Васкрс у стиху и прози

[Gedeon]

За пар дана ће Васкрс. Ево место за постављање песама, текстова, слика, видеа, линкова и свега са темама везаним за Васкрс.

 

[Gedeon]

Ево једна лепа песма Јована Дучића

Хришћанско пролеће

Видик се крвљу сав зарубио,
Први кос пева танко и тање.
Аждају свети Ђорђе убио,
Сребрним копљем баш у свитање.

Крај цркве чемпрес црн загустио,
Христово јагње овца родила,
И Свети Марко орла пустио,
И Свети Тодор свог крокодила.

Голубица у сунцу синула,
Са лишћа капљу свете арије...
Два апостола туд су минула
С поруком сина чисте Марије.

Крај реке зраче бели кринови,
Пада сноп зрака с неба средине:
И сја ореол вечни и нови
Јагњета што гре преко ледине.

 

[Gedeon]

Још једна песма Јована Дучића

Богу

Никад се нисам на те бацио каменом,
нити у своме духу твој сјај одрицао;
И свој пут пређох цео са твојим знаменом,
свугде сам тебе звао и свуд те клицао.

Из свију ствари ти си у мене гледао,
твој громки глас сам чуо у морском ћутању…
С болом пред ноге твоје свагда се предао,
само за твојим жишком следио путању.

А од тебе се никад нисам одвајао,
стога и не бех самац у дну свих осама…
Због тебе сам се клео и за те кајао,
кад падне горко вече по горским косама.

У машти сам ти беле свуд цркве зидао;
И за молитве сам твоје у звона звонио;
За твога благог Сина и ја сам ридао;
И ђавола сам црног с твог крста гонио.

А ти што сазда сунца и плод оранице,
био си само Слутња, болна и стравична:
Јер свака Истина духа знаде за границе,
једино наша Слутња стоји безгранична.

Збирка: Песме сунца, циклус: Лирика 1943.

+ Слутња представља врхунац песниковог односа с Богом, али она носи дубоко филозофско и метафизичко значење које се разликује од обичног предосећаја.
Слутња је нејасан предосећај, унутрашњи глас или наслућивање нечега што ће се догодити, често везано уз негативне догађаје (црна слутња). То је интуитивна спознаја без опипљивих доказа, осећај који упућује на надолазећу опасност, промену или исход.
Дучић каже да "свака Истина духа знаде за границе". То значи да је све што можемо логички доказати или разумом помити – ограничено. Бог се не може "доказати" као математичка једначина. Зато је он за песника Слутња – нешто што се не види и не зна сигурно, али се дубоко осећа.
Бесконачност: Док је разум ограничен, слутња је "безгранична". Она је једини начин на који људски дух може дотакнути бесконачност и вечност. Песник Бога не спознаје умом, већ непрекидним, унутрашњим наслућивањем његове присутности.
"Болна и стравична": Ова слутња није угодна или блага. Она је "болна" јер човек никада не добија коначну потврду или одговор, и "стравична" јер суочава човека са нечим големим, несхватљивим и моћним (творцем сунца и природе).
За Дучића, Бог није фиксна тачка или научена лекција, већ жива, неухватљива слутња која га прати кроз цели живот, у свим осамама и радостима.
Слутња је овдје највиши облик спознаје – она је онај простор где престаје знање, а почиње вера и осећај бескраја.

 

[Gedeon]

Песма светог владике Николаја Велимировића (свети Николај Охридски и Жички):

Молитва Сину Божјем

У телу си к нама дош'о,
За нас на крст страшни пош'о
Гроб те није одржао,
Из гроба си васкрсао; -
Спаситељу Христе, чуј нас,
Сине Божји, помилуј нас!

Вартимеју вид си дао
Те је слепац прогледао,
Закхеју си опростио
И Петра си исправио;
Спаситељу Христе, чуј нас,
Сине Божји, помилуј нас!

Губаве си очистио
И гладне си нахранио,
Хананејку Ти си чуо
А Лазара васкрснуо;
Спаситељу Христе, чуј нас,
Сине Божји, помилуј нас!

Извор:
https://www.rastko.rs/bogoslovlje/nvelimirovic/nvelimirovic-lira_c.html

 

[Nebojsa.bg]

Испод видео записа исписан је и текст песме Лазарево васкрсење