Varljivo (krizno) leto
Goran ČVOROVIĆ, 15.08.2009 20:03:01 Ocena:
3.60 (Glasova: 5)
[Oceni] Komentara: 0 [Postojeći komentari
Od stalnog dopisnika
DAVLJENIK se i za slamku hvata, pa je neočekivani izlazak iz recesije francuske i nemačke privrede po upravo objavljenim podacima za drugo tromesečje ove godine, posle godinu dana sunovrata, probudio nadu da svetska ekonomska kriza možda neće biti baš tako dugotrajna koliko se u prvi mah mislilo.
Čim su, u četvrtak, objavljeni iznenađujući statistički podaci da su i francuska, i nemačka privreda, kao evropske „perjanice“, ostvarile rast od 0,3 odsto bruto proizvoda, uprkos sumornim prognozama - pojavili su se optimistički tonovi da se krizi lagano nazire kraj.
Na ove vesti odmah su pozitivno reagovale berze po evropskim prestonicama, a i evro se uzdigao u odnosu na dolar.
Optimizam je u Francuskoj porastao i zbog toga što ne samo da je preokrenut negativan saldo iz prvog tromesečja od -1,3 odsto, nego i zato što su ostali parametri krenuli nabolje: povećao se, posle velikog pada, i izvoz, a lagano je porasla i potrošnja u domaćinstvima, s 0,2 odsto na 0,3. S druge strane, investitori su još oprezni (-1 odsto), mada manje nego u prvom tromesečju (-2,6). Broj nezaposlenih i dalje raste (74.100), ali dvostruko manjim ritmom nego u prvom kvartalu.
Izlazak iz finansijske agonije, međutim, neće biti tako lak, niti posut ružama. Oprezni analitičari poručuju da posle ekonomskog infarkta ne može da se trči maraton, već da sledi vreme dugog oporavka. Da sve ipak nije tako ružičasto, pokazuju i podaci da, za razliku od francusko-nemačkog „evropskog dvomotorca“, negativan skor imaju Velika Britanija (0,8) ili, na primer, Španija - minus jedan, po upravo objavljenim podacima. Španci imaju i najveću stopu nezaposlenosti u EU, čak 18,1 odsto u odnosu na prosek evrozone od 8,9.
Što se ostatka sveta tiče, u SAD je situacija kontradiktorna, kinesko privredno čudo nastavlja da pravi izuzetne rezultate, dok je ruska privreda u velikom padu, mada se polako budi.
U SAD, prodaja na malo je u julu opala protivno svim očekivanjima za 0,1 odsto, iako se predviđalo +0,7 posle junskog plusa od 0,8, a povećao se i broj nezaposlenih za 4.000 nedeljno na ukupno 558.000, iako su analitičari očekivali pad, što direktno utiče na produžetak krize. Loš znak je i rekordan broj zaplene stanova neurednih platiša, koji se za mesec dana uvećao za 7 odsto, odnosno za 32 u odnosu na prošlu godinu. Na svakih 355 vlasnika, jedan je ostao bez kuće.
Posle objavljivanja ovih podataka, Vol strit je zabeležio kraći pad vrednosti akcija. S druge strane, Federalne rezerve su poručile da je najgore prošlo.
Kada je reč o Rusiji, recesija je duboko uhvatila korene. U drugom tromesečju,
BNP je opao za čak 11 odsto. Ipak, to je za 7,5 odsto bolje nego u prvom tromesečju, uz očekivanje boljih rezultata u drugoj polovini godine.
Kina, sa svoje strane, nastavlja da pozitivno zbunjuje svet. Zemlja privrednog buma napravila je rast BNP-a u prvih šest meseci ove godine za čak 7,9 odsto, a očekuje se da, ukupno, na kraju godine ovaj plus bude 9,4 procenta! Plan za izlazak iz krize od 4.000 milijardi juana očigledno daje rezultate, ali svemu doprinosi i planska privreda. Pesimisti smatraju da sadašnja kineska superprodukcija kasnije može da se pokaže veoma štetnom na svetskom tržištu finansija.
I privreda Hongkonga, pod okriljem Kine, ide napred. Upravo su izašli iz recesije. Posle -4,3 odsto u prvom tromesečju, sada su u plusu 3,3, mnogo više nego što se očekivalo. Do kraja godine, hongkonški BNP mogao bi da poraste za 4,5 posto.
Zbog svega, javljaju se optimistički tonovi koji najavljuju bolje dane. Većina ekonomskih stručnjaka se slaže da bi u sledećoj godini u Evropi prosečni rast privrede trebalo da iznosi 0,3 odsto, a u 2011. godini 1,5. Ipak, ovaj rast neće ići pravolinijski, već po krivi u obliku „duplog ve“, a mišljenja o ritmu konačnog izlaska iz recesije su podeljena.
Nemački ministar finansija Karl Teodor cu Gutenberg smatra da je najgori deo recesije za nama, ali da nema razloga za euforiju. Na oprez poziva i njegova francuska koleginica Kristin Lagard, koja definitivni izlazak iz krize predviđa za sredinu 2010. I u Evropskoj komisiji u Briselu smatraju da je „najgore za nama“.
Član direktorijuma i šef ekonomista Evropske centralne banke Jirgen Štark ističe da se javljaju znaci stabilizacije ekonomskih aktivnosti, ali da se oni zasnivaju na državnim planovima za obnovu i poručuje da se ne može očekivati kontinuiran napredak. Direktor departmana ekonomije mondijalizacije na francuskom fakultetu političkih nauka Anri Sterdiniak se nadovezuje zaključkom da će realni napredak doći tek kada preduzeća, potrošači i tržište kupoprodajnim aktivnostima zamene trenutne intervencionističke uloge država.
Sve u svemu, recesiji je, možda, kraj, ali ne i krizi.
BANKE OPET DELE...
PROBUDILE su se i banke. Najveća francuska, BNP-Pariba, odlučila je da na kraju ove godine, zbog veoma dobrog poslovanja, podeli ogroman bonus od čak milijardu evra, što je navelo francuskog predsednika Nikolu Sarkozija da s godišnjeg odmora opomene bankare, podseti ih na nedavno dobijenu pomoć države i prvi sastanak po povratku s letovanja zakaže baš sa - predstavnicima banaka. BNP je, da bi „preživeo“, prethodno dobio finansijsku injekciju od 5,1 milijarde evra.
“DžIN“ BUDI EVROZONU
HOLANDIJA je zabeležila pad BDP-a od 0,9 odsto, a u „crvenom“ su i Italija (-0,5), Belgija (-0,4) i Austrija (-0,4). Ukupno u evrozoni, ekonomija je, u proseku, još uvek u negativnom saldu, od 0,1 odsto, i to peto tromesečje zaredom, dok je u celoj EU situacija još gora, -0,3, prema proceni „Evrostata“. To je, ipak, daleko bolje nego -4,6 za evrozonu, odnosno -4,8 za EU pre tačno godinu dana, ili -2,5 u prvom tromesečju ove godine. Važno je, takođe, i da se probudio nemački privredni džin.
ČEŠKA: GORE OD OČEKIVANOG!
U DRUGOM tromesečju ove godine, Češka je zabeležila pad bruto domaćeg proizvoda od 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je najgori kvartalni rezultat u istoriji.
Ekonomisti koji vide prve znake oživljavanja u privredama ključnih tržišta na koje Česi izvoze, pre svega na nemačkom, iznenađeni su dubinom pada, jer su očekivali manje „crne“ brojke.
Evo komentara kako su se pojedine zemlje u svetu izborile ili bore sa krizom.
Goran ČVOROVIĆ, 15.08.2009 20:03:01 Ocena:
3.60 (Glasova: 5)
[Oceni] Komentara: 0 [Postojeći komentari
Od stalnog dopisnika
DAVLJENIK se i za slamku hvata, pa je neočekivani izlazak iz recesije francuske i nemačke privrede po upravo objavljenim podacima za drugo tromesečje ove godine, posle godinu dana sunovrata, probudio nadu da svetska ekonomska kriza možda neće biti baš tako dugotrajna koliko se u prvi mah mislilo.
Čim su, u četvrtak, objavljeni iznenađujući statistički podaci da su i francuska, i nemačka privreda, kao evropske „perjanice“, ostvarile rast od 0,3 odsto bruto proizvoda, uprkos sumornim prognozama - pojavili su se optimistički tonovi da se krizi lagano nazire kraj.
Na ove vesti odmah su pozitivno reagovale berze po evropskim prestonicama, a i evro se uzdigao u odnosu na dolar.
Optimizam je u Francuskoj porastao i zbog toga što ne samo da je preokrenut negativan saldo iz prvog tromesečja od -1,3 odsto, nego i zato što su ostali parametri krenuli nabolje: povećao se, posle velikog pada, i izvoz, a lagano je porasla i potrošnja u domaćinstvima, s 0,2 odsto na 0,3. S druge strane, investitori su još oprezni (-1 odsto), mada manje nego u prvom tromesečju (-2,6). Broj nezaposlenih i dalje raste (74.100), ali dvostruko manjim ritmom nego u prvom kvartalu.
Izlazak iz finansijske agonije, međutim, neće biti tako lak, niti posut ružama. Oprezni analitičari poručuju da posle ekonomskog infarkta ne može da se trči maraton, već da sledi vreme dugog oporavka. Da sve ipak nije tako ružičasto, pokazuju i podaci da, za razliku od francusko-nemačkog „evropskog dvomotorca“, negativan skor imaju Velika Britanija (0,8) ili, na primer, Španija - minus jedan, po upravo objavljenim podacima. Španci imaju i najveću stopu nezaposlenosti u EU, čak 18,1 odsto u odnosu na prosek evrozone od 8,9.
Što se ostatka sveta tiče, u SAD je situacija kontradiktorna, kinesko privredno čudo nastavlja da pravi izuzetne rezultate, dok je ruska privreda u velikom padu, mada se polako budi.
U SAD, prodaja na malo je u julu opala protivno svim očekivanjima za 0,1 odsto, iako se predviđalo +0,7 posle junskog plusa od 0,8, a povećao se i broj nezaposlenih za 4.000 nedeljno na ukupno 558.000, iako su analitičari očekivali pad, što direktno utiče na produžetak krize. Loš znak je i rekordan broj zaplene stanova neurednih platiša, koji se za mesec dana uvećao za 7 odsto, odnosno za 32 u odnosu na prošlu godinu. Na svakih 355 vlasnika, jedan je ostao bez kuće.
Posle objavljivanja ovih podataka, Vol strit je zabeležio kraći pad vrednosti akcija. S druge strane, Federalne rezerve su poručile da je najgore prošlo.
Kada je reč o Rusiji, recesija je duboko uhvatila korene. U drugom tromesečju,
BNP je opao za čak 11 odsto. Ipak, to je za 7,5 odsto bolje nego u prvom tromesečju, uz očekivanje boljih rezultata u drugoj polovini godine.
Kina, sa svoje strane, nastavlja da pozitivno zbunjuje svet. Zemlja privrednog buma napravila je rast BNP-a u prvih šest meseci ove godine za čak 7,9 odsto, a očekuje se da, ukupno, na kraju godine ovaj plus bude 9,4 procenta! Plan za izlazak iz krize od 4.000 milijardi juana očigledno daje rezultate, ali svemu doprinosi i planska privreda. Pesimisti smatraju da sadašnja kineska superprodukcija kasnije može da se pokaže veoma štetnom na svetskom tržištu finansija.
I privreda Hongkonga, pod okriljem Kine, ide napred. Upravo su izašli iz recesije. Posle -4,3 odsto u prvom tromesečju, sada su u plusu 3,3, mnogo više nego što se očekivalo. Do kraja godine, hongkonški BNP mogao bi da poraste za 4,5 posto.
Zbog svega, javljaju se optimistički tonovi koji najavljuju bolje dane. Većina ekonomskih stručnjaka se slaže da bi u sledećoj godini u Evropi prosečni rast privrede trebalo da iznosi 0,3 odsto, a u 2011. godini 1,5. Ipak, ovaj rast neće ići pravolinijski, već po krivi u obliku „duplog ve“, a mišljenja o ritmu konačnog izlaska iz recesije su podeljena.
Nemački ministar finansija Karl Teodor cu Gutenberg smatra da je najgori deo recesije za nama, ali da nema razloga za euforiju. Na oprez poziva i njegova francuska koleginica Kristin Lagard, koja definitivni izlazak iz krize predviđa za sredinu 2010. I u Evropskoj komisiji u Briselu smatraju da je „najgore za nama“.
Član direktorijuma i šef ekonomista Evropske centralne banke Jirgen Štark ističe da se javljaju znaci stabilizacije ekonomskih aktivnosti, ali da se oni zasnivaju na državnim planovima za obnovu i poručuje da se ne može očekivati kontinuiran napredak. Direktor departmana ekonomije mondijalizacije na francuskom fakultetu političkih nauka Anri Sterdiniak se nadovezuje zaključkom da će realni napredak doći tek kada preduzeća, potrošači i tržište kupoprodajnim aktivnostima zamene trenutne intervencionističke uloge država.
Sve u svemu, recesiji je, možda, kraj, ali ne i krizi.
BANKE OPET DELE...
PROBUDILE su se i banke. Najveća francuska, BNP-Pariba, odlučila je da na kraju ove godine, zbog veoma dobrog poslovanja, podeli ogroman bonus od čak milijardu evra, što je navelo francuskog predsednika Nikolu Sarkozija da s godišnjeg odmora opomene bankare, podseti ih na nedavno dobijenu pomoć države i prvi sastanak po povratku s letovanja zakaže baš sa - predstavnicima banaka. BNP je, da bi „preživeo“, prethodno dobio finansijsku injekciju od 5,1 milijarde evra.
“DžIN“ BUDI EVROZONU
HOLANDIJA je zabeležila pad BDP-a od 0,9 odsto, a u „crvenom“ su i Italija (-0,5), Belgija (-0,4) i Austrija (-0,4). Ukupno u evrozoni, ekonomija je, u proseku, još uvek u negativnom saldu, od 0,1 odsto, i to peto tromesečje zaredom, dok je u celoj EU situacija još gora, -0,3, prema proceni „Evrostata“. To je, ipak, daleko bolje nego -4,6 za evrozonu, odnosno -4,8 za EU pre tačno godinu dana, ili -2,5 u prvom tromesečju ove godine. Važno je, takođe, i da se probudio nemački privredni džin.
ČEŠKA: GORE OD OČEKIVANOG!
U DRUGOM tromesečju ove godine, Češka je zabeležila pad bruto domaćeg proizvoda od 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je najgori kvartalni rezultat u istoriji.
Ekonomisti koji vide prve znake oživljavanja u privredama ključnih tržišta na koje Česi izvoze, pre svega na nemačkom, iznenađeni su dubinom pada, jer su očekivali manje „crne“ brojke.
Evo komentara kako su se pojedine zemlje u svetu izborile ili bore sa krizom.
