Vajarstvo

[Branko Lori]

Edward Wittig.

 

[Poli46]

Scultura di Laila Bell

 

[celadon]

Valérie Hadida

 

[Branko Lori]

Pogledajte prilog 934328

Valérie Hadida

 

[Branko Lori]

Работа Борджи Амброджио.

 

[celadon]

Andrea del Verrocchio
statua posvećena Bartolomeu Koleoneu. Venecija

 

[Poli46]

Pogledajte prilog 934381

Andrea del Verrocchio
statua posvećena Bartolomeu Koleoneu. Venecija

Savršeno Celadon!

Andrea del Verrocchio (italijanski izgovor: [anˈdrɛːa del verˈrɔkkjo]; oko 1435 - 1488), rođen kao Andrea di Michele di Francesco de 'Cioni, bio je italijanski slikar, vajar i zlatar koji je bio majstor važne radionice u Firenci. Postao je poznat po nadimku Verrocchio, od vero occhio, što na italijanskom znači „istinsko oko“, priznanje koje mu je dato za njegovo umetničko dostignuće.
Malo mu se slika pripisuje sa sigurnošću, ali je niz važnih slikara obučeno u njegovoj radionici. Njegovi učenici su bili Leonardo da Vinci, Pietro Perugino i Lorenzo di Credi. Njegov najveći
značaj bio je vajar i njegovo poslednje delo, konjička statua Bartolomea Colleonija u Veneciji,
opšte je prihvaćeno kao remek delo.

 

[Branko Lori]

Стубиште у дворцу Цхатеау де Ла Роцхефоуцаулд у Француској, дизајнирао Леонардо да Винци, 1516:

 

[Branko Lori]

Fred Fichet. Maya.

 

[Branko Lori]

Александар Вејман - Ноћ. 1915 г.

 

[Branko Lori]

apollo and daphne

 

[Branko Lori]

Вајар / Пхилиппе-Лаурент Роланд

 

[Branko Lori]

Франческо Лаурана (1430-1502). Женска биста, могуће идеализовани портрет Лауре, музе Петрарке, в. 1490.

 

[Branko Lori]

Скулптуре „Нимфа шуме“ и „Нимфа поља“ вајара Царла Питталуге. (1915)

 

[Poli46]

Johan Tobias Sergel

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Јеан-Баптисте Царпеау. „Уголино и његови синови“.

 

[Branko Lori]

Бенвенуто Целлини (1500-1571). „Персеј“, фрагмент.

 

[Poli46]

Statua umirućeg roba jedna je od šest statua robova koje je Michelangelo Buonarroti izvajao za grobnicu pape Julija II između 1513. i 1516. godine. 1546. godine Michelangelo je ovu statuu
zajedno sa statuom pratioca, Pobunjenim robom, dao Rubertu Strozziju, koji ih je pak predstavio francuskom kralju Fransoa I. 1794. godine pobunjeni i umirući robovi kupljeni su za francusku
državu i od tada su sačuvani u muzeju Louvre u Parizu

 

[Poli46]

Buntovni rob i Umirući rob . Preostala četiri roba Michelangelo je samo delimično isklesao
i još uvek zarobljen u mermernom bloku. Pobunjeni rob je bio namenjen niši, ali sada je
izložen kao samostojeći pridružen Umirućem robovu u pariškom muzeju Luvr.

 

[Branko Lori]

Краљица богова и богиња: Хера.

 

[Branko Lori]

Меркурий, изобретающий Кадуцей. Скульптор / Анри Мишель Шапю

 

[Branko Lori]

Roberto Manzano

 

[Branko Lori]

Гаетано Мотелли, Невеста свештених песама (1854)

 

[Branko Lori]

Антонио Канова (Antonio Canova) «Венера и Адонис»