Uživaj u životu..

Putovala sam jednom iz Čortanovaca. Tačno se ne isplati tu deonicu
kolima prelaziti. Odličan vozić. I ima pričalicu na više jezika. Tek da
imaš čemu da se smeješ usput... :lol:
Ne znam kada si putovala, još pre rekonstrukcije pruga vozovi su imali displej sa informacijama, ' pričalicu', deo za ljude sa posebnim potrebama, odeljak za bicikle.
Ne znam da li na svim deonicama, ali na delu koji sam ja prelazila bili su solidni vozovi.

Volim putovanja vozom.
Putovala sam i 'sporim vozom' na ugalj, vozom Romantika :heart:
 
Ako imaš društvo, novac i vremena.

A nažalost retko to sve ide zajedno, najčešće ljudi imaju samo 1 od ta 3 faktora u datom momentu, možda nekad i 2 ali već redje a sva 3 skoro nikad.

To kao ono kad devojka traži momka da krene da nabraja ne znam mora da bude zgodan, harizmatičan, duhovit, dobra osoba, privržen i veran, pametan, načitan, vredan, uspešan.........i ono šta ti ja znam nabroji hiljadu nekih stavki, pa mislim lutko svesna si valjda da to sve gotovo nikad ne ide zajedno sve skupa u paketu, već ono odaberi možda par stavki od toga šta ti je bitnije i budi srećna i zahvalna ako i to dobiješ.

Inače malo mi ide na q... taj trend sa putovanjima, kao svi nešto samo putuju i takmiče se ko ima više različitih pečata u pasošu, mislim treba putovati ali valjda je poenta otići na neko mesto koji ti nešto znači iz nekog razloga kao i imati nekog sa kim bi podelio te momente i to iskustvo, mislim šta ti znači što tamo negde u Parizu ili Londonu tako sam glavinjaš po ulici ili što si otišao tamo na par dana da bi mogao da okačiš selfi ispred Ajfelovom tornja na društvene mreže ili da bi mogao samo nekom da se pohvališ da si bio.
 
Uzivam u momentima u kojima pronalazim svoju ulogu i svrhu u oblastima u kojima mogu da testiram svoje granice jer i dalje potpuno ne poznajem sebe, mozda u tome i jeste cela poenta te zelje za "uzivanjem" i nacina na koji bar ja "uzivam".

Volim onaj osecaj kada ustanem da se prisetim sta sam to juce uradio, sta sam napravio, naucio / postigao, i kako bih mogao danas da nagradim sebe, mozda odem da popijem nesto sa dragim ljudima, pa neka se i napijem nije me stid, opustim se, ili otputujem negde, druzim se, i to bi mi prestavljalo uzivanje "sa merakom" i to su te male stvari u kojima trazim svoju srecu.

Recimo da sada dobijem na lutriji milijardu eura, dam otkaz, i ne radim ama bas nista do kraja zivota, svakoga dana putujem, kupujem, jedem, spavam, pijem, igram, skacem, sledece jutro kada se probudim obuzece me veoma gorak i depresivan osecaj praznine i krivice jer ne bih video svrhu svega toga. Sta sam ja to postigao da bih zasluzio tako nesto ? Koji je moj broj sedista u tom autobusu ?

Ja ne smatram da je covek stvoren da "radi i muci se kao konj", ja se grozim fraza "slusaj decko ti mora da radis, ili idii raaadi nesto :roll: " ne mislim da covek treba da radi vec da stvara, pomera granice i tu pronadje razlog za koji zivi i neko svoje unutrasnje zadovljstvo, pa neka lepi album sa slicicama svaki dan ako uziva u tome, neka ga.
 
Posvećenost nekome ili nečemu je poput uzemljenja. I sad mi postaje
jasno odakle onoliki kućni ljubimci u gradovima. Posvećenost se nekako
gleda kao žrtva. ''Šta će ti obaveza?'' Ali, nije to žrtva, nego je svrha
čovekova da se nečemu posveti, da se za nekoga ili nešto pobrine,

da stvara. Bez toga nastaje depresija makar imali prilike da uživamo
u čemu god hoćemo. Ono, da imamo para koje padaju s neba i da
je sve oko nas super, ne vredi..
svakog jutra u pola sedam dva para očiju tiho i uporno me posmatraju
kada otvorim oči oni odmah ko na dugme krenu ka kuhinji
stanu ispred svojih činija i pošto sam već u kuhinji
počinje moljakanje za hranu.
mjau i mrnjau bar deset puta.
najbolji način da se rasanim u trenutku i pre kafe.
a dok spavam ni da zucnu, stoje gledaju kako spavam i ćute
moja posvećenost tim mačijim bićima nema granice iako na primer ne može da se opredmeti ni u čemu opipljivom
dovoljno je da mi se uvali u krilo i da počne da prede i podmeće mi leđa za maženje

to su trenuci u kojima istinski uživam a nisam ih bila ni svesna do skoro.
 
Bespotreban overthinking :)
Ljudi da bi uzivali u zivotu, treba samo da rade stvari koje vole, i to je to. Ni manje ni vise :)

Ne razumem zasto se toliko filozofira oko, bukvalno, najjednostavnije stvari na svetu? :)

Зато што није баш тако једноставна ствар и зато што је принцип "Ради оно што волиш" погубан из простог разлога што оно што волимо да радимо није нужно рационално. Водећи принцип треба да буде "рационално, ирационално" а не "волим, не волим".

Мисаони експеримент. Замислимо човека који не мора ништа да ради у животу зато што му је све озбебеђено. Колико би тешко било тој особи да разуме сврху било које људске способности -- између осталог, и интелигенције? Таква особа би нужно била најекстремнија врста анти-интелектуалца којој је свака мисао "overthinking" одн. непотребно компликовање изузетно једноставних ствари јер за преживљавање унутар окружења у којем живи до сад није било потребно нити један секунд да потроши размишљајући. Да би неко почео да користи мозак, он мора да перцепира потребу да га користи. Тамо где је потребу тешко перципирати, нпр. тамо где за преживљавање није потребно да се користи интелигенција, тамо интелигенција атрофира и човек полако почиње наивно да верује да ће окружење у којем живи само од себе опстати ( или да ће га они који се брину о њиму, ако уопште има таквих, одржати таквим ) те да је допринос те особе апсолутно сувишан и да она може да проведе остатак живота не радећи апсолутно ништа ( осим, евентуално, оно "што воли". )

Ово је екстремни пример, хиперболични приказ нечега доста блажег, али свеједно озбиљног, што се дешава у реалности.

Предлажем да се одгледа филм под називом Времеплов из 1960-е године направљен по истоименом роману.
 
Poslednja izmena:
Što ste više egocentričniji i fokusirani na mikrookruženje, imaćete veće šanse za uživanje u životu, pod uslovom da je to mikro zadovoljavajuće, a ako gledate na život objektivno i empatično, onda teško..
 

Back
Top