МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_10_04/vest_154932.jsp
BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće u utorak, 6. oktobra o Predlogu zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi koji predviđa formiranje takozvane aktivne rezerve Vojske Srbije, čiji bi pripadnici bili angažovani za popunu jedinica vojske i očuvanja njihove operativne sposobnosti.
Ukoliko predlog dobije podršku poslanika, rezervni sastav Vojske Srbije biće podeljen na aktivni i pasivni.
Aktivcima obuka do 45 dana
Obveznici koji se odluče za aktivni sastav, u skladu sa ugovorom koji će regulisati njihova prava i obaveze, imaće priliku da se godišnje obučavaju do 45 dana kako bi se obezbedilo ljudstvo višeg stepena osposobljenosti nego u pasivnoj rezervi za popunu jedinica višeg stepena operativne sposobnosti.
Pripadnici pasivne rezerve bili bi angažovani za zadatke pružanja pomoći stanovništvu i spasavanja materijalnih dobara, usled prirodnih katastrofa i drugih nesreća, i bili bi pozivani na obučavanje do 15 dana godišnje.
Prijavljivanje u aktivnu rezervu bilo bi regulisano preko konkursa, a njeni članovi, nakon potpisivanja dvogodišnjeg ugovora, mogli bi da budu vojnici i podoficiri do 45 godina, odnosno oficiri do 55 godina.
Zbog angažovanja u vojnoj službi, pripadnicima aktivne rezerve ne bi mogao da prestane radni odnos, niti bi ih poslodavci smeli da stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene.
Vojna obaveza, prema predlogu tog zakona, počinje u 18. godini a završava se u 60. za muškarce, odnosno u 50. za žene, dok se vojna obaveza u Vojsci Srbije može ostvariti sa oružjem ili bez njega.
Vojni rok, prema odredbama tog zakona, i dalje traje šest meseci i može se regulisati do 27 godine.
Materijalna obaveza definiše se kao pravo i dužnost građana, privrednih društva i drugih pravih lica i preduzetnika da Vojsci Srbije, državnim organima i civilnoj zaštiti ustupe na privremeno korišćenje, uz naknadu, pokretne i nepokretne stvari za potrebe odbrane.
Radnu obavezu građani izvršavaju na radnim mestima, odnosno na poslovima i zadacima u uslovima vanrednog ili ratnog stanja, u skladu sa planom odbrane Srbije.
Efikasnije sprovođenje civilne službe
Pred poslanicima će se naći i Predlog zakona o civilnoj službi kojom vojni obveznici mogu da zamene služenje vojnog roka i koja se u toku devet meseci izvršava u državnim organima, organizacijama ili ustanovama od javnog značaja.
Civilna služba, ako zakon bude usvojen, moći će da se obavlja u ustanovama koje obavljaju naučnu, obrazovnu, vaspitnu, kulturnu, sportsku, socijalnu, zdravstvenu, humanitarnu i drugu delatnost od opšteg društvenog interesa, koje se finansiraju iz budžeta.
Na prigovor savesti ne može da se pozove mladić koji je posedovao ili podnosio zahtev za dozvolu za oružje, koji je pravosnažno osuđen za krivično delo sa elementima nasilja, ko se bavio prodajom ili popravkom oružja, ako je bio član lovačkog ili streljačkog kluba i ako je kažnjavan zbog izazivanja ili učestvovanja u neredima ili tuči.
Razlog za donošenje tog zakona, kako se navodi u predlogu, jeste želja da se sprovođenje civilne službe učini efikasnijim i da se otklone "protivrečnosti u odredbama koje su prevaziđene i predstavljaju smetnju u doslednoj primeni i praksi".
Civilna služba, kao i vojni rok, obavlja se od kalendarske godine u kojoj mladić puni 19 do kraja kalendarske godine u kojoj puni 27
Civilno služenje dovedeno do apsurda
Bivši Načelnik generalštaba Vojske Zdravko Ponoš je istakao prošle godine da je civilno služenje vojnog roka došlo gotovo do apsurda i da danas više mladića vojsku služi civilno nego pod oružjem.
"To je loša računica i sa stanovišta društvenog interesa, jer nije baš normalno da 15.000 mladih, zdravih ljudi, u vreme kada imamo i demografski problem i veliki broj nezaposlenih, radi poslove koje mogu da obavljaju i ljudi s ograničenim zdravstvenim ili radnim sposobnostima", naveo je tada on.
BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće u utorak, 6. oktobra o Predlogu zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi koji predviđa formiranje takozvane aktivne rezerve Vojske Srbije, čiji bi pripadnici bili angažovani za popunu jedinica vojske i očuvanja njihove operativne sposobnosti.
Ukoliko predlog dobije podršku poslanika, rezervni sastav Vojske Srbije biće podeljen na aktivni i pasivni.
Aktivcima obuka do 45 dana
Obveznici koji se odluče za aktivni sastav, u skladu sa ugovorom koji će regulisati njihova prava i obaveze, imaće priliku da se godišnje obučavaju do 45 dana kako bi se obezbedilo ljudstvo višeg stepena osposobljenosti nego u pasivnoj rezervi za popunu jedinica višeg stepena operativne sposobnosti.
Pripadnici pasivne rezerve bili bi angažovani za zadatke pružanja pomoći stanovništvu i spasavanja materijalnih dobara, usled prirodnih katastrofa i drugih nesreća, i bili bi pozivani na obučavanje do 15 dana godišnje.
Prijavljivanje u aktivnu rezervu bilo bi regulisano preko konkursa, a njeni članovi, nakon potpisivanja dvogodišnjeg ugovora, mogli bi da budu vojnici i podoficiri do 45 godina, odnosno oficiri do 55 godina.
Zbog angažovanja u vojnoj službi, pripadnicima aktivne rezerve ne bi mogao da prestane radni odnos, niti bi ih poslodavci smeli da stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene.
Vojna obaveza, prema predlogu tog zakona, počinje u 18. godini a završava se u 60. za muškarce, odnosno u 50. za žene, dok se vojna obaveza u Vojsci Srbije može ostvariti sa oružjem ili bez njega.
Vojni rok, prema odredbama tog zakona, i dalje traje šest meseci i može se regulisati do 27 godine.
Materijalna obaveza definiše se kao pravo i dužnost građana, privrednih društva i drugih pravih lica i preduzetnika da Vojsci Srbije, državnim organima i civilnoj zaštiti ustupe na privremeno korišćenje, uz naknadu, pokretne i nepokretne stvari za potrebe odbrane.
Radnu obavezu građani izvršavaju na radnim mestima, odnosno na poslovima i zadacima u uslovima vanrednog ili ratnog stanja, u skladu sa planom odbrane Srbije.
Efikasnije sprovođenje civilne službe
Pred poslanicima će se naći i Predlog zakona o civilnoj službi kojom vojni obveznici mogu da zamene služenje vojnog roka i koja se u toku devet meseci izvršava u državnim organima, organizacijama ili ustanovama od javnog značaja.
Civilna služba, ako zakon bude usvojen, moći će da se obavlja u ustanovama koje obavljaju naučnu, obrazovnu, vaspitnu, kulturnu, sportsku, socijalnu, zdravstvenu, humanitarnu i drugu delatnost od opšteg društvenog interesa, koje se finansiraju iz budžeta.
Na prigovor savesti ne može da se pozove mladić koji je posedovao ili podnosio zahtev za dozvolu za oružje, koji je pravosnažno osuđen za krivično delo sa elementima nasilja, ko se bavio prodajom ili popravkom oružja, ako je bio član lovačkog ili streljačkog kluba i ako je kažnjavan zbog izazivanja ili učestvovanja u neredima ili tuči.
Razlog za donošenje tog zakona, kako se navodi u predlogu, jeste želja da se sprovođenje civilne službe učini efikasnijim i da se otklone "protivrečnosti u odredbama koje su prevaziđene i predstavljaju smetnju u doslednoj primeni i praksi".
Civilna služba, kao i vojni rok, obavlja se od kalendarske godine u kojoj mladić puni 19 do kraja kalendarske godine u kojoj puni 27
Civilno služenje dovedeno do apsurda
Bivši Načelnik generalštaba Vojske Zdravko Ponoš je istakao prošle godine da je civilno služenje vojnog roka došlo gotovo do apsurda i da danas više mladića vojsku služi civilno nego pod oružjem.
"To je loša računica i sa stanovišta društvenog interesa, jer nije baš normalno da 15.000 mladih, zdravih ljudi, u vreme kada imamo i demografski problem i veliki broj nezaposlenih, radi poslove koje mogu da obavljaju i ljudi s ograničenim zdravstvenim ili radnim sposobnostima", naveo je tada on.