- Poruka
- 2.534
МИЛОРАД БУХА: Даме и господо, уважени грађани Србије, у име Српске радикалне странке поставићу питање везано за утврђивање државних граница. Познато је у међународном праву, а и у националном праву, да је одређивање и утврђивање државних граница битан државнички посао, државно питање, питање суверенитета и интегритета.
Српска радикална странка је прошле године упутила Предлог резолуције о утврђивању државне границе са Републиком Хрватском. Познато је да немамо утврђене државне границе ни са осталим републикама бивше Југославије, ни са БиХ, ни са Црном Гором, ни са Македонијом. Познато је да постоји једна комисија која ради на утврђивању државне границе, међутим, прошло је 20 година од разбијања бивше Југославије а немамо утврђене државне границе. Поставља се питање одговорности, ко је одговоран за овакво стање у овој области? Одговорна је влада.
Моје питање се односи на то ко ради у овој комисији, које су активности ове комисије и најбитније питање – која је стратегија ове комисије? Из средстава информисања, после тројног састанка нашег председника са премијерима Хрватске и Словеније, лист „Блиц“ је објавио информацију да су се на тројном састанку, између осталог, договарали око граница. То није било централно питање, али се о томе разговарало.
Наиме, према информацијама до којих је дошао овај лист, а и хрватска штампа је нешто по том питању објавила, постигнут је тајни договор. Зашто тајни? Постоји комисија, зашто она не ради? Да ли су уставне надлежности председника Републике да он договара? То није његово уставно одређење и он та права нема. Међутим, он се петља у све, па и у ову област.
Што се тиче државне границе са Републиком Хрватском, она је отворена. Подручје Барање, источне Славоније и западног Срема никада ниједним међународно-правним актом није утврђено. Тренутно је то окупирана територија, то је простор Републике Српске Крајине, то питање је отворено из више разлога и више аспеката. Један од аспеката је историјски, други је културолошки, демографски, итд. Подручје Славоније и Барање никада територијално, административно, просветно итд, није било везано за Хрватску.
Зато је врло значајно, са аспекта Српске радикалне странке, да се утврди стратегија. Без јасне националне стратегије о одређивању граница, нико нема право, према одредбама Устава и према одредбама многобројних закона, да сам договара и преговара о питању државних граница, као ни о другим битним и виталним проблемима наше државе.
С друге стране, на истом тројном састанку, чак према изјавама учесника овог тројног састанка, наш председник Борис Тадић је изјавио да је спреман да повуче контра тужбу против Републике Хрватске. Због јавности, Српска радикална странка мора указати на погубне последице повлачења те контра тужбе. Због чега? Због тога што смо тужени од Републике Хрватске за геноцид над хрватским народом. С друге стране, влада је у току 2009. године усвојила контра тужбу којом је јасно рекла да је над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Хрватске почињен геноцид. Нико нема право да одустаје од те контра тужбе, управо због геноцида. Карактер ратног злочина геноцида, као најстравичнијег злочина, је такав да не могу политичари о томе да се договарају. Ако је то упућено Међународном суду правде у Хагу, Међународни суд правде у Хагу је тај који ће одлучити да ли је постојао геноцид или није. Претходни договор о повлачењу тужбе је кривично дело.
Упозоравамо председника Републике да се уозбиљи. Нема никаквог договора. Влада Републике Српске Крајине у прогонству у више наврата је указивала на договорну политику председника државе, који је у последњих годину и по дана у више наврата изјавио да је спреман на компромис и договор. Хрватска страна, која је то покренула 1999. године, излази са истим ставовима.
Недопустиво је и штетно по српске националне интересе да се ово питање сада путем договора повуче из судског поступка.
Поред тога, на овом тројном састанку су покренуте одређене иницијативе…
Српска радикална странка је прошле године упутила Предлог резолуције о утврђивању државне границе са Републиком Хрватском. Познато је да немамо утврђене државне границе ни са осталим републикама бивше Југославије, ни са БиХ, ни са Црном Гором, ни са Македонијом. Познато је да постоји једна комисија која ради на утврђивању државне границе, међутим, прошло је 20 година од разбијања бивше Југославије а немамо утврђене државне границе. Поставља се питање одговорности, ко је одговоран за овакво стање у овој области? Одговорна је влада.
Моје питање се односи на то ко ради у овој комисији, које су активности ове комисије и најбитније питање – која је стратегија ове комисије? Из средстава информисања, после тројног састанка нашег председника са премијерима Хрватске и Словеније, лист „Блиц“ је објавио информацију да су се на тројном састанку, између осталог, договарали око граница. То није било централно питање, али се о томе разговарало.
Наиме, према информацијама до којих је дошао овај лист, а и хрватска штампа је нешто по том питању објавила, постигнут је тајни договор. Зашто тајни? Постоји комисија, зашто она не ради? Да ли су уставне надлежности председника Републике да он договара? То није његово уставно одређење и он та права нема. Међутим, он се петља у све, па и у ову област.
Што се тиче државне границе са Републиком Хрватском, она је отворена. Подручје Барање, источне Славоније и западног Срема никада ниједним међународно-правним актом није утврђено. Тренутно је то окупирана територија, то је простор Републике Српске Крајине, то питање је отворено из више разлога и више аспеката. Један од аспеката је историјски, други је културолошки, демографски, итд. Подручје Славоније и Барање никада територијално, административно, просветно итд, није било везано за Хрватску.
Зато је врло значајно, са аспекта Српске радикалне странке, да се утврди стратегија. Без јасне националне стратегије о одређивању граница, нико нема право, према одредбама Устава и према одредбама многобројних закона, да сам договара и преговара о питању државних граница, као ни о другим битним и виталним проблемима наше државе.
С друге стране, на истом тројном састанку, чак према изјавама учесника овог тројног састанка, наш председник Борис Тадић је изјавио да је спреман да повуче контра тужбу против Републике Хрватске. Због јавности, Српска радикална странка мора указати на погубне последице повлачења те контра тужбе. Због чега? Због тога што смо тужени од Републике Хрватске за геноцид над хрватским народом. С друге стране, влада је у току 2009. године усвојила контра тужбу којом је јасно рекла да је над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Хрватске почињен геноцид. Нико нема право да одустаје од те контра тужбе, управо због геноцида. Карактер ратног злочина геноцида, као најстравичнијег злочина, је такав да не могу политичари о томе да се договарају. Ако је то упућено Међународном суду правде у Хагу, Међународни суд правде у Хагу је тај који ће одлучити да ли је постојао геноцид или није. Претходни договор о повлачењу тужбе је кривично дело.
Упозоравамо председника Републике да се уозбиљи. Нема никаквог договора. Влада Републике Српске Крајине у прогонству у више наврата је указивала на договорну политику председника државе, који је у последњих годину и по дана у више наврата изјавио да је спреман на компромис и договор. Хрватска страна, која је то покренула 1999. године, излази са истим ставовима.
Недопустиво је и штетно по српске националне интересе да се ово питање сада путем договора повуче из судског поступка.
Поред тога, на овом тројном састанку су покренуте одређене иницијативе…
I pored medjunarodne javnosti koja ukazuje sto sta. 
