Пре неколико дана, враћајући се из набавке, возим се полако градом, гужва...
Купио неко млеко, павлаку, цигарете; кесу ставио на сувозачко седиште.
На главној сам улици.
Из бочних- у саобраћај чекају да уђу возила са паркинга, из споредних улица.
Између осталих- и један БМВ Икс5, који вози девојка од својих 20 година, на којој се јасно види збуњеност и страх, неспособност да у таквим условима саобраћаја учествује без опасности.
Чим сам је видео- упалио ми се аларм за појачан опрез, и инстинктивно сам успорио; то ме је и спасло да се не "закуцам" у њен џип, јер је, у тренутку када сам био једва десетак метара од ње- кренула, уопште не погледавши да ли може и сме.
Успео сам да укочим, јер ми је ауто добер, гуме такође а пут био релативно сув, а ја већ знатно успорио; али, на једва пола метра од њених врата.
Кеса са робом из продавнице слетела је на под, на патосницу, и све у њој је постало каша, од пада; флаша са млеком, пластична чаша са павлаком, цигарете, хлеб- све је то било тако "умуљано", да је било неупотребљиво, а и кеса се поцепала.
Бес умем да контролишем, то ми је заштитни знак.
Али, не и да толеришем глупост, без неких последица.
Глупост се мора омеђити, указивањем на њу, глупости треба да буде непријатно, да се не би ширила.
На трен- сви су стали, сцесни да је удес избегнут "за длаку".
Тај тренутак потпуне одузетости свих који су то видели, прекинуо сам излажењем из аута, отварањем десних врата; подизањем патоснице, са све оним "миксом" у њој, и размазивањем по шофершајбни БМВ-а свега, што је у њој било измешано.
Вратим се у кола и одем, свестан збуњености оних који су сцену посматрали.
***
Родитељи и швалери; својој деци и "трофејима" обезбедите и возача, јер, следећи, који се наже у оваквој ситуацији, може да буде неко ко че другачије реаговати на исту.
Јер, ове сцене су застрашујуће учестале у престоничком саобраћају.
Заиста није довољно само моћи; треба и знати.
Купио неко млеко, павлаку, цигарете; кесу ставио на сувозачко седиште.
На главној сам улици.
Из бочних- у саобраћај чекају да уђу возила са паркинга, из споредних улица.
Између осталих- и један БМВ Икс5, који вози девојка од својих 20 година, на којој се јасно види збуњеност и страх, неспособност да у таквим условима саобраћаја учествује без опасности.
Чим сам је видео- упалио ми се аларм за појачан опрез, и инстинктивно сам успорио; то ме је и спасло да се не "закуцам" у њен џип, јер је, у тренутку када сам био једва десетак метара од ње- кренула, уопште не погледавши да ли може и сме.
Успео сам да укочим, јер ми је ауто добер, гуме такође а пут био релативно сув, а ја већ знатно успорио; али, на једва пола метра од њених врата.
Кеса са робом из продавнице слетела је на под, на патосницу, и све у њој је постало каша, од пада; флаша са млеком, пластична чаша са павлаком, цигарете, хлеб- све је то било тако "умуљано", да је било неупотребљиво, а и кеса се поцепала.
Бес умем да контролишем, то ми је заштитни знак.
Али, не и да толеришем глупост, без неких последица.
Глупост се мора омеђити, указивањем на њу, глупости треба да буде непријатно, да се не би ширила.
На трен- сви су стали, сцесни да је удес избегнут "за длаку".
Тај тренутак потпуне одузетости свих који су то видели, прекинуо сам излажењем из аута, отварањем десних врата; подизањем патоснице, са све оним "миксом" у њој, и размазивањем по шофершајбни БМВ-а свега, што је у њој било измешано.
Вратим се у кола и одем, свестан збуњености оних који су сцену посматрали.
***
Родитељи и швалери; својој деци и "трофејима" обезбедите и возача, јер, следећи, који се наже у оваквој ситуацији, може да буде неко ко че другачије реаговати на исту.
Јер, ове сцене су застрашујуће учестале у престоничком саобраћају.
Заиста није довољно само моћи; треба и знати.
