dr Đurom Kokšom, glavnim i odgovornim urednikom katoličkog nedeljnika „Glas koncila" Živkom Kustićem, kao i objavljivanja četvorotomnog dela „Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću" i dvotomnog „Misija Vatikana u Nezavisnoj državi Hrvatskoj", rešio sam da treba pokušati dijalog sa Vatikanom. Tek posle zvanične akreditacije kod Svete stolice za istraživača zločina u toku Drugog svetskog rata, primljen sam 12. juna 1990. kod prefekta Vatikanske arhive Jozefa Mecgera.
Stavio sam na sto rukopis moje knjige „Uloga Vatikana u NDH"‚ koja je tada bila još neobjavljeni rukopis i optužnica protiv Vatikana. Pozivajući se na biblijsku dogmu „Istina će vas osloboditi", predložio sam da rukopis pregledaju i izrazio spremnost da sve ono što mi dokažu da nije istinito odmah izbacim iz rukopisa, u očekivanju da će mi staviti na raspolaganje dokumenta za koja znam da postoje, ali koja su za mene bila nedostupna. Na samom početku razgovora, padre je saopštio, u prisustvu savetnika Ambasade SFRJ pri Svetoj stolici, da mi stoje na raspolaganju dokumenta Vatikana samo do 1922!!! Nije vredelo ni moje objašnjenje da sam istraživač zločina u Drugom svetskom ratu. Monsinjor je bio kategoričan: „To je odluka svetog oca. Ne smem ni usta otvoriti! Vatikan se ne bavi istraživanjem prošlosti!"
Dr Milan Bulajić, predstavnik SANU na suđenju Andriji Artukoviću za Jasenovac
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=81034§ionId=37
Ubice i lopovi ne veruju u Boga.Vatikanski velikodostojnici su najveći lopovi na ovom delu globusa i zbog sopstvene pohlepe nikad neće priznati kriminal i zločine koji su počinjeni od njihove pastve i u njihovo ime.
Prilikom posete, zakasnele više od 60 godina, hrvatski kardinal, koji je redovno učestvovao u obeležavanju stradanja ustaških zločinaca u Blajburgu, izjavio je: „Nismo došli ovamo radi raspravljanja i polemisanja. Ne dolazimo izneti - premda to od nas neki i dalje traže - izvinjenja, opravdanja ili politička stanovišta. Upravo su ona, oslonjena na neistinu, često zagadila istinu." Izrazio je „duboki bol zbog svih žrtava, a posebno zbog onih koji su ovde trpeli i bili ubijani od strane pripadnika hrvatskog naroda, a još više od strane pripadnika Katoličke crkve".
Kada je kardinal Franjo Kuharić objavio spremnost dijaloga radi utvrđivanja istine, obratio sam mu se pismom 9. januara 1990, s predlogom da se krene u razmatranje činjenica sa konkretnim predlozima. Na pismo je odgovorio sekretar dr Stjepan Kožul: „Naša će crkva u novim uslovima nastojati, na svoj račun i za vlastitu analizu istorijskih događaja, da sabere relevantne podatke o svemu što se događalo i te će podatke pružiti javnosti kada bude dovršen posao. Do tada ih ne ustupa, jer smatra da ima autorsko pravo na ono što radi. Zato nije moguće udovoljiti vašem zahtevu."
To je bio kraj dijaloga!
Posle neuspelog pokušaja dijaloga istine sa Kuharićem, generalnim vikarom biskupom dr Đurom Kokšom, glavnim i odgovornim urednikom katoličkog nedeljnika „Glas koncila" Živkom Kustićem, kao i objavljivanja četvorotomnog dela „Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću" i dvotomnog „Misija Vatikana u Nezavisnoj državi Hrvatskoj", rešio sam da treba pokušati dijalog sa Vatikanom. Tek posle zvanične akreditacije kod Svete stolice za istraživača zločina u toku Drugog svetskog rata, primljen sam 12. juna 1990. kod prefekta Vatikanske arhive Jozefa Mecgera.
Stavio sam na sto rukopis moje knjige „Uloga Vatikana u NDH"‚ koja je tada bila još neobjavljeni rukopis i optužnica protiv Vatikana. Pozivajući se na biblijsku dogmu „Istina će vas osloboditi", predložio sam da rukopis pregledaju i izrazio spremnost da sve ono što mi dokažu da nije istinito odmah izbacim iz rukopisa, u očekivanju da će mi staviti na raspolaganje dokumenta za koja znam da postoje, ali koja su za mene bila nedostupna. Na samom početku razgovora, padre je saopštio, u prisustvu savetnika Ambasade SFRJ pri Svetoj stolici, da mi stoje na raspolaganju dokumenta Vatikana samo do 1922!!! Nije vredelo ni moje objašnjenje da sam istraživač zločina u Drugom svetskom ratu. Monsinjor je bio kategoričan: „To je odluka svetog oca. Ne smem ni usta otvoriti! Vatikan se ne bavi istraživanjem prošlosti!"
Dr Milan Bulajić, predstavnik SANU na suđenju Andriji Artukoviću za Jasenovac
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=81034§ionId=37
Ubice i lopovi ne veruju u Boga.Vatikanski velikodostojnici su najveći lopovi na ovom delu globusa i zbog sopstvene pohlepe nikad neće priznati kriminal i zločine koji su počinjeni od njihove pastve i u njihovo ime.
Da, da, i onda je mrmot zavio cokoladu. 
