Uživaj u životu..

Da, radi se o pronalaženju neke nove svrhe i smisla. I onda mi na pragu
toga kažu ''uživaj'', al šta to znači?
Recimo, ja više uživam u tome da obojim stari ambar, nego da se ljuškam
na čamcu. Volim da vidim rezultat na kraju dana. Da pogledam šta sam
uradila i to me čini srećnom. Uživala sam dok sam radila i uživam u
rezultatu rada.
E sad, jel to nužno dolazi iz ega?
Jel' ti se farba...farbaj. I to je svakako u redu. Radi samo ono sto ti se radi. I to je nacin uzivanja, ako nije obaveza.
 
Da, radi se o pronalaženju neke nove svrhe i smisla. I onda mi na pragu
toga kažu ''uživaj'', al šta to znači?
Recimo, ja više uživam u tome da obojim stari ambar, nego da se ljuškam
na čamcu. Volim da vidim rezultat na kraju dana. Da pogledam šta sam
uradila i to me čini srećnom. Uživala sam dok sam radila i uživam u
rezultatu rada.
E sad, jel to nužno dolazi iz ega?
Ne, to je tvoja potreba, tvoja satisfakcija. Ja ne volim sunce, volim mesec. Ne volim toplotu, volim kišu. Da li je to zbog tuge u meni? Ne, naprotiv, to je ono što me čini srećnom.
Kao što si napisala - ti voliš da vidiš rezultat svog rada, voliš opipljivo, dokaz sebi, voliš da opipaš i gledaš, ne samo da osećaš. To je ono što tebi dušu hrani.
 
Da, radi se o pronalaženju neke nove svrhe i smisla. I onda mi na pragu
toga kažu ''uživaj'', al šta to znači?
Recimo, ja više uživam u tome da obojim stari ambar, nego da se ljuškam
na čamcu. Volim da vidim rezultat na kraju dana. Da pogledam šta sam
uradila i to me čini srećnom. Uživala sam dok sam radila i uživam u
rezultatu rada.

E sad, jel to nužno dolazi iz ega?
Oduvek je ovako u mom slučaju
ako je ego u pitanju izgleda je to onda bag od početka

e baš za ovaj post u notifikacijama piše
jasna je citirao vašu poruku u temi....
a u stvari dingelinge je dobio citat.
eto i krsta ima bagove niko nije savršen :lol:
 
Читам вас и питам се зар вам није мало рано за тако дубокоумне мисли и философију? Јер мени јесте!! :bye:
Bespotreban overthinking :)
Ljudi da bi uzivali u zivotu, treba samo da rade stvari koje vole, i to je to. Ni manje ni vise :)

Ne razumem zasto se toliko filozofira oko, bukvalno, najjednostavnije stvari na svetu? :)
 
Čovek bi znao šta, kada, i kako, kada bi život tekao unazad.
Imao bi iskustvo, davao bi prioritet samo bitnim stvarima, i, na kraju, svako bi malo više pažnje posvetio sebi i uživanjima.

Ovako, pun ideja, snage, u borbi za opstanak porodice, sebe stavi u zapećak.
Svi odu na svoju stranu misle ti još uvek možeš, i ako ne možeš - šta će tebi bilošta.

Ne treba da izađem iz svog kvarta da bih videla primere gde su ljudi radili, stvarali, odricali se odmora i uživanja, a sada nikom to ne treba.

Još sam pod utiskom od pre 6-7 godina.
Porodica sa dvoje dece, otac faca u svakom smislu, od izglleda do društvenog statusa, majka gospođa, radila cenjen i značajan posao.Skućili se, opremili kuću u elitnom delu, odškolovali decu koja su se osamostalila i otišla svojim putem.

Otac doživi infarkt, majka ostala sama u sređenoj kučerini.
Da ne dužim, našli su je na podu, šlogiranu, nekoliko dana posle doživljenog šloga, ali još živu.
Umrla je u bolnici ne dolazei svesti.

Kuću su odmah prodali ali kupac je hteo kuću bez stvari.
Deca, situirana, nisu hteli da se opterećuju sa stvarima, dali su da ko hoće mosi šta hoće.
Svo stvaranje roditelja razvučeno je za 2-3 dana na najnedostajnstveniji način.

Mogla bih još dugo nabrajati primere koje sam lično videla.

Sve bi drugačije bilo da živimo život unazad.
Ali ne živimo.
Nema reverzibilnog procesa.

Teška priča zaista
 
Uživaj u životu, jer ako ne uživaš nešto sa tobom nije kako treba.
Ili imaš nekih psihičkih ili emotivnih problema i na tome treba
poraditi. Ali, šta uopšte znači uživati u životu?

Kako vi to vidite?
Pitaj nekog sadistu u čemu uživa pa onda proveri dali je u redu ovakav uvod u temu. Oni uživaju u nanošenju patnje drugima pa i sebi.
 
Bespotreban overthinking :)
Ljudi da bi uzivali u zivotu, treba samo da rade stvari koje vole, i to je to. Ni manje ni vise :)

Ne razumem zasto se toliko filozofira oko, bukvalno, najjednostavnije stvari na svetu? :)
Možda nije tako jednostavno kako na prvi pogled izgleda. Recimo,
tebi je takav period u životu da bi trebao nekome da se posvetiš.
Ono, prvi put u životu baš posvećen da budeš. Da li možeš da
uživaš u toj posvećenosti ili da kradeš neko vreme za uživanje?
 
Kako ja to vidim uživanje po prirodi dolazi kao nesvesna radnja, da li je neko naučio da uživa svesno- namerno, kad on to hoće i u čemu hoće i kako bi opisao kako se to radi?
Jel ima neka tehnika il nešto? :think: :garavisokak:
Ako poznajes sebe, onda znas sta volis.
Onda svesno radis to sto volis i tako uzivas u zivotu. I da, uzivanje dodje samo od sebe, ali ga pokrene rad na tome sto volis da radis :)

Ali mnogi ne poznaju sebe, odnosno zaboravili su sebe. Najbolje poznajemo sebe kad smo deca. Posmatram to po svom detetu i prisecam se kakav sam ja bio tada, sta sam radio, sta sam voleo, i sta me cinilo srecnim.
I kapiram da su to sitne stvari koje niti kostaju mnogo niti uzimaju mnogo vremena :)
 
Možda nije tako jednostavno kako na prvi pogled izgleda. Recimo,
tebi je takav period u životu da bi trebao nekome da se posvetiš.
Ono, prvi put u životu baš posvećen da budeš. Da li možeš da
uživaš u toj posvećenosti ili da kradeš neko vreme za uživanje?
Pa sada sam u situaciji da moram da se 100% posvetim detetu, ali ne vidim u tome nista lose.
Budem cesto umoran, i mentalno i fizicki, ali i uspevam da nalazim uzivanje u toj posvecenosti.
Medjutim, i dalje kradem vreme za uzivanje u nekim mojim sitnicama koje me cine srecnim.

Mislim da covek mora da nadje vreme za sebe uvek. Koliko god malo vremena, ali mora da pronadje.

Nego, kao sto sam gore napisao, cesto ljudi zaborave sta vole.

Jedna drugarica je bas bila lose u jednom periodu zivota, i onda je nakon samo par poseta psihologu otkrila da, zparavo, obozava da slika akvarele.
I skontala da nije naslikala akvarel vise od 25 godina. Skontala da nema nikakav hobi, niti da radi ista za sebe i samo za sebe is voj cef.
Pocela da slika ponovo i za par nedelja se preporodila.
 
Čovek bi znao šta, kada, i kako, kada bi život tekao unazad.
Imao bi iskustvo, davao bi prioritet samo bitnim stvarima, i, na kraju, svako bi malo više pažnje posvetio sebi i uživanjima.

Ovako, pun ideja, snage, u borbi za opstanak porodice, sebe stavi u zapećak.
Svi odu na svoju stranu misle ti još uvek možeš, i ako ne možeš - šta će tebi bilošta.

Ne treba da izađem iz svog kvarta da bih videla primere gde su ljudi radili, stvarali, odricali se odmora i uživanja, a sada nikom to ne treba.

Još sam pod utiskom od pre 6-7 godina.
Porodica sa dvoje dece, otac faca u svakom smislu, od izglleda do društvenog statusa, majka gospođa, radila cenjen i značajan posao.Skućili se, opremili kuću u elitnom delu, odškolovali decu koja su se osamostalila i otišla svojim putem.

Otac doživi infarkt, majka ostala sama u sređenoj kučerini.
Da ne dužim, našli su je na podu, šlogiranu, nekoliko dana posle doživljenog šloga, ali još živu.
Umrla je u bolnici ne dolazei svesti.

Kuću su odmah prodali ali kupac je hteo kuću bez stvari.
Deca, situirana, nisu hteli da se opterećuju sa stvarima, dali su da ko hoće mosi šta hoće.
Svo stvaranje roditelja razvučeno je za 2-3 dana na najnedostajnstveniji način.

Mogla bih još dugo nabrajati primere koje sam lično videla.

Sve bi drugačije bilo da živimo život unazad.
A šta ako su oni uživali dok su to radili? To čini jedinu razliku. Ako su u tome
uživali, onda je potpuno nebitno da li posle njihove smrti to nekome treba
i da li je zahvalan ili ne.
 
Ako poznajes sebe, onda znas sta volis.
Onda svesno radis to sto volis i tako uzivas u zivotu. I da, uzivanje dodje samo od sebe, ali ga pokrene rad na tome sto volis da radis :)

Ali mnogi ne poznaju sebe, odnosno zaboravili su sebe. Najbolje poznajemo sebe kad smo deca. Posmatram to po svom detetu i prisecam se kakav sam ja bio tada, sta sam radio, sta sam voleo, i sta me cinilo srecnim.
I kapiram da su to sitne stvari koje niti kostaju mnogo niti uzimaju mnogo vremena :)
Da za ovaj način uživanja znam.

Al pošto ovde malo šire gledamo i Jasna je proširila temu, da li je moguće ovo što sam rekao, da čovek svesno odabere u čemu će da uživa- recimo trenutno ga to smara ili ne voli čak?
 
Da za ovaj način uživanja znam.

Al pošto ovde malo šire gledamo i Jasna je proširila temu, da li je moguće ovo što sam rekao, da čovek svesno odabere u čemu će da uživa- recimo trenutno ga to smara ili ne voli čak?

To je tesko, i tesko se covek sam odluci. Cesce se desi da nam neko kaze "ajde ovo da radimo", a mi "ma mrzi me", a on/ona insistira i kaze "ma hajde, svidece ti se", i nekako se pokrenemo, i onda nam zaista bude lepo i zaista uzivamo.
 
Pa sada sam u situaciji da moram da se 100% posvetim detetu, ali ne vidim u tome nista lose.
Budem cesto umoran, i mentalno i fizicki, ali i uspevam da nalazim uzivanje u toj posvecenosti.
Medjutim, i dalje kradem vreme za uzivanje u nekim mojim sitnicama koje me cine srecnim.

Mislim da covek mora da nadje vreme za sebe uvek. Koliko god malo vremena, ali mora da pronadje.

Nego, kao sto sam gore napisao, cesto ljudi zaborave sta vole.

Jedna drugarica je bas bila lose u jednom periodu zivota, i onda je nakon samo par poseta psihologu otkrila da, zparavo, obozava da slika akvarele.
I skontala da nije naslikala akvarel vise od 25 godina. Skontala da nema nikakav hobi, niti da radi ista za sebe i samo za sebe is voj cef.
Pocela da slika ponovo i za par nedelja se preporodila.
Posvećenost nekome ili nečemu je poput uzemljenja. I sad mi postaje
jasno odakle onoliki kućni ljubimci u gradovima. Posvećenost se nekako
gleda kao žrtva. ''Šta će ti obaveza?'' Ali, nije to žrtva, nego je svrha
čovekova da se nečemu posveti, da se za nekoga ili nešto pobrine,
da stvara. Bez toga nastaje depresija makar imali prilike da uživamo
u čemu god hoćemo. Ono, da imamo para koje padaju s neba i da
je sve oko nas super, ne vredi..
 

Back
Top