Узрастање у Хришћанству

TigarRr

Primećen član
Poruka
543
У овим нашим крајевима већина нас је рођена у хришћанској вери. Међутим од те већине јако мали број крене у трагање за смислом и Богом. Од 100 % људи који се декларишу као Православни, нека буде да је 10 процената оних који желе да постављају питања а још мањи проценат оних који крену у најбитнију потрагу у својим животима. Први степеник је само рађање у хришћанској вери, и то већини не значи ништа.. Када таквог човека питаш зашто си Православац? рећи ће ти: "зато што ми је то био отац, мајка, преци, зато што сам рођен овде". Дакле, када би био рођен у Турској шта би био? "Па муслиман".. и то би ти било океј? .. "па да јер тада би ми то било нормално".. Такви одговори говоре да ти људи не желе да се баве суштином живота, већ на неки начин живе као ботови. Такви одговори јасно говоре колико он није Хришћанин или Православац. ствари почињу да се мењају када се човек запита о суштини живота и када увиди да није све у материји. Али да не дужимо, како је изгледало наше узрастање у Хришћантву, како смо постали истински а не традиционални Хришћани и колико смо далеко од циља да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески?
 
Ја сам одрастао у Хришћанској вери иако ми то није било најјасније о чему се ту ради. Говорило се о ентитету Бог али само здраво за готово. То је он, ово ради овако и онако. Међутим, да ли људи који ми говоре то знају о чему говоре. Не сумњам да ме воле, али људи из љубави направе грешке. Битан је аспект самосвести. Прво се дистанцирати и рећи себи. Добро, нисам религиозан, хајде да видимо какве то одговоре даје свето писмо. Хајде да видим да ли она као таква има одговоре на сва моја питања, јер ако их нема, онда нешто није у реду.

Тек онда када се добро разуме, онда се постаје Хрићанин. То није рођењем стечено, то је одабиром прихваћено. Данас постоје многе религије и ја знам да постоје, али сам одабрао Хришћанство. И Њутн је био агностик, па је пред крај живота схватио да Бог постоји.
 
Мислим да Библија даје скоро све одговоре и деци и одраслима... И потребно је да човек има вољу да примењује ствари из Библије, а то што је рођен као Хришћанин и не значи много ако не се не примењују правила из Светог писма. Иако се многи декларишу као Хришћани својим начином живота то не потврђују. А узрастање, па доста тешко јер и сам имам лоше навике које се косе са законима Светог писма. А до савршенства фали још много, али битно да се не одустаје и да се тежи ка томе :D
 
Просте ствари попут: Не лажи, не чини прељубу су данас свакодневница. Тешко је бити моралан у неморалном друштву. Зато је Исус и рекао:
"И дозвавши народ са својим ученицима рече им: ко хоће за мном да пође, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном. Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот због мене и еванђеља, спашће га"
 
Просте ствари попут: Не лажи, не чини прељубу су данас свакодневница. Тешко је бити моралан у неморалном друштву. Зато је Исус и рекао:
"И дозвавши народ са својим ученицима рече им: ко хоће за мном да пође, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном. Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот због мене и еванђеља, спашће га"
Свакодневница јесте и остаје свакодневница јер је јако тешко мењати такве навике. Поготову ако је особа већ у каснијим годинама. Не осуђујем никога, већ и сам знам како је, јер се борим са таквим сличним стварима и неописиво је тешко. Али уз Божју помоћ иде све на боље, само је потребно стрпљење и истрајност...
 
Мислим да Библија даје скоро све одговоре и деци и одраслима... И потребно је да човек има вољу да примењује ствари из Библије, а то што је рођен као Хришћанин и не значи много ако не се не примењују правила из Светог писма. Иако се многи декларишу као Хришћани својим начином живота то не потврђују. А узрастање, па доста тешко јер и сам имам лоше навике које се косе са законима Светог писма. А до савршенства фали још много, али битно да се не одустаје и да се тежи ка томе :D
E видиш, имамо обичај да говоримо о правилима и законима, а у ствари они то нису.. причам о Новом Завету... и ништа није морање, али се јасно види да је то једини пут којим се човек издиже из реда звери. Међутим пали човек жели да се уздигне стварајући цивилизацију, кроти законе природе преко науке, али он заправо само постаје звер над зверима, софистицирана звер... Закон је нешто друго, он чува ограничавајући а Христова реч ослобађа од свега, чак и од избора :)
 
Бог и жели да знамо, да научимо, да развијемо науку. Јер смо без ње неспособни да увидиом његов дизајн. Што више знамо више увиђамо његов савршен дизајн. Наука је средство да знамо да је он одувек ту. Али људи то не виде тако. Они то виде као средство да докажу управо супротно. Вероватно је Никола Тесла био ћакнути геније када је веровао у постојање Бога. О његовим проналасцима и заоставштини говоримо у суперлативу. А када је онај духовни аспект у питању, онда је ћакнут и то се одбија.
 
Ја ипак мислим да Библију не треба делити на Стари и Нови Завет. Постоји део пре и после Христа и то чини једну целину тј. Свето писмо, а Син Божји је дошао како би народу показао како се живи по тим правилима из тзв. Старог Завета. Свакако се треба држати тих закона да би човек био моралан и уздати се у Христа, препустити се Христу.
 
Otkrivenje 21,22I crkve ne vidjeh u njemu: jer je njemu crkva Gospod Bog svedržitelj, i jagnje.
Otkrivenje 21,23I grad ne potrebuje ni sunca ni mjeseca da svijetle u njemu; jer ga slava Božija prosvijetli, i žižak je njegov jagnje.
21,24I narodi koji su spaseni hodiće u vidjelu njegovu, i carevi zemaljski donijeće slavu i čast svoju u njega.
Otkrivenje 21,25I vrata njegova neće se zatvorati danju, jer ondje noći neće biti.
Otkrivenje 21,27I neće u njega ući ništa pogano, i što čini mrzost i laž, nego samo koji su napisani u životnoj knjizi jagnjeta.

Otkrivenje 22,1I pokaza mi čistu rijeku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prijestola Božijega, i jagnjetova.
Otkrivenje 22,2Nasred ulica njegovijeh i s obje strane rijeke drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakoga mjeseca svoj rod; i lišće od drveta bijaše za iscjeljivanje narodima.
Otkrivenje 22,3I više neće biti nikakve prokletinje; i prijestol Božij i jagnjetov biće u njemu; i sluge njegove posluživaće ga.
Otkrivenje 22,4I gledaće lice njegovo, i ime njegovo biće na čelima njihovima.
Otkrivenje 22,5I noći tamo neće biti, i neće potrebovati vidjela od žiška, ni vidjela sunčanoga, jer će ih obasjavati Gospod Bog, i carovaće va vijek vijeka.
Otkrivenje 22,6I reče mi: ovo su riječi vjerne i istinite, i Gospod Bog svetijeh proroka posla anđela svojega da pokaže slugama svojima šta će biti skoro.
Otkrivenje 22,7Evo ću doći skoro: blago onome koji drži riječi proroštva knjige ove.
 
Ја ипак мислим да Библију не треба делити на Стари и Нови Завет. Постоји део пре и после Христа и то чини једну целину тј. Свето писмо, а Син Божји је дошао како би народу показао како се живи по тим правилима из тзв. Старог Завета. Свакако се треба држати тих закона да би човек био моралан и уздати се у Христа, препустити се Христу.
Е видиш, то није случај. Бог старог и новог завета је исти, међутим завети се разликују. Христ је дошао да испуни Стари Завет и да успостави нови. А правила се у многоме разликују. Стари завет је завет строгих правила. Због суровости самог човека и света, била су потребна строга правила како би се Божији народ одржао. Као и дете када чуваш на пример. ако крене ка утичници, лупнеш га по гузи, јер не разуме опасност. Ако га видиш да пуши, добије батине... зато што не разуме љубав родитеља и зао свет око себе. Тако је стари Завет био обележен строгим правилима и законима. Е како се човечанство приближавало Христу почело је да зри, одраста, јавља се философија у Грчкој, на истоку философије са будизмом, човек почиње да се пита, и тражи одговоре везане за смисао свега. Када се остварила пуноћа времена, у најбољем тренутку у историји човечанства, оваплотио се Христос, и донео речи љубави. Нема више око за око и зуб за зуб, нема више изабраног народа, сви људи су изабрани ако крену за Христом, нема више мушког и женског... Стари завет јесте битан, како би се схватила историја наше вере, и виделе праслике Христа и Цркве, али Нови Завет је онај који је спасоносан.
 
Правила се не мењају. Човек се треба придржавати. Нисам рекао мора. Стари завет је у великом делу налик књигама историје. Како су се племена ширила по свету. Да би ми данас знали народи су од тог и тог племена. Не можемо видети нигде имена држава јер то нема смисла. Само пратимо кретања племена.
 
E видиш, имамо обичај да говоримо о правилима и законима, а у ствари они то нису.. причам о Новом Завету... и ништа није морање, али се јасно види да је то једини пут којим се човек издиже из реда звери. Међутим пали човек жели да се уздигне стварајући цивилизацију, кроти законе природе преко науке, али он заправо само постаје звер над зверима, софистицирана звер... Закон је нешто друго, он чува ограничавајући а Христова реч ослобађа од свега, чак и од избора :)
kako to nisu pravila i zakoni? naravno da nista nije moranje svako pravilo moze da se krsi
 
kako to nisu pravila i zakoni? naravno da nista nije moranje svako pravilo moze da se krsi
Наравно, али не иде некако називати их законима... али су сами по себи једини пут... кршењем неких закона можеш себи прибавити неку корист, а не слушати реч Христову, само доноси промашај суштине.. у бити Христове речи не могу се назвати законима... бар у мојим очима.. ако ме разумеш..
 
Наравно, али не иде некако називати их законима... али су сами по себи једини пут... кршењем неких закона можеш себи прибавити неку корист, а не слушати реч Христову, само доноси промашај суштине.. у бити Христове речи не могу се назвати законима... бар у мојим очима.. ако ме разумеш..
Pa dobro recimo saveti, nije ni bitno kako ces nazvati to
 
У овим нашим крајевима већина нас је рођена у хришћанској вери. Међутим од те већине јако мали број крене у трагање за смислом и Богом. Од 100 % људи који се декларишу као Православни, нека буде да је 10 процената оних који желе да постављају питања а још мањи проценат оних који крену у најбитнију потрагу у својим животима. Први степеник је само рађање у хришћанској вери, и то већини не значи ништа.. Када таквог човека питаш зашто си Православац? рећи ће ти: "зато што ми је то био отац, мајка, преци, зато што сам рођен овде". Дакле, када би био рођен у Турској шта би био? "Па муслиман".. и то би ти било океј? .. "па да јер тада би ми то било нормално".. Такви одговори говоре да ти људи не желе да се баве суштином живота, већ на неки начин живе као ботови. Такви одговори јасно говоре колико он није Хришћанин или Православац. ствари почињу да се мењају када се човек запита о суштини живота и када увиди да није све у материји. Али да не дужимо, како је изгледало наше узрастање у Хришћантву, како смо постали истински а не традиционални Хришћани и колико смо далеко од циља да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески?
U ovim našim krajevima ljudima je cilj da nađu razlog da se ne ubiju,
a ne da postanu savršeni.

Zapravo, u naše vreme put ka oboženju/prosvetljenju, uglavnom je
korz patnju, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost.
 
Ја сам одрастао у Хришћанској вери иако ми то није било најјасније о чему се ту ради. Говорило се о ентитету Бог али само здраво за готово. То је он, ово ради овако и онако. Међутим, да ли људи који ми говоре то знају о чему говоре. Не сумњам да ме воле, али људи из љубави направе грешке. Битан је аспект самосвести. Прво се дистанцирати и рећи себи. Добро, нисам религиозан, хајде да видимо какве то одговоре даје свето писмо. Хајде да видим да ли она као таква има одговоре на сва моја питања, јер ако их нема, онда нешто није у реду.

Тек онда када се добро разуме, онда се постаје Хрићанин. То није рођењем стечено, то је одабиром прихваћено. Данас постоје многе религије и ја знам да постоје, али сам одабрао Хришћанство. И Њутн је био агностик, па је пред крај живота схватио да Бог постоји.
Da tako je, bitna je samosvest.
Covek treba prvo da razume Bozju rec pa da na tome gradi veru.
A ne da slepo uzima neke odredbe i da ih se drzi bez razumevanja.
Ili da mu je vera samo etiketa koju ni ne poznaje.
Mnogi ce reci da su hriscani a nisu otvorili Bibliju.
Hriscanstvo nije ovo se valja ili ovo treba
Vec poznavanje Bozje istine koja je u Bibliji
i primena toga u zivotu.
Vera se zivi.

Bog nas poziva da koristimo svoj razum i da iz ljubavi sluzimo Bogu.
Tek onda se mozemo zvati vernicima.
I ako razvijamo ta Boznska svojstva ljubavi: dobrotu, pravednost. milosrdje itd... kakav je i Bog.
jer Bog je ljubav.
Samo smo tako pravi vernici ako zelimo ici tim Bozjem putem ljubavi i pravednosti.
 
IMG_20200627_200553.jpg
 
У овим нашим крајевима већина нас је рођена у хришћанској вери. Међутим од те већине јако мали број крене у трагање за смислом и Богом. Од 100 % људи који се декларишу као Православни, нека буде да је 10 процената оних који желе да постављају питања а још мањи проценат оних који крену у најбитнију потрагу у својим животима. Први степеник је само рађање у хришћанској вери, и то већини не значи ништа.. Када таквог човека питаш зашто си Православац? рећи ће ти: "зато што ми је то био отац, мајка, преци, зато што сам рођен овде". Дакле, када би био рођен у Турској шта би био? "Па муслиман".. и то би ти било океј? .. "па да јер тада би ми то било нормално".. Такви одговори говоре да ти људи не желе да се баве суштином живота, већ на неки начин живе као ботови. Такви одговори јасно говоре колико он није Хришћанин или Православац. ствари почињу да се мењају када се човек запита о суштини живота и када увиди да није све у материји. Али да не дужимо, како је изгледало наше узрастање у Хришћантву, како смо постали истински а не традиционални Хришћани и колико смо далеко од циља да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески?

Nemam nsta protiv tradicionalnog hriscasntstva, odnosno tradicionalnog prenosenja vere sa roditelja na decu, sa predaka na pokolenja, jer to podrazumeva i pravilno vaspitanje u hrisanskom duhu pd tih predaka pa sve do roditelja.
Sami tim sto smo po rojednju krsteni kao hriscani daje nam obavezu da sami uzrastamo u veri i prevazidjemo svoje predake, ili makar, nastavimo njihovo dobro delo.
I u tome nema nisceg lose, naprotiv, to nas je ocuvalo kroz vekove, ocuvalo porodicu kao osnovnu celiju hriscanskog vaspitanja. Zato je tradicionalno hriscanstvo vrlo vazna i dobra stvar.
Naravno sa pojavom masovne pismenosti u 20. veku, dobro bi bilo procitati makar jedno Jevandjelje, ili nesto od svetih Oca, ali to nije nuzan uslov da neko bude hriscanin i u srcu i na delima, sto je najbitnije.
 
Nemam nsta protiv tradicionalnog hriscasntstva, odnosno tradicionalnog prenosenja vere sa roditelja na decu, sa predaka na pokolenja, jer to podrazumeva i pravilno vaspitanje u hrisanskom duhu pd tih predaka pa sve do roditelja.
Sami tim sto smo po rojednju krsteni kao hriscani daje nam obavezu da sami uzrastamo u veri i prevazidjemo svoje predake, ili makar, nastavimo njihovo dobro delo.
I u tome nema nisceg lose, naprotiv, to nas je ocuvalo kroz vekove, ocuvalo porodicu kao osnovnu celiju hriscanskog vaspitanja. Zato je tradicionalno hriscanstvo vrlo vazna i dobra stvar.
Naravno sa pojavom masovne pismenosti u 20. veku, dobro bi bilo procitati makar jedno Jevandjelje, ili nesto od svetih Oca, ali to nije nuzan uslov da neko bude hriscanin i u srcu i na delima, sto je najbitnije.
Искрено, мислим да мешаш традицију и патријархализам са Хришћанством... или имаш јако идеализовану -нереалну- слику нашег друштва. Патријархализам (оно када кажемо да долази из патријархалне породице) је итекако сукобљен са хришћанством! То је јасно, па и традиција. Међутим није све тако црно бело па и тај традиција-патријархализам је на индивидуалном нивоу христијанизован што га може чинити хришћанским. Али, видиш, мало њих то зна. Нас Србе је очувала Црква тј они који су у цркви коју разумеју и у којој учествују. Не традиција и патријархализам већ Црква. То традиционално Хришћанство је у већини случајева баш ништа, као што сам навео у уводном коментару. Тај традиционални хришћанин се позива на претке да би био педере, мрзео неистомишљеника ,диже три прста, шепури се, а не оде на литургију 3 пута у години (а има ихсигурно преко 70...) па јунаци испосте 3 или 5 дана... и на то сведу Хришћанство. А искрено мислим, да је џаба то крштење у узрасту одојчета ако лично не спозна Христа и његову цркву, која је над национална, над традиционална и дефинитивно не патријархална. Да се разумемо, може човек да буде и узоран Хришћанин, Србин и традиционалиста заједно, али код нас то није случај, бар код велике већине. И брате или сестро, ово последње може баш да те дискредитује... Како није нужно читати и слушати реч Господњу ?????!!!!! Како да зна шта значи бити хришћанин ако није у цркви да слуша јеванђеље???? Како да спозна суштину ако не узме књигу у руке и почне да проучава, или ако не присуствије литургијама и беседама, како да пронађе одговоре на питања?... стварно неозбиљно..
 
Poslednja izmena:
Искрено, мислим да мешаш традицију и патријархализам са Хришћанством... или имаш јако идеализовану -нереалну- слику нашег друштва. Патријархализам (оно када кажемо да долази из патријархалне породице) је итекако сукобљен са хришћанством! То је јасно, па и традиција. Међутим није све тако црно бело па и тај традиција-патријархализам је на индивидуалном нивоу христијанизован што га може чинити хришћанским. Али, видиш, мало њих то зна. Нас Србе је очувала Црква тј они који су у цркви коју разумеју и у којој учествују. Не традиција и патријархализам већ Црква. То традиционално Хришћанство је у већини случајева баш ништа, као што сам навео у уводном коментару. Тај традиционални хришћанин се позива на претке да би био педере, мрзео неистомишљеника ,диже три прста, шепури се, а не оде на литургију 3 пута у години (а има ихсигурно преко 70...) па јунаци испосте 3 или 5 дана... и на то сведу Хришћанство. А искрено мислим, да је џаба то крштење у узрасту одојчета ако лично не спозна Христа и његову цркву, која је над национална, над традиционална и дефинитивно не патријархална. Да се разумемо, може човек да буде и узоран Хришћанин, Србин и традиционалиста заједно, али код нас то није случај, бар код велике већине. И брате или сестро, ово последње може баш да те дискредитује... Како није нужно читати и слушати реч Господњу ?????!!!!! Како да зна шта значи бити хришћанин ако није у цркви да слуша јеванђеље???? Како да спозна суштину ако не узме књигу у руке и почне да проучава, или ако не присуствије литургијама и беседама, како да пронађе одговоре на питања?... стварно неозбиљно..
Da, naravno Crkva, ali ona je bila proganjana za vreme Turaka ne zaboravi.

I sve to vreme, hriscanstvo kod nas se prenosilo s kolena na koleno, gde priznajem, spada tradicionalno vaspitanje koji je bilo neodvojivi deo hriscanskog vaspitanja.
Takvi hriscani, pravoslavci su bili mnogo veci vernici od ovih "nacitanih" danas, jer se njihova vera ogledala u dobrim delima i hriscanskom vaspitanju i postupanju bez da citaju Jevandjelja, nego se to prenosilo sa pismenih na nepismene zivom reci i naravno, gde se postovao svestenik odnosno pop. Kao i ucitelj.

Na takve hriscane mislim a ne na one koje si spomenuo i koji ruku na srce ima malo i vise spadaju u poskomunisticko ili tzv. "moderno" hriscanstvo ako ono to uopste jeste, i koje je prolazna pojava.
 
Nema tu nista posebno, uzmes da citas Bibliju i sve ces saznati, posto kao sto si i sam rekao obicni ljudi ne znaju nista o tome i ne mozes to da saznas na neki drugi nacin ali i pravoslavlje kao i svaka druga denominacija je primila neke stvari koje nisu hriscanske

Ima posebno, i to najposebnije koliko je moguće.
Ni 1 drugi Put, osim onog koji je Hristos rekao da jeste Put, a to je On sam, nije tako poseban.
''...uzmeš da čitaš Bibliju.....'' ... nije put Bogopoznanja.
Mnogi su je uzeli, i detaljno pročitali, pa i razumeli a opet Boga na taj način nisu susreli.
Zato što Pravoslavlje nije nauka kao sve ostale naše ljudske nauke, koje imaju svoj program i svoje deklaracije i zapise, pa mi to uzmemo i uputio se u materiju.
Pravoslavlje je živa vera, živ susret s Bogom Lično. Doživljaj. Iskustvo. Nenadomestivo bilo kakvim ''uzimanjem i čitanjem''.
Ko se hvali time da je Boga svojim umom shvatio, u samoobmani, u prelesti je.
Bog se ne može spoznati umom ili nekim drugim organom već samo srcem.
A to zahteva veoma mnogo od čoveka - celokupnog čoveka.
U ovom tako velikom zahtevu je posebnost.
 
Ја ипак мислим да Библију не треба делити на Стари и Нови Завет. Постоји део пре и после Христа и то чини једну целину тј. Свето писмо, а Син Божји је дошао како би народу показао како се живи по тим правилима из тзв. Старог Завета. Свакако се треба држати тих закона да би човек био моралан и уздати се у Христа, препустити се Христу.

SZ učestvuje u Bogopoznanju Boga trojičnog - Oca, Hrista i Duha Svetog.
NZ je zavet Hrista, Bogočoveka, s nama ljudima. Na bitno različitim shvatanjima Boga.
Pre Hrista, Bog je ljude tretirao kao ''svoju raju'', pa im poručio 10 zapovesti, koje su direktivne (nemoj ovo, uradi ovo...).
SZ sa porukom ''oko za oko zub za zub'' bio je dobar zavet za prvpbitno čovečanstvo, za eru pre Hrista.
NZ sa porukom ''ko tebe kamenom ti njega hlebom'', Hristos je doneo kada je čovečanstvo toliko duhovno uzraslo da je moglo da takvu poruku prihvati.
NZ namesto 10 doneo je dve zapovesti. I ponudu ljudima za usinovljenje, da budu deoničari Carstva Božjeg.
Odavde se vidi kakav ogroman skok u Bogopoznanju i u tretiranju ljudi doneo je NZ.
 
Ima posebno, i to najposebnije koliko je moguće.
Ni 1 drugi Put, osim onog koji je Hristos rekao da jeste Put, a to je On sam, nije tako poseban.
''...uzmeš da čitaš Bibliju.....'' ... nije put Bogopoznanja.
Mnogi su je uzeli, i detaljno pročitali, pa i razumeli a opet Boga na taj način nisu susreli.
Zato što Pravoslavlje nije nauka kao sve ostale naše ljudske nauke, koje imaju svoj program i svoje deklaracije i zapise, pa mi to uzmemo i uputio se u materiju.
Pravoslavlje je živa vera, živ susret s Bogom Lično. Doživljaj. Iskustvo. Nenadomestivo bilo kakvim ''uzimanjem i čitanjem''.
Ko se hvali time da je Boga svojim umom shvatio, u samoobmani, u prelesti je.
Bog se ne može spoznati umom ili nekim drugim organom već samo srcem.
A to zahteva veoma mnogo od čoveka - celokupnog čoveka.
U ovom tako velikom zahtevu je posebnost.
Pravoslavlje je kao i sve druge denominacije, ubacilo neke stvari koje ne bi trebale da se nalaze u njemu
 

Back
Top