Uživaj u životu..

Za svakoga bi to trebalo da bude ne što drugo, ali iz oblasti
kupuj, putuj, seksaj se, jedi, pij i tako dalje. A onda se setim
čoveka koji je do poslednjeg trenutka stvarao. Od jutra do
mraka radio, pa su ga kritikovali da bi trebao malo da odmara
i uživa u životu. Šta više stvara, kao da će dvesta godina da
živi ili ko da će neko da mu kaže hvala. Zbunjenost na
njegovom licu mi je ostala urezana u sećanje. Samo nije umeo
na to ništa da odgovori. Ili ćuti ili ih otera u tri lepe, al nastavlja
po svome.
I vidim, on je u životu uživao. Uživao je u svemu što je radio.
Čovekova svrha je da stvara i tu već za svakoga može biti nešto
drugačije, jer ne trebamo a i ne možemo svi da stvaramo isto.
 
Ili si mlad, pa sasvim prirodno treba da uživaš u životu. Ili si
star, pa se više ne vredi ni cimati, nego uživaj u to malo što
ti je ostalo. A kad onda čovek da stvara?

Pre par godina mi dođe školska drugarica u posetu i zapanji
se količinom posla i obaveza koje imam. To više ne bi trebalo
tako. Imanje da prodam, kuću da renoviram kompletno i da
uživam u životu. Nisam više u godinama kad treba da se
cimam oko bilo čega. Sad će lagano i bolesti. Moram da se
čuvam. A nemam ni zašto da radim. Deca sve imaju.
Šta meni sve to treba...
Meni to zvuči ko lezi i umri. :( Ili čekaj smrt lagano.
 
Jasna:
Uživaj u životu, jer ako ne uživaš nešto sa tobom nije kako treba.
Ili imaš nekih psihičkih ili emotivnih problema i na tome treba
poraditi. Ali, šta uopšte znači uživati u životu?

Kako vi to vidite?
Kliknite za proširenje...
ima nas 8 milijardi i svako od nas uziva na svoj nacin. Od onih koji uzivaju na njivi uz ovce pa do onih koji uzivaju na party-jahti u Monaku.
 
Vatati krivine oce da te ubede da od tebe zavisi opsti properitet a u praksi to znaci da rmbacis za instancu iznad jer Kako recimo kad se razbolis odma dovedu drugog da rmbacis ako si ti bio tako nezamenljiv pa roknu premijera odma dodje drugi a nece tebe najamnika zameniti drugom budalom
 
skriboman:
Vatati krivine oce da te ubede da od tebe zavisi opsti properitet a u praksi to znaci da rmbacis za instancu iznad jer Kako recimo kad se razbolis odma dovedu drugog da rmbacis ako si ti bio tako nezamenljiv pa roknu premijera odma dodje drugi a nece tebe najamnika zameniti drugom budalom
Kliknite za proširenje...
Jel postoji razlika između rmbačenja za druge i stvaranja?

Rad je stvorio čoveka, kažu. Al kakav rad? Da radiš kao rob nešto što
ti nema ni svrhe ni smisla ili da stvaraš nešto za šta si inspirisan?
 
Jasna:
Jel postoji razlika između rmbačenja za druge i stvaranja?

Rad je stvorio čoveka, kažu. Al kakav rad? Da radiš kao rob nešto što
ti nema ni svrhe ni smisla ili da stvaraš nešto za šta si inspirisan?
Kliknite za proširenje...
To ti se zove stvaras content blejim recimo na fejs aplodujem neke sadrzaje I bustujem profil da bi privuko neke osobe sad to zenske rade na drugi nacin filteri sminka atributi a ja recimo se proseravam sa nekim filozofskim observacijama...I pomislim dotako Sam vrhunac stvaralastva a onda analixiram kontekst te mreze I vidim ima nas istom kolko oces u sustini radimo za mrezu a za nas sta ostane gde god se okrenes svatis da rmbacis kapitalizma je svaki segment ljudskog vremena pretvorio u zgrtanje profita tako kad pomislis da ti uzivas u zivotu zapravo uvek pravis nekom iznad profit
 
Zasto lezi i umri, daleko bilo. Koje crne bolesti, ne prizivaj ih. Ja sam tek posle penzionisanja poceo da zivim onako kako sam oduvek zamisljao. Jeste, radeci svoj posao supruga, deca i ja smo putovali po celoj Americi, Australiji i onda pred penzionisanje nazad u Evropu pa na to gledam kao na neku avanturu a ne kao da sam rintao ceo zivot. Meni je zelja bila da uzmem neki camac i da budem kapetan na belu ladju :zcepanje: i vozikanje po Savi i Dunavu. I eto nekako se obistinilo. Nisam postao kapetan ali nema veze, vozikamo se. Skupi se drustvo pa do Slankamena. I moja deca su takodje namirena. Ako hoce da nas vide, hoce a ako nece i to je u redu. Imaju svoje zivote.
Sigurno, renoviraj kucu i posveti se sebi. Mozda gresim ali mislim da se osecas pomalo bespotrebnom. Posvetila si se deci a sad su deca sigurno velika i vise im mama "ne treba". Glavu gore i uzivaj u zivotu.
 
Jasna:
Uživaj u životu, jer ako ne uživaš nešto sa tobom nije kako treba.
Ili imaš nekih psihičkih ili emotivnih problema i na tome treba
poraditi. Ali, šta uopšte znači uživati u životu?

Kako vi to vidite?
Kliknite za proširenje...

Ljudi danas imaju toliko razloga da ne uživaju svakodnevno da je malo bezveze reći ako ne uživaš nije sa tobom nešto kako treba...
 
Jasna:
Jel postoji razlika između rmbačenja za druge i stvaranja?

Rad je stvorio čoveka, kažu. Al kakav rad? Da radiš kao rob nešto što
ti nema ni svrhe ni smisla ili da stvaraš nešto za šta si inspirisan?
Kliknite za proširenje...
rad je potreban radi obezbedjivanja materijalne egzistencije i takav rad niko ne voli jer se MORA raditi.
Svaki rad zahteva fizicki i psihicki napor pa stoga nije atraktivna delatnost u zivotu coveka. Zato se vode ratovi , da se sto manje radi ili cak nikako da se ne radi, a da se ima sto bogatija egzistencija. Naravno, ratove ne vode oni koji planiraju te ratove i zivot bez rada, al tu je propaganda, politika, religija......koja ce naterati narod da ratuje za udoban i bogat neradnicki zivot raznih careva, kraljeva, hegemona..........i onih koji opsluzuju u njihovom sistemu,....... politicari i bogatasi.
 
Jasna:
Uživaj u životu, jer ako ne uživaš nešto sa tobom nije kako treba.
Ili imaš nekih psihičkih ili emotivnih problema i na tome treba
poraditi. Ali, šta uopšte znači uživati u životu?

Kako vi to vidite?
Kliknite za proširenje...
nemam više anksioznih misli koje me vode prečicom u razne sumanute strahove
ne znam kada se to tačno desilo i kako ali pretpostavljam da me je jedna tragična situacija izbacila iz anksioznog moda u potpunosti kao iz katapulta.
nisam ni bila svesna zapravo da je taj osećaj uživanja u svakom trenutku u stvari stigao iz ništavila, iz saznanja da mi više nije stalo da bilo šta čuvam i gradim i bdim nad tim...da mi ništa više nije značajno u toj meri da me zabrine ili optereti
sve sam pustila ne prepoznajući taj momenat ništa više mi nije važno u toj meri u kojoj je bilo nekada.
Da li čovek mora da se suoči sa ništavilom u četri oka da bi počeo da uživa?
Iskreno, ne znam pišem iz svog ugla.
 
PerfectOne:
nemam više anksioznih misli koje me vode prečicom u razne sumanute strahove
ne znam kada se to tačno desilo i kako ali pretpostavljam da me je jedna tragična situacija izbacila iz anksioznog moda u potpunosti kao iz katapulta.
nisam ni bila svesna zapravo da je taj osećaj uživanja u svakom trenutku u stvari stigao iz ništavila, iz saznanja da mi više nije stalo da bilo šta čuvam i gradim i bdim nad tim...da mi ništa više nije značajno u toj meri da me zabrine ili optereti
sve sam pustila ne prepoznajući taj momenat ništa više mi nije važno u toj meri u kojoj je bilo nekada.
Da li čovek mora da se suoči sa ništavilom u četri oka da bi počeo da uživa?
Iskreno, ne znam pišem iz svog ugla.
Kliknite za proširenje...
Ne mora da bude ništavilo u pitanju, može i susret sa smrću (možda najteža lekcija) gde shvatiš da život nema reprizu, nemaš drugu šansu, dobio si te karte i sada igraj sa njima i ne nerviraj se što nisu bolje. Kakve su takve su i to ti je što imaš u rukama, a na tebi je da odigraš najbolje što umeš.
 
Pinocchio:
Ne mora da bude ništavilo u pitanju, može i susret sa smrću (možda najteža lekcija) gde shvatiš da život nema reprizu, nemaš drugu šansu, dobio si te karte i sada igraj sa njima i ne nerviraj se što nisu bolje. Kakve su takve su i to ti je što imaš u rukama, a na tebi je da odigraš najbolje što umeš.
Kliknite za proširenje...
:heart: za post

da taj odgovor je tako spontano stigao to pokušavam da kažem da nisam ni primetila kada sam se preobratila i skliznula u drugi životni mod.
iako sam se upinjala celog života da uživam uvek su me brige oko porodice nadglasavale.
sada više nema unutrašnjih glasova, samo osetim svu lepotu življenja iz čista mira dok hodam ulicom, dok slušam pesmu, dok jedem doručak....
pitam se zašto ovo nisam umela ranije da namestim sebi?
 
Čovek bi znao šta, kada, i kako, kada bi život tekao unazad.
Imao bi iskustvo, davao bi prioritet samo bitnim stvarima, i, na kraju, svako bi malo više pažnje posvetio sebi i uživanjima.

Ovako, pun ideja, snage, u borbi za opstanak porodice, sebe stavi u zapećak.
Svi odu na svoju stranu misle ti još uvek možeš, i ako ne možeš - šta će tebi bilošta.

Ne treba da izađem iz svog kvarta da bih videla primere gde su ljudi radili, stvarali, odricali se odmora i uživanja, a sada nikom to ne treba.

Još sam pod utiskom od pre 6-7 godina.
Porodica sa dvoje dece, otac faca u svakom smislu, od izglleda do društvenog statusa, majka gospođa, radila cenjen i značajan posao.Skućili se, opremili kuću u elitnom delu, odškolovali decu koja su se osamostalila i otišla svojim putem.

Otac doživi infarkt, majka ostala sama u sređenoj kučerini.
Da ne dužim, našli su je na podu, šlogiranu, nekoliko dana posle doživljenog šloga, ali još živu.
Umrla je u bolnici ne dolazei svesti.

Kuću su odmah prodali ali kupac je hteo kuću bez stvari.
Deca, situirana, nisu hteli da se opterećuju sa stvarima, dali su da ko hoće mosi šta hoće.
Svo stvaranje roditelja razvučeno je za 2-3 dana na najnedostajnstveniji način.

Mogla bih još dugo nabrajati primere koje sam lično videla.

Sve bi drugačije bilo da živimo život unazad.
 
PerfectOne:
:heart: za post

da taj odgovor je tako spontano stigao to pokušavam da kažem da nisam ni primetila kada sam se preobratila i skliznula u drugi životni mod.
iako sam se upinjala celog života da uživam uvek su me brige oko porodice nadglasavale.
sada više nema unutrašnjih glasova, samo osetim svu lepotu življenja iz čista mira dok hodam ulicom, dok slušam pesmu, dok jedem doručak....
pitam se zašto ovo nisam umela ranije da namestim sebi?
Kliknite za proširenje...
:heart:

Zato što je za takve stvari, takva buđenja potrebno da ti život lupi šamar. Srećni su oni koji to shvate samo od sebe, ni iz čega.
 

Dingelinge:
Zasto lezi i umri, daleko bilo. Koje crne bolesti, ne prizivaj ih. Ja sam tek posle penzionisanja poceo da zivim onako kako sam oduvek zamisljao. Jeste, radeci svoj posao supruga, deca i ja smo putovali po celoj Americi, Australiji i onda pred penzionisanje nazad u Evropu pa na to gledam kao na neku avanturu a ne kao da sam rintao ceo zivot. Meni je zelja bila da uzmem neki camac i da budem kapetan na belu ladju :zcepanje: i vozikanje po Savi i Dunavu. I eto nekako se obistinilo. Nisam postao kapetan ali nema veze, vozikamo se. Skupi se drustvo pa do Slankamena. I moja deca su takodje namirena. Ako hoce da nas vide, hoce a ako nece i to je u redu. Imaju svoje zivote.
Sigurno, renoviraj kucu i posveti se sebi. Mozda gresim ali mislim da se osecas pomalo bespotrebnom. Posvetila si se deci a sad su deca sigurno velika i vise im mama "ne treba". Glavu gore i uzivaj u zivotu.
Kliknite za proširenje...
Da, radi se o pronalaženju neke nove svrhe i smisla. I onda mi na pragu
toga kažu ''uživaj'', al šta to znači?
Recimo, ja više uživam u tome da obojim stari ambar, nego da se ljuškam
na čamcu. Volim da vidim rezultat na kraju dana. Da pogledam šta sam
uradila i to me čini srećnom. Uživala sam dok sam radila i uživam u
rezultatu rada.
E sad, jel to nužno dolazi iz ega?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Četiri pitanja o vrednosti u životu
Odgovora
5
Pregleda
320
Metronomy
Metronomy
Jasna
Prenaseljenost ili pogrešan odnos prema životu?
4 5 6
Odgovora
149
Pregleda
2.261
C0NSIGLIERI
C0NSIGLIERI
A
Citati koji zivot demistifikuju
Odgovora
6
Pregleda
216
analiticki 12
A

Back
Top