- Poruka
- 77.172
Pratimo tok vakcinacije širom sveta kao i odgovore država na dalje širenje virusa. Postoje američko - nemačke, ruske i kineske vakcine. U najavi su još neke pored njih. Koliko je potrebno ljudi da se vakciniše i koliko će biti vakcinisano?
Odgovori na pitanje kako smo tako brzo dobili vakcine
Brzina kojom su efikasne vakcine protiv koronavirusa odobrene iznenadila je čitav svet. U poređenju sa prethodnim vakcinama, proces je bio upadljivo brz, te se ljudi sa pravom pitaju kako se to moglo dogoditi bez neke vrste kompromisa oko standarda i nege. Objašnjenje da je brzo odobrenje stiglo kao rezultat čuda najnovijeg naučnog napretka nije dovoljno transparentno. Pa, kako je zapravo došlo do toga? Postoji najmanje nekoliko razloga: Neki se tiču dobrog planiranja, neki dobre nauke, a neki puke sreće.
1. Pandemijski planovi na vreme uspostavljeni
Mnogo pre krize Covid-19 postojala je svest da će neka vrsta pandemije verovatno biti u narednim godinama i već su napravljeni planovi za njeno suzbijanje. Vlade, međunarodne agencije i fondacije udruživale su resurse. Međunarodna koalicija za inovacije u pripravnosti za epidemije (CEPI) pokrenuta je 2017. godine, a kada je Covid-19 stigao bili su spremni.
Pored toga, nekoliko kompanija i akademskih institucija, posebno BioNTek, Moderna i Univerzitet u Oksfordu, takođe je radilo na novim tehnologijama sposobnim da generišu vakcine iz genetskih kodova zaraznih patogena i karcinoma i testiraju ih nekoliko godina, piše Gardijan.
2. Kina je rano identifikovala novi koronavirus
Profesor Zong-Zen Džang sa Univerziteta Fudan u Šangaju i kolege u Kini brzo su dobili materijal iz ranog slučaja Covid-19 i identifikovali novi koronavirus. Oni su vrlo brzo razjasnili genetski sled RNK u virusu i objavili informacije.
To je bila inicijalna kapisla za proizvodnju vakcina.
Činjenica da je RNK i platformama virusnih vektorskih vakcina bio potreban samo nukleotidni niz virusa (genetski kod koji koriste sva živa bića od virusa do kitova da bi se razmnožavali – zapravo niz pisama koja ste mogli da pošaljete kao tekstualnu poruku), a ne uzorak stvarnog virusa, omogućio je da se dizajn i proizvodnja odvijaju vrlo brzo.
3. Značajna finansijska sredstva odobrena su odmah
Programeri vakcina imali su pristup neposrednom i značajnom finansiranju. Dobijanje novca za razvoj novih vakcina obično zahteva vreme: ili morate da ubedite agencije koje finansiraju donacije ili dobrotvorne organizacije i njihove savetnike – koji su vam često konkurenti – da su vaše ideje zdrave ili, ako ste kompanija, morate da ubedite vlastite direktore ili spoljne finansijere za investiranje. Sa tako velikim zdravstvenim i ekonomskim troškovima pandemije, finansijeri su omogućili sve verodostojne opcije, dok je CEPI takođe bio spreman da odmah podrži predloge koji obećavaju.
4. Proces kliničkih ispitivanja je ubrzan
Ubrzani su procesi pisanja protokola kliničkih ispitivanja i dobijanja neophodnih odobrenja za njihovo sprovođenje. To se obično razvija vrlo sporo – etički odbori i regulatori moraju ih uklopiti u duge redove predloga. Ali ovog puta istraživači su radili i sastajali se u svako radno vreme, a angažovano je i dodatno osoblje. Odbori su dobijali prijave, davali im prednost i donosili odluke obično u roku od 24 sata. Svi su udvostručili napore da ove studije stave na prvo mesto.
5. Ispitivanja vakcina započeta su odmah
Iskusni timovi za vakcine brzo su mogli da sprovedu ispitivanja vakcine protiv Covid-19. U Velikoj Britaniji su već postojala četiri centra spremna da odmah započnu studiju o vakcinama iz Oksforda, a preko Nacionalnog instituta za zdravstvena istraživanja, koji koordinira sva klinička ispitivanja koja je obavila NHS, dodatnih 14 lokacija je identifikovano i postavljeno za veću fazu 2-3 studije koje su usledile.
6. Podaci o istraživanju prikupljani su elektronskim putem
Informaciona tehnologija je bila lako dostupna i korišćena. Klinička ispitivanja sporo prihvataju elektronske metode snimanja i prikupljanja podataka zbog straha od kvarova. Zapisi na papiru su poznati, čvrsti predmeti koje svi mogu videti i u koje mogu verovati, ali su spori i skloni greškama. Tamo gde su vodili drugi sektori, konačno su usledila istraživanja.
Kada kupujete avionsku kartu, to činite na mreži i obrazac vam ne dozvoljava da pogrešite ili izostavite važne podatke pre nego što izvršite kupovinu.
Takve karakteristike su takođe vitalne za prikupljanje podataka i, tokom tri do pet godina pre ove pandemije, istraživačka ispitivanja su prešla na ovaj pristup, sa podacima prikupljenim direktno u računare i tablete na klinici. Informacije su odmah bile dostupne za analizu, čak i dok se prikupljaju.
7. Studije su privukle ogroman broj volontera
Postoji velika podrška javnosti i angažovanje na ovim studijama. Mnogi ljudi su želeli da učestvuju i pomognu. Tipična ispitivanja vakcina obično traju nedeljama ili mesecima, ali za ove studije – potpomognute brzinom medijskih informacija, društvenim mrežama i sposobnošću subjekata da trenutno registruju interesovanje na mreži – bilo je moguće identifikovati voljne dobrovoljce u roku od samo nekoliko sati. Bez učesnika studije ne bi mogle da se dogode.
8. Regulacija se odvijala dok su studije trajale
Korišćenjem „tekućeg pregleda“, ovog puta je prihvaćen potpuno drugačiji pristup odobrenju propisa.
Obično se svi rezultati ispitivanja i podaci pripremaju u masovnom paketu kada se studije završe, što traje mesecima. Cela serija se zatim prezentira regulatorima, koji su agencije koje izdaju dozvole za lekove i vakcine, a oni zatim započinju njihov pregled, što traje još nekoliko meseci.
Ovog puta podaci su dostavljeni regulatornim agencijama dok su generisani i bili su pregledani tokom studija. Kada su stigli konačni rezultati, to su bili jedini rezultati koji su preostali za pregled. Čitav proces trajao je mesecima, ali poslednji koraci trajali su samo danima.
Odobrenje nije kraj ove priče o „brzim vakcinama“. Uvođenje i primena vakcina započelo je gotovo odmah. Ni to nije normalno. Nijedna razumna kompanija ne bi započela proizvodnju vakcine dok nije znala da će joj definitivno biti dozvoljeno da je proda, ali ovaj put proizvodnja je rađena rizično i unapred. Da su vakcine zakazale, sve već napravljene doze morale bi biti ukinute. Srećom, to se nije dogodilo.
U pripremi je više vakcina, a mi moramo još da naučimo o pristiglim – mnogo više informacija o bezbednosti i neželjenim efektima akumuliraće se kada se daju daleko većim brojevima. Ali činjenica da smo već u mogućnosti da imunizacijom počnemo da štitimo ranjive i visoko izložene ljude rezultat je predviđanja, napornog rada i nekih srećnih predah.
https://nova.rs/region/10-odgovora-na-pitanje-kako-smo-tako-brzo-dobili-vakcine/
Odgovori na pitanje kako smo tako brzo dobili vakcine
Brzina kojom su efikasne vakcine protiv koronavirusa odobrene iznenadila je čitav svet. U poređenju sa prethodnim vakcinama, proces je bio upadljivo brz, te se ljudi sa pravom pitaju kako se to moglo dogoditi bez neke vrste kompromisa oko standarda i nege. Objašnjenje da je brzo odobrenje stiglo kao rezultat čuda najnovijeg naučnog napretka nije dovoljno transparentno. Pa, kako je zapravo došlo do toga? Postoji najmanje nekoliko razloga: Neki se tiču dobrog planiranja, neki dobre nauke, a neki puke sreće.
1. Pandemijski planovi na vreme uspostavljeni
Mnogo pre krize Covid-19 postojala je svest da će neka vrsta pandemije verovatno biti u narednim godinama i već su napravljeni planovi za njeno suzbijanje. Vlade, međunarodne agencije i fondacije udruživale su resurse. Međunarodna koalicija za inovacije u pripravnosti za epidemije (CEPI) pokrenuta je 2017. godine, a kada je Covid-19 stigao bili su spremni.
Pored toga, nekoliko kompanija i akademskih institucija, posebno BioNTek, Moderna i Univerzitet u Oksfordu, takođe je radilo na novim tehnologijama sposobnim da generišu vakcine iz genetskih kodova zaraznih patogena i karcinoma i testiraju ih nekoliko godina, piše Gardijan.
2. Kina je rano identifikovala novi koronavirus
Profesor Zong-Zen Džang sa Univerziteta Fudan u Šangaju i kolege u Kini brzo su dobili materijal iz ranog slučaja Covid-19 i identifikovali novi koronavirus. Oni su vrlo brzo razjasnili genetski sled RNK u virusu i objavili informacije.
To je bila inicijalna kapisla za proizvodnju vakcina.
Činjenica da je RNK i platformama virusnih vektorskih vakcina bio potreban samo nukleotidni niz virusa (genetski kod koji koriste sva živa bića od virusa do kitova da bi se razmnožavali – zapravo niz pisama koja ste mogli da pošaljete kao tekstualnu poruku), a ne uzorak stvarnog virusa, omogućio je da se dizajn i proizvodnja odvijaju vrlo brzo.
3. Značajna finansijska sredstva odobrena su odmah
Programeri vakcina imali su pristup neposrednom i značajnom finansiranju. Dobijanje novca za razvoj novih vakcina obično zahteva vreme: ili morate da ubedite agencije koje finansiraju donacije ili dobrotvorne organizacije i njihove savetnike – koji su vam često konkurenti – da su vaše ideje zdrave ili, ako ste kompanija, morate da ubedite vlastite direktore ili spoljne finansijere za investiranje. Sa tako velikim zdravstvenim i ekonomskim troškovima pandemije, finansijeri su omogućili sve verodostojne opcije, dok je CEPI takođe bio spreman da odmah podrži predloge koji obećavaju.
4. Proces kliničkih ispitivanja je ubrzan
Ubrzani su procesi pisanja protokola kliničkih ispitivanja i dobijanja neophodnih odobrenja za njihovo sprovođenje. To se obično razvija vrlo sporo – etički odbori i regulatori moraju ih uklopiti u duge redove predloga. Ali ovog puta istraživači su radili i sastajali se u svako radno vreme, a angažovano je i dodatno osoblje. Odbori su dobijali prijave, davali im prednost i donosili odluke obično u roku od 24 sata. Svi su udvostručili napore da ove studije stave na prvo mesto.
5. Ispitivanja vakcina započeta su odmah
Iskusni timovi za vakcine brzo su mogli da sprovedu ispitivanja vakcine protiv Covid-19. U Velikoj Britaniji su već postojala četiri centra spremna da odmah započnu studiju o vakcinama iz Oksforda, a preko Nacionalnog instituta za zdravstvena istraživanja, koji koordinira sva klinička ispitivanja koja je obavila NHS, dodatnih 14 lokacija je identifikovano i postavljeno za veću fazu 2-3 studije koje su usledile.
6. Podaci o istraživanju prikupljani su elektronskim putem
Informaciona tehnologija je bila lako dostupna i korišćena. Klinička ispitivanja sporo prihvataju elektronske metode snimanja i prikupljanja podataka zbog straha od kvarova. Zapisi na papiru su poznati, čvrsti predmeti koje svi mogu videti i u koje mogu verovati, ali su spori i skloni greškama. Tamo gde su vodili drugi sektori, konačno su usledila istraživanja.
Kada kupujete avionsku kartu, to činite na mreži i obrazac vam ne dozvoljava da pogrešite ili izostavite važne podatke pre nego što izvršite kupovinu.
Takve karakteristike su takođe vitalne za prikupljanje podataka i, tokom tri do pet godina pre ove pandemije, istraživačka ispitivanja su prešla na ovaj pristup, sa podacima prikupljenim direktno u računare i tablete na klinici. Informacije su odmah bile dostupne za analizu, čak i dok se prikupljaju.
7. Studije su privukle ogroman broj volontera
Postoji velika podrška javnosti i angažovanje na ovim studijama. Mnogi ljudi su želeli da učestvuju i pomognu. Tipična ispitivanja vakcina obično traju nedeljama ili mesecima, ali za ove studije – potpomognute brzinom medijskih informacija, društvenim mrežama i sposobnošću subjekata da trenutno registruju interesovanje na mreži – bilo je moguće identifikovati voljne dobrovoljce u roku od samo nekoliko sati. Bez učesnika studije ne bi mogle da se dogode.
8. Regulacija se odvijala dok su studije trajale
Korišćenjem „tekućeg pregleda“, ovog puta je prihvaćen potpuno drugačiji pristup odobrenju propisa.
Obično se svi rezultati ispitivanja i podaci pripremaju u masovnom paketu kada se studije završe, što traje mesecima. Cela serija se zatim prezentira regulatorima, koji su agencije koje izdaju dozvole za lekove i vakcine, a oni zatim započinju njihov pregled, što traje još nekoliko meseci.
Ovog puta podaci su dostavljeni regulatornim agencijama dok su generisani i bili su pregledani tokom studija. Kada su stigli konačni rezultati, to su bili jedini rezultati koji su preostali za pregled. Čitav proces trajao je mesecima, ali poslednji koraci trajali su samo danima.
Odobrenje nije kraj ove priče o „brzim vakcinama“. Uvođenje i primena vakcina započelo je gotovo odmah. Ni to nije normalno. Nijedna razumna kompanija ne bi započela proizvodnju vakcine dok nije znala da će joj definitivno biti dozvoljeno da je proda, ali ovaj put proizvodnja je rađena rizično i unapred. Da su vakcine zakazale, sve već napravljene doze morale bi biti ukinute. Srećom, to se nije dogodilo.
U pripremi je više vakcina, a mi moramo još da naučimo o pristiglim – mnogo više informacija o bezbednosti i neželjenim efektima akumuliraće se kada se daju daleko većim brojevima. Ali činjenica da smo već u mogućnosti da imunizacijom počnemo da štitimo ranjive i visoko izložene ljude rezultat je predviđanja, napornog rada i nekih srećnih predah.
https://nova.rs/region/10-odgovora-na-pitanje-kako-smo-tako-brzo-dobili-vakcine/
Poslednja izmena:
