Uticaj muzike na telo, um i dušu

RužnaKoLopov

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.856
Muzika je moć; Ljudi su već imali tu svest u drevnim vremenima. Čak i ako je u to vreme preovladavalo mišljenje da je muzički efekat na ljude toliko velik da se mora politički kontrolisati, ostaje spoznaja: muzika je moćna jer, kao univerzalni jezik, budi osećanja i stoga se može koristiti u ciljani način. Naše društvo danas koristi ovaj fenomen kao lek u mnogim oblastima: u obrazovanju, na primer, ili u raznim oblastima terapijske medicine.


Uticaj muzike na telo

Muzika utiče na brojne fizičke procese u telu: menja otkucaje srca, utiče na brzinu disanja i krvni pritisak i utiče na napetost mišića i hormonsku ravnotežu. Muzika može da vas inspiriše, usreći, smiri, opusti, vrati uspomene, pa čak i da ublaži bol. Razlog za to leži u prirodnoj reakciji na muzičke zvukove, koji u odgovarajućoj harmoniji utiču na limbički sistem – upravo tamo gde nastaju emocije. Ovde se takođe javlja osećaj bola, koji je potisnut oslobađanjem beta-endorfina koji kontrolišu bol; na primer sa nežnim, mirnim ili srećnim zvucima. Oni promovišu oslobađanje norepinefrina, koji zauzvrat deluje protiv hormona stresa kortizola. Moderno neuroistraživanje je nedavno pokazalo korišćenjem tehnika snimanja da se „ježica“, na primer, javlja kada posebno intenzivni trenuci slušanja izazovu pravu poplavu endorfina u mezolimbičkom sistemu – takozvani nucleus accumbens, takođe poznat kao „sistem nagrađivanja“.


Muzika kao lek: upotreba muzike u medicini

Shodno tome, muzika se sada posebno koristi u medicini. Posebno u terapijskim merama u psihijatriji ili terapiji bola, ali i u rehabilitaciji pacijenata sa moždanim udarom ili Alchajmerom. Naročito u lečenju psihosomatskih simptoma, značajan uspeh se može postići korišćenjem emocionalnih efekata muzike. Uticaj muzike na sposobnost komunikacije može pomoći, jer nam muzika daje pristup da izrazimo svoje misli i osećanja, čak i bez reči. Iz tog razloga, sada postoji veliki broj univerziteta koji nude muzičku terapiju u okviru programa master studija. Između ostalog, ispitujemo u kojoj meri muzika pomaže da se stupi u kontakt sa pacijentima koji imaju posebno teške izazove. To je slučaj, na primer, kod autizma, ali i kod pacijenata u komi ili pacijenata koji su izgubili sposobnost da govore usled traumatske povrede mozga -


Muzička memorija: Muzika i pravljenje muzike promovišu umrežavanje sinapsi

Dokazano je da muzika, posebno stvaranje muzike, stvara nove veze u nervnim ćelijama u mozgu. Ovi ostaju sa ljudima tokom života. Kod profesionalnih muzičara, intenzivno muziciranje utiče na njihovu moždanu strukturu: šipka, takozvani corpus callosum, koja povezuje obe hemisfere mozga i obezbeđuje koordinaciju i interakciju, kod njih je znatno stabilnija. Naučne studije pokazuju da region u našem pamćenju u kome se čuva muzika ostaje netaknut relativno duže nego u regionima koji su, na primer, odgovorni za autobiografsko pamćenje. Upravo tu sposobnost muzikoterapeuti koriste, na primer, kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, koji, uprkos svojoj bolesti, mogu da pamte pesme i melodije iz svoje prošlosti i da ih pevaju bez greške, čak i u poodmakloj fazi - čak i ako ih nisu čuli. decenija.

Da li muzika povećava inteligenciju?

I pored svih dokazanih pozitivnih efekata na mentalno, emocionalno i zdravstveno stanje, uticaj muzike na ljudsku inteligenciju je kontroverzan. Eksperiment američkog psihologa Fransis Raušer iz 1990-ih, poznat kao „Mocartov efekat“, pokazuje da su učenici koji su deset minuta slušali Mocartovu sonatu za dva klavira pokazali znatno bolje rezultate u testu inteligencije koji je odmah usledio, a koji nisu čuli ovaj komad pre. Međutim, ovaj efekat je opovrgnut u drugim studijama ili je doveo do drugačijih rezultata. Jer nije samo vrsta muzike ono što određuje njen uticaj na naše emocije i performanse; Mocartova simfonija, na primer, u kojoj se virtuozne zvučne sekvence smenjuju u orkestarskoj harmoniji, ima potpuno drugačiji efekat od hevi metal pesme sa tvrdim ritmovima i rokom na električnoj gitari. Niti su svi ljudi podjednako otvoreni i prijemčivi za muziku, kao što pokazuje iskustvo u terapijskoj medicini. Kognitivni naučnik Stiven Pinker je jednom opisao muziku kao „akustični kolač od sira“, odnosno ne neophodnost, već izuzetno prijatnu dodatnu opciju. Međutim, ispostavlja se da se pravom muzikom, upotrebljenom na pravi način, može mnogo postići. Zato nastavimo da uživamo u prelepim stranama muzike - i dozvolimo da njeni različiti tipovi utiču na nas, bilo da su pop pesme, hard rok ili klasika




IMG_9804.png
 
Muzika je moć; Ljudi su već imali tu svest u drevnim vremenima. Čak i ako je u to vreme preovladavalo mišljenje da je muzički efekat na ljude toliko velik da se mora politički kontrolisati, ostaje spoznaja: muzika je moćna jer, kao univerzalni jezik, budi osećanja i stoga se može koristiti u ciljani način. Naše društvo danas koristi ovaj fenomen kao lek u mnogim oblastima: u obrazovanju, na primer, ili u raznim oblastima terapijske medicine.


Uticaj muzike na telo

Muzika utiče na brojne fizičke procese u telu: menja otkucaje srca, utiče na brzinu disanja i krvni pritisak i utiče na napetost mišića i hormonsku ravnotežu. Muzika može da vas inspiriše, usreći, smiri, opusti, vrati uspomene, pa čak i da ublaži bol. Razlog za to leži u prirodnoj reakciji na muzičke zvukove, koji u odgovarajućoj harmoniji utiču na limbički sistem – upravo tamo gde nastaju emocije. Ovde se takođe javlja osećaj bola, koji je potisnut oslobađanjem beta-endorfina koji kontrolišu bol; na primer sa nežnim, mirnim ili srećnim zvucima. Oni promovišu oslobađanje norepinefrina, koji zauzvrat deluje protiv hormona stresa kortizola. Moderno neuroistraživanje je nedavno pokazalo korišćenjem tehnika snimanja da se „ježica“, na primer, javlja kada posebno intenzivni trenuci slušanja izazovu pravu poplavu endorfina u mezolimbičkom sistemu – takozvani nucleus accumbens, takođe poznat kao „sistem nagrađivanja“.


Muzika kao lek: upotreba muzike u medicini

Shodno tome, muzika se sada posebno koristi u medicini. Posebno u terapijskim merama u psihijatriji ili terapiji bola, ali i u rehabilitaciji pacijenata sa moždanim udarom ili Alchajmerom. Naročito u lečenju psihosomatskih simptoma, značajan uspeh se može postići korišćenjem emocionalnih efekata muzike. Uticaj muzike na sposobnost komunikacije može pomoći, jer nam muzika daje pristup da izrazimo svoje misli i osećanja, čak i bez reči. Iz tog razloga, sada postoji veliki broj univerziteta koji nude muzičku terapiju u okviru programa master studija. Između ostalog, ispitujemo u kojoj meri muzika pomaže da se stupi u kontakt sa pacijentima koji imaju posebno teške izazove. To je slučaj, na primer, kod autizma, ali i kod pacijenata u komi ili pacijenata koji su izgubili sposobnost da govore usled traumatske povrede mozga -


Muzička memorija: Muzika i pravljenje muzike promovišu umrežavanje sinapsi

Dokazano je da muzika, posebno stvaranje muzike, stvara nove veze u nervnim ćelijama u mozgu. Ovi ostaju sa ljudima tokom života. Kod profesionalnih muzičara, intenzivno muziciranje utiče na njihovu moždanu strukturu: šipka, takozvani corpus callosum, koja povezuje obe hemisfere mozga i obezbeđuje koordinaciju i interakciju, kod njih je znatno stabilnija. Naučne studije pokazuju da region u našem pamćenju u kome se čuva muzika ostaje netaknut relativno duže nego u regionima koji su, na primer, odgovorni za autobiografsko pamćenje. Upravo tu sposobnost muzikoterapeuti koriste, na primer, kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, koji, uprkos svojoj bolesti, mogu da pamte pesme i melodije iz svoje prošlosti i da ih pevaju bez greške, čak i u poodmakloj fazi - čak i ako ih nisu čuli. decenija.

Da li muzika povećava inteligenciju?

I pored svih dokazanih pozitivnih efekata na mentalno, emocionalno i zdravstveno stanje, uticaj muzike na ljudsku inteligenciju je kontroverzan. Eksperiment američkog psihologa Fransis Raušer iz 1990-ih, poznat kao „Mocartov efekat“, pokazuje da su učenici koji su deset minuta slušali Mocartovu sonatu za dva klavira pokazali znatno bolje rezultate u testu inteligencije koji je odmah usledio, a koji nisu čuli ovaj komad pre. Međutim, ovaj efekat je opovrgnut u drugim studijama ili je doveo do drugačijih rezultata. Jer nije samo vrsta muzike ono što određuje njen uticaj na naše emocije i performanse; Mocartova simfonija, na primer, u kojoj se virtuozne zvučne sekvence smenjuju u orkestarskoj harmoniji, ima potpuno drugačiji efekat od hevi metal pesme sa tvrdim ritmovima i rokom na električnoj gitari. Niti su svi ljudi podjednako otvoreni i prijemčivi za muziku, kao što pokazuje iskustvo u terapijskoj medicini. Kognitivni naučnik Stiven Pinker je jednom opisao muziku kao „akustični kolač od sira“, odnosno ne neophodnost, već izuzetno prijatnu dodatnu opciju. Međutim, ispostavlja se da se pravom muzikom, upotrebljenom na pravi način, može mnogo postići. Zato nastavimo da uživamo u prelepim stranama muzike - i dozvolimo da njeni različiti tipovi utiču na nas, bilo da su pop pesme, hard rok ili klasika




Pogledajte prilog 1538465
Imala sam prilično iščašen period iza sebe koji se može označiti kao vreme bez muzike. Povremeno sam je slušala, i sve repetitativno, sa ciljem nesvesno ili podsvesno da prolongiram, da se oduprem promeni koja je čekala odmah tamo gde je trebalo samo da preskočim prag.
Opet sam dete koje je zaljubljeno u muziku, kakva sam bila ranije.
Ne da se osećam samo bolje, već i zdravije izgledam, zdravije razmišljam, i više nemam vremena za osobu kakva sam bila, a bila sam prilično nezadovoljna.
To je čitav splet okolnosti koji bi neki astrolog možda umeo da objasni gledajući mapu, ali... sama sebi sam jasnija.
Dan mi počinje muzikom i tako se završava. Neću da spavam do podne više.
Sa iskustvom, čovek više ne pada na šljam i neukus. Traži muziku sa dušom!
 

Back
Top