Uživaj u životu..

Posvećenost nekome ili nečemu je poput uzemljenja. I sad mi postaje
jasno odakle onoliki kućni ljubimci u gradovima. Posvećenost se nekako
gleda kao žrtva. ''Šta će ti obaveza?'' Ali, nije to žrtva, nego je svrha
čovekova da se nečemu posveti, da se za nekoga ili nešto pobrine,
da stvara. Bez toga nastaje depresija makar imali prilike da uživamo
u čemu god hoćemo. Ono, da imamo para koje padaju s neba i da
je sve oko nas super, ne vredi..
Pa ima istine u tome, ali opet mislim da je i to individualno i da je moguce uzivati bez posvecenosti. Samo, moguce da si u pravu za veliku vecinu slucajeva.
 
Kako ja to vidim uživanje po prirodi dolazi kao nesvesna radnja, da li je neko naučio da uživa svesno- namerno, kad on to hoće i u čemu hoće i kako bi opisao kako se to radi?
Jel ima neka tehnika il nešto? :think: :garavisokak:
Trenutno smišljam i jedino što mi pada na pamet je da na terasi sedim okrenuta ka
zidu. :rotf: Obojim zid u perfektno belo i gledam. Tako ću možda da uživam u
kafi i odmoru na terasi.
Jer ako gledam u dvorište, ostade kafa da se bube dave u njoj, jer vidim milion
stvari koje bih mogla da uradim.

Al ono, ti mi je kao san. Vrhunac uživanja. Sedneš na terasu i piješ kaficu.
Šipak..
 
E to sam volela kao dete. Posebno vozovima ovim našim presporim,
gde mogu da uživam u pejzažima.
idi na majorku.
tamo imas ocuvan stari voz iz 1920. izmedju palme i soljera..
samo su ga elektrificirali
vozi tridesetak na sat kroz prelepe predele..prava uzivancija..voznja traje oko sat vremena.

20240727_111921.jpg
 
Trenutno smišljam i jedino što mi pada na pamet je da na terasi sedim okrenuta ka
zidu. :rotf: Obojim zid u perfektno belo i gledam. Tako ću možda da uživam u
kafi i odmoru na terasi.
Jer ako gledam u dvorište, ostade kafa da se bube dave u njoj, jer vidim milion
stvari koje bih mogla da uradim.

Al ono, ti mi je kao san. Vrhunac uživanja. Sedneš na terasu i piješ kaficu.
Šipak..
E to - "mogla bih" i "trebalo bi da"...
Tako sam i ja... taman da danem dušom krenem sa "moram da" i onda mi je muž rekao jednom prilikom (i to kasnije veoma često upotrebljavao): "Sedi ovde pored mene". Ja sednem i upitno ga gledam... "Dobro i?", a on: "Pa sedi... i pusti da te prođe!"
... i tako... svaki put kada ja krenem da dramim da nešto moram da uradim, on mi kaže: "Sedi i pusti da te prođe" i tako... i dalje se vodim time. Kad me uhvati šandrprc ja sednem i pustim da me prođe.
 
Da za ovaj način uživanja znam.

Al pošto ovde malo šire gledamo i Jasna je proširila temu, da li je moguće ovo što sam rekao, da čovek svesno odabere u čemu će da uživa- recimo trenutno ga to smara ili ne voli čak?
Ako ne volim nešto kako mogu da uživam u tome?

Misliš da se svesno nateram da igram boćanje i ako ne uživam u tome ali sa nadom da će mi se možda dopasti?
 
Trenutno smišljam i jedino što mi pada na pamet je da na terasi sedim okrenuta ka
zidu. :rotf: Obojim zid u perfektno belo i gledam. Tako ću možda da uživam u
kafi i odmoru na terasi.
Jer ako gledam u dvorište, ostade kafa da se bube dave u njoj, jer vidim milion
stvari koje bih mogla da uradim.

Al ono, ti mi je kao san. Vrhunac uživanja. Sedneš na terasu i piješ kaficu.
Šipak..
Znači zen. Legitimno :garavisokak:
 
Jel postoji razlika između rmbačenja za druge i stvaranja?

Rad je stvorio čoveka, kažu. Al kakav rad? Da radiš kao rob nešto što
ti nema ni svrhe ni smisla ili da stvaraš nešto za šta si inspirisan?
E vidis sad sam shvatio zasto sam i dalje na istom poslu.
Stvaram.
Recenice sklaopam u pricce sa ponekim sagovornikom.
Kao reportet prenosim zivom reci nekome nesto.
Stvaram.
To sto stvorim traje krace nego vilin konjic.
Ali sutra ponovo stvaram i prekosutra.
Rmbacenje i ne primetim vise.
 
Da, sad mi je jasno. Da iz svega izvučeš nešto, "vidiš samo šarene boje".

Kako možeš da uživaš u tuzi?
Pa polazimo od toga da uživanje određuje naš odnos prema stvarima. Ne znači da moramo da se samozavaramo. Nego nekako da se utopimo u situaciju kakva god da je da se U-Živimo.

Pa možeš da uživaš u tugi ako ti je drsgo što si to iskusio i onda pustiš da te tuga vodi i posmatraš koji je smisao i dubina toga. Desilo mi se par puta da uživam u tugi, iako ne smatram sebe mazohistom. :sad2::mrgreen:. Jednostavno osećaj je tolko dubok da moraš da uživaš u njemu. Naravno to uživanje nije ista vrsta kao ona kad si sretan.
 
Pa polazimo od toga da uživanje određuje naš odnos prema stvarima. Ne znači da moramo da se samozavaramo. Nego nekako da se utopimo u situaciju kakva god da je da se U-Živimo.

Pa možeš da uživaš u tugi ako ti je drsgo što si to iskusio i onda pustiš da te tuga vodi i posmatraš koji je smisao i dubina toga. Desilo mi se par puta da uživam u tugi, iako ne smatram sebe mazohistom. :sad2::mrgreen:. Jednostavno osećaj je tolko dubok da moraš da uživaš u njemu. Naravno to uživanje nije ista vrsta kao ona kad si sretan.
Da, samo postoje razne vrste tuge. Neke te razbiju u prah. Lako je sa onim tugama koje ti ostave gorak ukus u ustima pa kada se saživiš sa njom, sažvačeš je, progutaš i onda ti saznanje bude kao bronhi bombona.
 
E vidis sad sam shvatio zasto sam i dalje na istom poslu.
Stvaram.
Recenice sklaopam u pricce sa ponekim sagovornikom.
Kao reportet prenosim zivom reci nekome nesto.
Stvaram.
To sto stvorim traje krace nego vilin konjic.
Ali sutra ponovo stvaram i prekosutra.
Rmbacenje i ne primetim vise.
Postoji jedna zen pričica ili je više anegdota. Pitali nekog zen monaha
šta je radio pre probuđenja. Kaže
Čistio sam lišće i donosio vodu za manastir.. :confused:
A šta sad radiš?
E, pa sad čistim lišće i donosim vodu za manastir! :srecna:
 

Back
Top