Stidim se za ljude koji poriču arhimandrita Nikodima Bogosavljevića, i sve se utrkuju da dobace kako je on "odbačen" i "izopšten". Ipak, i takav ima jednu malu-malu, ali zajednicu ljudi kojoj je stalo da čuje šta ima da kaže.
Npr. ne ceni dr. Miroljuba Petrovića i komentariše ga kao protestanta koji svakako ima neke zasluge u dokazivanju koječega iz Biblije, stoji da ima primedbe na oca Rafaila iz Budve, tj. Podmaina, ali eto, ta tri "učitelja" bez razlike ne propuštam.
Ima i x novih, pa čak i mladih ljudi, nekakvih tumačitelja Biblije, koji insistiraju da se Božija volja nad narodom događa uslovno. Ako bude ovo, biće i to, to i to. Ako ne bude-nikom ništa.
Hvala Bogu da vernici koji su čuli za konkretno ovo predviđanje, reaguju kako znaju i mogu!
Reakcija vernika je ipak neki faktor, bar prema mom mišljenju.
Svojevoljno ili ne, on nije više u Crkvi i kao takav lišio se blagodati koju donosi članstvo u istoj.
On se posvetio Bogu na prvom mestu, pa onda organizaciji. On drugi poziv nema osim da bude sveštenik-duhovnik.
On je samo čovek, ali je i slika Isusa Hrista u malom, mučenik od društva u kom popovi voze skupa kola, a on... muze koze, hrani mačiće suritkom, živi od svog rada i od to malo "treba", stanuje u vajatu u kom je zimi hladno, leti vrućina, i opet... ne odustaje od svog poziva jer se pozvao Bogu, a ne instituciji koja je ispolitizovana do srži.
Gospod Isus Hrist je bio bez ijedne mane, pa... kako je tretiran?
Arhimandrit Nikodim Bogosavljević je običan čovek, ali i veliki duhovnik za mnoge, prepušten sam sebi i trebama od svojih vernika, kojih ipak ima, Hvala Bogu, posvećen Njemu i ima pozitivan uticaj na ljude koji ga nisu odbacili.
