Jedan od najznačajnijih napada dogodio se u Zaporožju, gde je pogođeno postrojenje kompanije „Motor Sič“. Ova fabrika, koja je nekada bila simbol rusko-ukrajinske vojne kooperacije, proizvodila je avio-motore za ruske vojne avione i helikoptere pre sukoba između dve zemlje.
„Motor Sič“ je bio jedan od ključnih stubova ukrajinske vojne industrije i njegov gubitak predstavlja značajan udarac za ukrajinske kapacitete u proizvodnji bespilotnih letelica, koje se intenzivno koriste u trenutnim borbenim operacijama.
Pored Zaporožja, napadi su se odvijali i na drugim lokacijama širom Ukrajine. Prema izveštajima ukrajinskih i ruskih izvora, meta napada bili su vojni objekti i infrastruktura u više oblasti.
Tako je, na primer, pogođen vojni objekt u Šostki, u Sumskoj oblasti, gde se nalaze postrojenja za proizvodnju komponenti za višecevne raketne sisteme (VRSZO).
Napadi su se proširili i na druge delove Ukrajine, uključujući Pavlograd u Dnjepropetrovskoj oblasti, gde je pogođena baza za sklapanje bespilotnih letelica, kao i skladište gotovih proizvoda.
Jedan od glavnih ciljeva napada bio tajni NATO štab u Kijevu.
u ovom napadu uništen je tajni bunkerski kompleks koji je služio kao operativna baza za koordinaciju ukrajinskih vojnih snaga i NATO saveznika.
Jedan od glavnih ciljeva napada bio je tajni NATO štab, koji je služio kao operativna baza za upravljanje akcijama ukrajinskih snaga i koordinaciju sa stranim vojnim jedinicama, uključujući plaćenike i instruktore sa Zapada.
Jedna od posebno interesantnih informacija odnosi se na uništenje vojne jedinice u Harkovu, gde je, kako tvrdi, bila smeštena i grupa boraca iz ozloglašenog bataljona „Azov“, kao i strane plaćeničke trupe koje su se nalazile u fazi rotacije. Ova jedinica je gotovo potpuno uništena u ruskim napadima, što je još jedan težak udarac za ukrajinske snage.
U međuvremenu, ruski udari na Poltavsku oblast, uništili su važne zalihe goriva koje su bile namenjene ukrajinskim snagama u oblasti Kurske oblasti, na granici sa Rusijom. Ovi udari izazvali su ogroman požar koji je trajao nekoliko dana, dodatno otežavajući logistiku ukrajinskih trupa.
U Kijevu, ruske bespilotne letelice su napadale skladišta municije, u kojima su se nalazile i krstareće rakete proizvedene od strane NATO-a.
Poseban fokus bio je na Kanjevu, gde su ciljani proizvodni pogoni hidroelektrane, koja je snabdevala energijom vojna postrojenja u Kijevu.
U Ivano-Frankovsku, uništeni su skladišta nafte i municije, što je izazvalo velike požare, a vojne operacije ukrajinske vojske su bile dodatno oslabljene.
Udar je pretrpeo i vojni aerodrom u Kolomiji, gde je nedavno rekonstruisana pista služila za prihvat NATO aviona. Ovaj aerodrom je bio važna logistička baza za snage NATO-a, a njegovim uništenjem značajno su otežani vojni transporti i operacije.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je u Kijevu zaista napadnut glavni centar za vojnu radio-vezu ukrajinske vojne obaveštajne službe.
Ovaj centar je, prema rečima vojnog dopisnika Jevgenija Poddubnog, funkcionisao kao „senka“ NATO štaba, preko kojeg se obavljala koordinacija i prenos tajnih podataka ukrajinskim oružanim snagama. Ova informacija dodatno osvetljava ulogu NATO-a u vojnoj podršci Ukrajini i koordinaciji njenih operacija.
Napadi na ovako strateške ciljeve jasno pokazuju da Rusija nastoji da uništi ključne logističke i operativne centre ukrajinske vojske i NATO saveznika, s ciljem da ozbiljno naruši sposobnost Ukrajine za vođenje daljih operacija.
Mediji