Joanidis, koji je ugledni epidemiolog s Univerziteta Stenford, u istraživanju se osvrće na smrtnost od posledica Covida-19, ali i posledica uvedenih mera kojima nastoji da se suzbije pandemija.
Kako navodi, neki od smrtnih slučajeva dešavaju se akutno usled preduzetih mera. Kao primer on navodi činjenicu da ljudi koji dožive srčani udar u nekim zemljama ne dobijaju bolničku negu.
On ističe da postoje jaki dokazi o uticaju nezaposlenosti stanovništva, finansijskih kriza, depresije i socijalne izolacije na povećanje smrtnosti ljudi. Joanidis smatra da će biti veća smrtnost od posledica preduzetih mera protiv korona virusa, nego od same infekcije Covid-19.
"Na primer, očekuje se da će samo prekidi programa prevencije tuberkuloze prouzrokovati 1,4 miliona dodatnih smrtnih slučajeva u narednih pet godina, a broj umrlih od gladi može biti zapanjujući. Međutim, sve je još neizvesno. Povećanje broja smrtnih slučajeva će verovatno zavisiti od naše sposobnosti da rešimo nastale probleme u društvu i izbegnemo nove blokade", smatra Joanidis.
Grčki epidemiolog ističe da ljudi moraju da nauče da žive s korona virusom i da se vode efikasnijim i preciznim merama koje su ključne za izbegavanje katastrofe po čovečanstvo.
"I Covid-19 i mere odgovora na pandemiju, posebno ako su preagresivne, mogu poremetiti život, ekonomiju, civilizaciju i društvo u celini. Katastrofalni uticaj na mentalno zdravlje ljudi tokom pandemije već je dobro dokumentovan", navodi ovaj epidemiolog.
