Quantcast

Вашингтон тајмс

Poruka
22.425
http://www.glassrpske.com/site/1/default.aspx


Citat:
ЏЕФРИ КУНЕР

РЕЦЕПТ ЗА ПРОПАСТ

Уредник "Вашингтон тајмса" тврди да је циљ Aмерике да од БиХ направи прву исламску републику у Европи

AМЕРИЧКA администрација Џорџа Буша настоји да од БиХ направи исламску државу и створи нову нацију на немирном Балкану, оцијенио је у "Вашингтон тајмсу" један од уредника овог листа Џефри Кунер.
Наводећи да је ријеч о плану који подржава Aмерика, Кунер је закључио да је то "рецепт за катастрофу".
Кунер је, између осталог, навео да ће будуће уставно уређење БиХ бити против воље хрватског и српског становништва и "поплочаће" пут ка претварању БиХ у прву исламску републику у Европи. То би, пише он, био увод у дестабилизацију не само Балкана, него и читавог европског континента.
Aмерички новинар је рекао да Хрвати у БиХ и иначе нестају и да ће - ако пакет уставних реформи прође - сљедећи на реду бити Срби, које ће преплавити бошњачка већина.
- Једини пут да се у БиХ уведе трајна стабилност није централизација моћи и покушај стварања вјештачког босанског идентитета, како то план Aмерике сулудо покушава. Тај пут је усвајање швајцарског модела, то јест претварање БиХ у децентрализовану државу у којој је моћ пренесена на етничке кантоне, који ће имати значајну политичку, вјерску и културну аутономију - написао је Џефри Кунер.
 
Poruka
22.425
http://www.vecernji-list.hr/newsroom/news/bih/435360/index.do
Novinar The Washington Timesa Jeffrey Kuhner upozorava

Strah od islamske države u Europi


Autor Vlatko IVANKOVIĆ


Jeffrey Kuhner, novinar The Washington Timesa, u svojem od posljednjih komentara osvrnuo se na situaciju na Balkanu i pregovorima oko ustavnih promjena u Bih koji su održani u Washingtonu. On tvrdi da je Bushova administracija odlučila uključiti se u projekt izgradnje nacije na nemirnom Balkanu i da će učinci te intervencije biti postavljanje temelja za islamističku državu u srcu Europe. Kuhner ističe da je plan potpisanog Sporazuma u Washingtonu centralizirana, unitarna BiH kojom bi dominirala jaka vlada u Sarajevu. Konačni cilj jeste ukinuti većinu post-Daytonskih institucija i skovati puno kohezivniju državu koja će u konačnici napustiti etničke podjele.
Plan koji podupire SAD jeste recept za katastrofu. On je oblik radikalnog socijalnog inžinjeringa koji će morati biti nametnut protiv volje srpskog i hrvatskog pučanstva. Što je još važnije, popločat će put za moguće pretvaranje BiH u prvu islamsku republiku u Europi. Ovo će destabilizirati ne samo Balkan nego i cijeli europski kontinent- riječi su Kuhnera koji je dodao da Hrvati umiru i da će ako ovaj paket ustavnih reformi prođe, Srbi su sljedeći na redu koji će biti preplavljeni bošnjačkom većinom.

- Jedini put da se u BiH dovede trajna stabilnost nije centralizacija moći i pokušaj stvaranja umjetnog bosanskog" identiteta kako to plan SAD-a suludo pokušava. Taj put je usvajanje švicarskog modela, tj. pretvoriti BiH u učinkovitu, decentraliziranu državu, gdje je moć prenesena na etnički utemeljene županije koje će imati značajnu političku, vjersku i kulturnu autonomiju. To što bi sve tri skupine bile gospodari u vlastitom domu, dat će svakoj od njih poticaj da BiH sm
atraju svojom zajedničkom domovinom.

To će pomoći da se zadrži radikalni islam osiguravanjem unutarnjeg sustava provjera i ravnoteža što će spriječiti bilo kakav mogući islamski pokret da zgrabi nacionalnu moć -, smatra Kuhner i dodaje da će propasti ovaj eksperiment SAD-a, no da će cijena za zapad ovaj put biti još strašnija - islamski upad u središte Europe i da će Washington proklinjati taj dan.
 

PLESsitnihDEMONA

Poznat
Banovan
Poruka
9.594
Vi u Bosni i dalje brinete o tim stvarima,a ne o tome da ste jedna od najsirmasnih drzava u Evropi,zajedno sa Moldavijom i Velikom Belorusijom?
Necu da kazem da je ovo daleko od istine,jer nije. Bosna nije trebala ni da postoji ovakava kakva je danas,ali to je ovog momenta totalno beznacajno.
Mislim samo neki americki mozak moze da smisli da svajcarski model primeni na Bosnu. :lol: :lol: :lo: To je stvarno smesno.
 

PLESsitnihDEMONA

Poznat
Banovan
Poruka
9.594
A da! Izvinjavam se!
Juce sam saznao da je Belorusija tehnicko-tehnoloski najrazvijanija zemlja u Evropi...pa mozda cak i u svetu. Japanci su u velikoj frci!
BL,moje iskreno misljenje je da je Bosnu trebalo podeliti izmedju nas i Hrvata.Mada me to sada uopste ne zanima.
 

urospo

Iskusan
Poruka
5.291
BL a sta cemo sa onih "uskim grlom" kod Brckog. To je mnogo zaebana stvar, trebali su kad je bilo vreme da se zaloze za veci koridor, ovo sad ne lici ni na sta. Pravice to probleme u svakom sledecem koraku sto se tice RS. Sta mislis o dogovoru za zamenu nekih teritorija na zapadu RS za malo veci koridor kod Brckog, bas sam skoro razmisljao o tome..
 

Gost118

Elita
Poruka
22.413
Humorista Osman Dziho, koji je nedavno od Udruzenja bh. muzicki Oskar ovjencan nagradom za humoristu decenije u BiH, sluzbeno ce uruciti svoje priznanje trojici clanova Predsjednistva BiH: Sulejmanu Tihicu, Borislavu Paravcu i Ivi Miri Jovicu, jer "smatra da su oni vise od njega zasluzili priznanje za humoriste decenije u BiH".
"Ovim putem Osman Dziho zeli da se zahvali svima koji su mu dodijelili nagradu za humoristu decenije, ali im i uputiti duzno izvinjenje sto njihovu nagardu proslijedjuje na adresu Predsjednistva BiH", pise u saopstenju koje je nagradjeni humorista poslao medijima.
U njemu se dalje navodi da je Dziho "uvjeren da su clanovi Predsjednistva BiH puno bolji komedijasi od njega i da zaista najvise zasluzuju laskavu nagradu za humoriste decenije u BiH, ali i na Balkanu i sire".
"Nije mi se lako rastati od vrijedne nagrade za humoristu decenije, ali priznajem da su Tihic, Paravac i Jovic trojica najboljih humorista i komedijasa koje je BiH imala u posljednjoj deceniji", izjavio je Dziho.
On istice da su trojica clanova Predsjednistva u BiH uspjeli ono sto dosad nijednom humoristi u svijetu nije poslo za rukom, odnosno "oni su napravili komediju od drzave, a od clanova Predsjednistva komedijase", sto bi po Dzihinom misljenju, trebalo biti zabiljezeno u Ginisovoj knjizi rekorda.
 
Poruka
22.425
urospo:
BL a sta cemo sa onih "uskim grlom" kod Brckog. To je mnogo zaebana stvar, trebali su kad je bilo vreme da se zaloze za veci koridor, ovo sad ne lici ni na sta. Pravice to probleme u svakom sledecem koraku sto se tice RS. Sta mislis o dogovoru za zamenu nekih teritorija na zapadu RS za malo veci koridor kod Brckog, bas sam skoro razmisljao o tome..
Па једном смо избацили шлајм, и прочистили грло, па опет ће мо.
 

Dlakava_Strvina

Ističe se
Banovan
Poruka
2.943
Бл:
НЕЗАВИСНОСТ ЈЕ БЛИЗУ

E pa da nazdravimo...

Rekao jedan Pera u Skupštini Srbije da će sledeća godina da bude dobra za vinograd.
Pošto je dakle Pera iz Skupštine narod poverovao odmah.
A kako je taj Pera u stvari portir, mislim da su to samo Perine puste želje...
Da čujete samo šta je Mika poželeo za sledeću godinu!

Pa čoveče tamo ima mnogo ljudi...
svako kaže nešto a pobedjuje onaj kome se da kinta "dobrovoljni prilozi" lobija.
Kad su Srbi skupili neku kintu?
 

urospo

Iskusan
Poruka
5.291
Бл:
Па једном смо избацили шлајм, и прочистили грло, па опет ће мо.
:-D

Nego, veliki slajm a malo grlo, bice zaebano.


Evo jednog odlicnog teksta R. Karadzica u vezi rata u Bosni, ali ne samo ovog poslednjeg.

DA LI JE OVO BIO RAT?

Ratnik se vraća u svoj kraj, svoje selo, kući. Vitez. Praslika. U predahu rata vraća se onima koje je ostavio, sa kojima se dirljivo opraštao kad se uputio da ispuni svoj viteški poziv, jer je negde, u nekim prestonicama, politika postala nedovoljna, pa je odlučeno da se ta "politika nastavi drugim sredstvima", kako bi rekao Clauzewitz. Za taj "nastavak politike drugim sredstvima" bilo je potrebno njegovo vojničko znanje. On se oprostio od svojih, a najduže se opraštao od dece i žene, i otišao u rat.

Sad se vraća, da predahne i vidi svoje. I šta vidi?


Selo je zbrisano, i više se ne može prepoznati. Između zapaljenih kuća leže nesahranjeni leševi, koje je ubica toliko iznakazio, da ih ni najbliži ne mogu prepoznati. Pobijene su, iznakažene i razbacane i sve domaće životinje, koje je ubica u svome postupanju izjednačio sa pobijenom čeljadi. Leže goveda, svinje, jagnjad, mačka i kućni pas. Sve pobijeno, iznakaženo i nagorelo.

Ptice u granama – što pobijene, što prestravljene. Ni one ne prepoznaju pejsaž. Počupane su i mlade voćke, na koje su sletele. Strehe su nestale. Domaćica ne izlazi da nahrani stoku, a usput i ptice, Božija stvorenja koja svi vole i usput hrane, zajedno sa domaćim životinjama.

Crkve nema. Ima samo ruševinâ, na kojima su zelenom bojom ispisana pismena i znaci, nepoznati domaćoj čeljadi, pa čak n njihovom ubici. Čudni znaci, koji bi trebalo da budu Božije poruke. Ali, ratnik zna: kuda Bog prođe, ne ostavlja ovakve tragove, i ne potpisuje se ovako. Ratnika niko ne može uveriti kako postoje različiti bogovi, i njihovi ratnici, i kako su baš takvi neki drugi ratnici, drugačijega boga, prošli kroz njegovo selo i njegov život, ostavili pustoš i svoje potpise.

Ratnik dobro zna ko je prošao kroz njegovo selo. On to zna već nekoliko vekova. Prepoznaje rukotvorinu i rukopis. Za njega ovo nije nikakav "nastavak politike drugim sredstvima". Clauzewitz ne zna za ovakve ratove i ovakve ratnike. Ceo svet ne zna, ili neće da zna, iako se nešto slično dešavalo ili dešava i tom istom svetu.

Samo naš ratnik zna. On zna da je po stoti put, u ko zna kom po redu ratu između "nas" i "njih", zbrisana njegova porodica, kuća, sadašnjost i prošlost, i da više NEMA ničega. Nema kuće u kojoj je rođen, ni majke koja ga je rodila. Nema braće, sestara, njihove dečice... Nema njegove žene i njegove dečice... Pitajte Strahinju Živaka, koji je ostao bez oba sina, i kome je porodično prezime odredilo da mora da preživi i svedoči.

Naš ratnik nema vremena ni mogućnosti da se upita da li je moglo, i da li može drugačije. To mogu da rade drugi, koji žive drugi i drugačiji život. Koji sebi mogu dozvoliti da ne pripadaju svome narodu, da ne budu Srbi, da ne budu, ako im se prohte, ništa. On nije to ništa. I kad bi hteo, ne bi mogao biti. Ne da mu komšija, ubojica i ukoljica, koji ga već vekovima merka, između lažnih reči, koje razmenjuju već vekovima, i koje kao i lažna para, ne vrede ništa, ali su u opticaju i obavljaju neku funkciju (Andrić).

Da bi izbegao ovo što mu se vekovima dešava, naš ratnik mora doslovno da izbegne, da ode u seobe, koje čine pola istorije srpkog naroda. Ako hoće da postane ko-bilo, niko, ili svako, da prestane da bude Srbin, on doslovno mora da ode tamo gde se to može. Ovde se to ne može. Ovde postoji sudbina. Oduvek je postojala. Oni koji su hteli i mogli da je promene i izbegnu – radili su to vekovima, i već uradili, i sada više nisu među progonjenima, već među progoniteljima. Naš ratnik to nije učinio. On živi svoju sudbinu. Bez ostatka. Clauzewitz ovu priču ne zna. Ona nije istorijska. Ona je biblijska.

Naš ratnik, koga po svetu zovu imenom "bosanski Srbin", uvek je trpeo koliko se moglo trpeti. Nema pod kapom nebeskom trpeljivijeg naroda od ovoga, zvanog "bosanski Srbi". Sva svoja duhovna blaga vekovima je čuvao zaključana u grudima, ne ispoljavajući ih potpuno ni kad je sam sa sobom. Pravio se nevešt i neuk, a u suštini je bio plemić i vitez. Ukrivao je svoju srpsku suštinu, da bi je sačuvao. Ali, komšiju-ubicu nije mogao da prevari. U svakom ratu ubica je razarao njegove grudi u potrazi za njegovom skrivenom, srpskom suštinom. I zatirao je sve srpsko, do ptice na grani, kako bi istrebio i iskorenio, onako kako je car Irod radio.

Naš ratnik razume sve, i svoju sudbinu i sudbinu svoga ubice, i viku kojom se na njega viče "sa svakojake strane" (Njegoš). I zna da mora ponovo da stvara selo, i kuću, i porodicu. Mora da traje i trpi koliko se može, i da se odupre kad se više ne može trpeti. A tada će prihvatiti svoju sudbinu, bez ostatka, i bez gorčine. Nikad ne napuštajući veru u Boga.

Zbog toga se duboko klanjam jednom narodu, hristolikom mučeniku, srpskom narodu u Bosni, koji "uredno prima sve udarce" sudbine (Sladoje), i za čije viteštvo treba druga nauka i neki drugi Clauzewitz. Za sada, njega izgleda razume jedino sami Bog.

Zato se pitam: da li je ovo bio rat? Rat ima svoje biće, svoje uzroke, ciljeve, početak i kraj, svoga Clauzewitz-a. Ovo nije bio takav, poznati rat. Da li će, dok god postoji taj narod, njegovo postojanje biti opravdan i razumljiv casus belli?
 

commodore

Domaćin
Poruka
4.300
Радован Караџић:
DA LI JE OVO BIO RAT?

Ratnik se vraća u svoj kraj, svoje selo, kući. Vitez. Praslika. U predahu rata vraća se onima koje je ostavio, sa kojima se dirljivo opraštao kad se uputio da ispuni svoj viteški poziv, jer je negde, u nekim prestonicama, politika postala nedovoljna, pa je odlučeno da se ta "politika nastavi drugim sredstvima", kako bi rekao Clauzewitz. Za taj "nastavak politike drugim sredstvima" bilo je potrebno njegovo vojničko znanje. On se oprostio od svojih, a najduže se opraštao od dece i žene, i otišao u rat.

Sad se vraća, da predahne i vidi svoje. I šta vidi?


Selo je zbrisano, i više se ne može prepoznati. Između zapaljenih kuća leže nesahranjeni leševi, koje je ubica toliko iznakazio, da ih ni najbliži ne mogu prepoznati. Pobijene su, iznakažene i razbacane i sve domaće životinje, koje je ubica u svome postupanju izjednačio sa pobijenom čeljadi. Leže goveda, svinje, jagnjad, mačka i kućni pas. Sve pobijeno, iznakaženo i nagorelo.

Ptice u granama – što pobijene, što prestravljene. Ni one ne prepoznaju pejsaž. Počupane su i mlade voćke, na koje su sletele. Strehe su nestale. Domaćica ne izlazi da nahrani stoku, a usput i ptice, Božija stvorenja koja svi vole i usput hrane, zajedno sa domaćim životinjama.

Crkve nema. Ima samo ruševinâ, na kojima su zelenom bojom ispisana pismena i znaci, nepoznati domaćoj čeljadi, pa čak n njihovom ubici. Čudni znaci, koji bi trebalo da budu Božije poruke. Ali, ratnik zna: kuda Bog prođe, ne ostavlja ovakve tragove, i ne potpisuje se ovako. Ratnika niko ne može uveriti kako postoje različiti bogovi, i njihovi ratnici, i kako su baš takvi neki drugi ratnici, drugačijega boga, prošli kroz njegovo selo i njegov život, ostavili pustoš i svoje potpise.

Ratnik dobro zna ko je prošao kroz njegovo selo. On to zna već nekoliko vekova. Prepoznaje rukotvorinu i rukopis. Za njega ovo nije nikakav "nastavak politike drugim sredstvima". Clauzewitz ne zna za ovakve ratove i ovakve ratnike. Ceo svet ne zna, ili neće da zna, iako se nešto slično dešavalo ili dešava i tom istom svetu.

Samo naš ratnik zna. On zna da je po stoti put, u ko zna kom po redu ratu između "nas" i "njih", zbrisana njegova porodica, kuća, sadašnjost i prošlost, i da više NEMA ničega. Nema kuće u kojoj je rođen, ni majke koja ga je rodila. Nema braće, sestara, njihove dečice... Nema njegove žene i njegove dečice... Pitajte Strahinju Živaka, koji je ostao bez oba sina, i kome je porodično prezime odredilo da mora da preživi i svedoči.

Naš ratnik nema vremena ni mogućnosti da se upita da li je moglo, i da li može drugačije. To mogu da rade drugi, koji žive drugi i drugačiji život. Koji sebi mogu dozvoliti da ne pripadaju svome narodu, da ne budu Srbi, da ne budu, ako im se prohte, ništa. On nije to ništa. I kad bi hteo, ne bi mogao biti. Ne da mu komšija, ubojica i ukoljica, koji ga već vekovima merka, između lažnih reči, koje razmenjuju već vekovima, i koje kao i lažna para, ne vrede ništa, ali su u opticaju i obavljaju neku funkciju (Andrić).

Da bi izbegao ovo što mu se vekovima dešava, naš ratnik mora doslovno da izbegne, da ode u seobe, koje čine pola istorije srpkog naroda. Ako hoće da postane ko-bilo, niko, ili svako, da prestane da bude Srbin, on doslovno mora da ode tamo gde se to može. Ovde se to ne može. Ovde postoji sudbina. Oduvek je postojala. Oni koji su hteli i mogli da je promene i izbegnu – radili su to vekovima, i već uradili, i sada više nisu među progonjenima, već među progoniteljima. Naš ratnik to nije učinio. On živi svoju sudbinu. Bez ostatka. Clauzewitz ovu priču ne zna. Ona nije istorijska. Ona je biblijska.

Naš ratnik, koga po svetu zovu imenom "bosanski Srbin", uvek je trpeo koliko se moglo trpeti. Nema pod kapom nebeskom trpeljivijeg naroda od ovoga, zvanog "bosanski Srbi". Sva svoja duhovna blaga vekovima je čuvao zaključana u grudima, ne ispoljavajući ih potpuno ni kad je sam sa sobom. Pravio se nevešt i neuk, a u suštini je bio plemić i vitez. Ukrivao je svoju srpsku suštinu, da bi je sačuvao. Ali, komšiju-ubicu nije mogao da prevari. U svakom ratu ubica je razarao njegove grudi u potrazi za njegovom skrivenom, srpskom suštinom. I zatirao je sve srpsko, do ptice na grani, kako bi istrebio i iskorenio, onako kako je car Irod radio.

Naš ratnik razume sve, i svoju sudbinu i sudbinu svoga ubice, i viku kojom se na njega viče "sa svakojake strane" (Njegoš). I zna da mora ponovo da stvara selo, i kuću, i porodicu. Mora da traje i trpi koliko se može, i da se odupre kad se više ne može trpeti. A tada će prihvatiti svoju sudbinu, bez ostatka, i bez gorčine. Nikad ne napuštajući veru u Boga.

Zbog toga se duboko klanjam jednom narodu, hristolikom mučeniku, srpskom narodu u Bosni, koji "uredno prima sve udarce" sudbine (Sladoje), i za čije viteštvo treba druga nauka i neki drugi Clauzewitz. Za sada, njega izgleda razume jedino sami Bog.

Zato se pitam: da li je ovo bio rat? Rat ima svoje biće, svoje uzroke, ciljeve, početak i kraj, svoga Clauzewitz-a. Ovo nije bio takav, poznati rat. Da li će, dok god postoji taj narod, njegovo postojanje biti opravdan i razumljiv casus belli?
уау...
сад знам Рашо што те мрзе...
 

-Dimitrije-

Zainteresovan član
Poruka
347
PLESsitnihDEMONA:
A da! Izvinjavam se!
Juce sam saznao da je Belorusija tehnicko-tehnoloski najrazvijanija zemlja u Evropi...pa mozda cak i u svetu. Japanci su u velikoj frci!
BL,moje iskreno misljenje je da je Bosnu trebalo podeliti izmedju nas i Hrvata.Mada me to sada uopste ne zanima.
Koji bre nas :lol: Idi ti na neki izrodski forum, pa tamo trabunjaj gluposti.
 

Duh Sekire

Iskusan
Poruka
6.688
-Dimitrije-:
Koji bre nas :lol: Idi ti na neki izrodski forum, pa tamo trabunjaj gluposti.
Оно јесте да има изродских форума, али да одеш ти мало до лекара, ваљало би, а?
"Ја могу да изведем да изгледа као да је звог срца..."

Ево, позвао сам ти бели такси.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.