Svi smo već čuli za pojam ,,Bela kuga" koji se odnosi na smanjenje broja ljudi u društvu usled smanjenja nataliteta ljudi. Dobio je naziv ,,bela" jer se prvi put javio u Evropi i Severnoj Americi kod pripadnika evropeidne rase. Šta mislite koji su to uzroci koji dovode po pojave ,,Bele kuge"? Ja ću navesti neke uzroke u glasanju a vi ako imate da dodate još neki slobodno to učinite u komentarima.
Детаљна анализа беле куге
Као и сви процеси који се одржавају на једну ширу скупину, тј популацију, узрок није један и има их много.
Неке од главних узрока си све навео, и сви они носе одређени постотак у нашој белој куги.
Наиме, сам почетак демографског краја Срба могао се назрети већ крајем шездесетих када је број деце по жени пао испод 2,0. Већ другом половином осамдесетих година, или почетком деведесетих (од податка до податка), нашу земљу је задесио негативан природни прираштај.
Пре свега, пад наталитета нашег народа се преплиће са почетком потрошачког економског система у бившој нам држави. Испоставило се да је транзиција из социјализма у капитализам у свим источноевропским земљама, и земљама источног блока направио распад система у друштву, од морала до скоро па сваког фактора који је битан за одржавање друштва.
Приметили смо да земље са јачим национализмом и исламске земље, које су склоније традиционалнијим поимањима друштва, породице и државе имају виши наталитет него друштва која важе за грађанска, либерална и модерна.
Приметили смо и да сиромаштво није чак ни један од главних узрока беле куге, јер се највише деце рађа у неразвијеним земљама, за разлику од најразвијенијих где је наталитет и број деце по жени најнижи (Немачка је чак била и на 1,3 , а знате и сами колико је имиграната, замислите тек колико је низак фертилитет етничких Немаца?????!!!!)
Култ породице и њена важност игра врло јаку улогу, најјачу, јер се у оквиру породице, логично, рађају деца. Људи који су посвећенији породици, правиће више деце у већини случајева, док ће људи посвећенији каријери одлагати тај процес и правити мање деце.
Криза морала је јако битан фактор, јер се коси са традицијоналним принципима, коси се са породичним вредностима. Ретко ко ће вам одговорити да му је највећа жеља у животу, и да је за њега успешан живот имати срећну и стабилну породицу, већ су у питању неки лични, у бити мање важни циљеви.
Европска и северноамеричка либерална друштва бележе нижи број деце по жени. Образовање утиче на то јер се подразумева да образовање утиче на то да особу припрема за почетак каријере. Ту ја видим везу између вишег образовања и нижег наталитета.
Када би наше друштво постало више проодични и друштвено настројено, када би се у друштву морал поправио, и када би људи били више етноцентрички орјентисани, тада ће се наталитет и број деце по жени подићи, пре него што ће се подићи само повећањем стандарда и/или квалитет живота.
Друштвени фактори у ужем смислу доста су битнији од економских, иако економски фактори такође спадају у друштвене неким делом, али општи морал, општи циљеви, сложност, етноцентризам су најбитнији да би се то друштво одржало и да би јединка желела да прави и оставља потомство.