Neću se udaviti jer znam da plivam,
hladna je voda, njegovu ruku trebam,
da kročim na obalu ja odavno snivam,
al uzalud ga dozivam, ja jezik njegov ne znam.
Ne, neću se udaviti, jer znam da plutam,
svaka voda svome moru putuje,
prepustiću se i ja, zašto da lutam,
da uzalud ga dozivam, kad ništa se ne čuje.
Ne, neću se udaviti, ne umire se olako,
povuće me matica onda kad se umorim,
moje korenje trune već polako,
dok dozivam uzalud, koji krik da stvorim?
Ne, neću se udaviti, znam dah da ćutim,
iako nema, ja srcem svojim pevam,
na obali stoji, ja to već slutim,
al uzalud ga dozivam, ja glasa više nemam.
Kazaljke me vuku daleko od njega,
možda i smrt može biti lepa,
zaroniću duboko kad mi bude dosta svega,
a do tad, evo:
ja uzalud mašem jer ljubav je slepa.
hladna je voda, njegovu ruku trebam,
da kročim na obalu ja odavno snivam,
al uzalud ga dozivam, ja jezik njegov ne znam.
Ne, neću se udaviti, jer znam da plutam,
svaka voda svome moru putuje,
prepustiću se i ja, zašto da lutam,
da uzalud ga dozivam, kad ništa se ne čuje.
Ne, neću se udaviti, ne umire se olako,
povuće me matica onda kad se umorim,
moje korenje trune već polako,
dok dozivam uzalud, koji krik da stvorim?
Ne, neću se udaviti, znam dah da ćutim,
iako nema, ja srcem svojim pevam,
na obali stoji, ja to već slutim,
al uzalud ga dozivam, ja glasa više nemam.
Kazaljke me vuku daleko od njega,
možda i smrt može biti lepa,
zaroniću duboko kad mi bude dosta svega,
a do tad, evo:
ja uzalud mašem jer ljubav je slepa.
