Major_Pavle_Djurisic
Primećen član
- Poruka
- 619
Да се не препиремо увек четници-партизани, па у новије време и љотићевци, хајмо о највећем злу које је задесило Југославију, можда и икада.
Напомена: Молим без вређања, исмејавања и сл. Ја сам на нормалну историјску расправу, дајте неке податке, фотографије, документе.
Дакле, покрет настао 1929. године под именом УХРО, тачније Усташа- Хрватска револуционарна организација.
Покрет је основан у емиграцији, званично као реакција на ''терор великосрпске власти у Југославији''. Ускоро вођа покрета постаје адвокат Анте Павелић.
Идеологија покрета се угледала на нацизам и фашизам, и заснивала се на шовинизму, расним теоријама и тоталитаризму. Њихов план је био велика етнички чиста Хрватска држава, која је обухватала широк спектар територија, Хрватску, Далмацију, Славонију, Истру, Босну, Херцеговину, Срем, Рашку, Боку которску.
Покрет је био подржан од стране власти Италије и Мађарске, где су и усташе имале своје кампове за обуку.
Познато је учешће усташа у атентату на краља Александра Карађорђевића у Марсеју, када је и убијен, заједно са француским министром Лујом Бартујем.
Чланови овог покрета долазе у Југославију одмах почетком рата, и 10. априла успостављају ''Независну државу Хрватску''. По њима, то је било остварење вековног сна Хрвата, а уствари је то била једна квази држава, у којој ред и закон није постојао. Пошто су и сами Немци знали да би таква каква је, НДХ врло кратко опстала, одлучили су да је поделе демаркационом линијом, где ће у једном делу стационирати своје трупе а у другом Италијанске.
Одмах након проглашења НДХ, и капитулације војске Краљевине Југославије, на целокупној територији ове нацистичке творевине, почели су масовни злочини над свима онима који се нису слагали са политиокм поглавника Павелића, тачније првенствено над свим Србима.
Усташе су по угледу на своје господаре Немце увели расне законе, Срби су морали да носе на руци жуте траке са словом П, што је значило православни, а Јевреји су носили траке са Давидовом звездом. На свим јавним местима су постављени натписи ''Забрањен улаз псима, Србима, Јеврејима и циганима''.
Многи усташки руководиоци су давали изјаве типа да су Срби цигани, да ће их све побити до задњега, да им је дошао крај итд. Миле Будак је на једном скупу у Госпићу изнео планове НДХ, који су гласили ''Трећину Срба побити, трећину покрстити, а трећину протерати''.
Усташе су биле свесне великог броја Срба на својој територији, и знале су да их је немогуће све ликвидирати на исти начин.
Али, Срби нису мирно седели. Ускоро су подигли устанак против НДХ, и да није било Немачко-италијанске интервенције, НДХ би се урушила као кула од карата. На жалост, међу Србима је дошло до поделе из политичких разлога, те су једни постали чланови партизанског покрета, а други монархистичког, четничког, како је назван касније.
Власти НДХ су током целог рата имале само један циљ, исти као и на његовом почетку. Убити што више Срба, Јевреја и Цигана, па и Хрвата противника режима НДХ.
Отварани су многи логори, а најпознатији међу њима је био Јасеновац, комплекс од 5 логора. Злочине усташе је немогуће описати нормалним речима. Толику бестијалност и мржњу је тешко наћи у целој историји.
Довољно је рећи да су убијали и жене и децу, труднице, старце, старице, свештенике. Одсецали су људима главе, извађеним цревима китили учионице, палили браде, чупали нокте, дерали кожу, палили очи, децу су кували у казанима, и од њих правили сапун. Довољно је рећи то.
Напоменућу овде да је након злочина усташа, долазило до одмазди Срба, на жалост се у томе и претеривало, и страдали су недужни. Ја то не браним, али након таквих монструозних злочина шта је друог и било за очекивати? Мржња између Срба и Хрвата је само још више продубљена.
На велику срамоту католичке цркве, огроман број католичких свештеника је имао учешћа у томе. Најпознатији је свакако био фратар Мирослав Мајсторовић-Филиповић, познат по својим злочинима у Јасеновцу.
90% свештеника Фрањевачког реда је било приступило усташком покрету!
И сам Ватикан је незванично подржавао НДХ, довољан су доказ Павелићеве посете папи и примања благослова од истог.
Немци, а више Италијани су се згражавали злочина усташа. Чак су и појединци улагали жалбе да се усташки режим свргне, али како многи тврде то није било могуће због самог Хитлера.
Поједини Италијански команданти и војници су, видевши шта раде усташе, наоружавали Србе да би се од њих одбранили. На жалост, неки су такву борбу Срба за опстанак означили као издају и колаборацију. Питам се само како би се они снашли у датој ситуацији? Али нећемо сад о томе.
Усташе су биле ниске борбене вредности, те су у многим окршајима са четницима или партизанима биле поражене. Да, са четницима, немојте да водимо полемику о томе. Јасно је као дан да је између њих било сукоба, јер је немогуће да сарађују један покрет коме је циљ убити што више Срба, и један покрет који је чисто српски. То што је Дреновић пијанчио по Бањалуци и то што је Радић био шверцер не значи да су сви четници такви!
Даље, крајем рата, одређен број усташа се прикључио партизанима, из разлога што је Тито хтео да на неки начин прикрије злочине усташа, да би у својој Југославији завео ''братсво и јединство''. Примери прелазака су Марко Месић, Сулејман Филиповић итд.
Међутим, и поред тога, велик број усташа је стрељан крајем рата, у месту званом Блајбург.
Они који су о томе слушали, или им је то причао неко ко је био тамо, рекли су ми да су усташе у Блајбургу највише убијали партизани, којима су усташе побиле породицу и родбину. Стигло их је то што су тражили, иако убијање није начин освете, барем мени. Али, нису сви људи исти, и неко би опростио, али би неко и убио.
Напомена: Молим без вређања, исмејавања и сл. Ја сам на нормалну историјску расправу, дајте неке податке, фотографије, документе.
Дакле, покрет настао 1929. године под именом УХРО, тачније Усташа- Хрватска револуционарна организација.
Покрет је основан у емиграцији, званично као реакција на ''терор великосрпске власти у Југославији''. Ускоро вођа покрета постаје адвокат Анте Павелић.
Идеологија покрета се угледала на нацизам и фашизам, и заснивала се на шовинизму, расним теоријама и тоталитаризму. Њихов план је био велика етнички чиста Хрватска држава, која је обухватала широк спектар територија, Хрватску, Далмацију, Славонију, Истру, Босну, Херцеговину, Срем, Рашку, Боку которску.
Покрет је био подржан од стране власти Италије и Мађарске, где су и усташе имале своје кампове за обуку.
Познато је учешће усташа у атентату на краља Александра Карађорђевића у Марсеју, када је и убијен, заједно са француским министром Лујом Бартујем.
Чланови овог покрета долазе у Југославију одмах почетком рата, и 10. априла успостављају ''Независну државу Хрватску''. По њима, то је било остварење вековног сна Хрвата, а уствари је то била једна квази држава, у којој ред и закон није постојао. Пошто су и сами Немци знали да би таква каква је, НДХ врло кратко опстала, одлучили су да је поделе демаркационом линијом, где ће у једном делу стационирати своје трупе а у другом Италијанске.
Одмах након проглашења НДХ, и капитулације војске Краљевине Југославије, на целокупној територији ове нацистичке творевине, почели су масовни злочини над свима онима који се нису слагали са политиокм поглавника Павелића, тачније првенствено над свим Србима.
Усташе су по угледу на своје господаре Немце увели расне законе, Срби су морали да носе на руци жуте траке са словом П, што је значило православни, а Јевреји су носили траке са Давидовом звездом. На свим јавним местима су постављени натписи ''Забрањен улаз псима, Србима, Јеврејима и циганима''.
Многи усташки руководиоци су давали изјаве типа да су Срби цигани, да ће их све побити до задњега, да им је дошао крај итд. Миле Будак је на једном скупу у Госпићу изнео планове НДХ, који су гласили ''Трећину Срба побити, трећину покрстити, а трећину протерати''.
Усташе су биле свесне великог броја Срба на својој територији, и знале су да их је немогуће све ликвидирати на исти начин.
Али, Срби нису мирно седели. Ускоро су подигли устанак против НДХ, и да није било Немачко-италијанске интервенције, НДХ би се урушила као кула од карата. На жалост, међу Србима је дошло до поделе из политичких разлога, те су једни постали чланови партизанског покрета, а други монархистичког, четничког, како је назван касније.
Власти НДХ су током целог рата имале само један циљ, исти као и на његовом почетку. Убити што више Срба, Јевреја и Цигана, па и Хрвата противника режима НДХ.
Отварани су многи логори, а најпознатији међу њима је био Јасеновац, комплекс од 5 логора. Злочине усташе је немогуће описати нормалним речима. Толику бестијалност и мржњу је тешко наћи у целој историји.
Довољно је рећи да су убијали и жене и децу, труднице, старце, старице, свештенике. Одсецали су људима главе, извађеним цревима китили учионице, палили браде, чупали нокте, дерали кожу, палили очи, децу су кували у казанима, и од њих правили сапун. Довољно је рећи то.
Напоменућу овде да је након злочина усташа, долазило до одмазди Срба, на жалост се у томе и претеривало, и страдали су недужни. Ја то не браним, али након таквих монструозних злочина шта је друог и било за очекивати? Мржња између Срба и Хрвата је само још више продубљена.
На велику срамоту католичке цркве, огроман број католичких свештеника је имао учешћа у томе. Најпознатији је свакако био фратар Мирослав Мајсторовић-Филиповић, познат по својим злочинима у Јасеновцу.
90% свештеника Фрањевачког реда је било приступило усташком покрету!
И сам Ватикан је незванично подржавао НДХ, довољан су доказ Павелићеве посете папи и примања благослова од истог.
Немци, а више Италијани су се згражавали злочина усташа. Чак су и појединци улагали жалбе да се усташки режим свргне, али како многи тврде то није било могуће због самог Хитлера.
Поједини Италијански команданти и војници су, видевши шта раде усташе, наоружавали Србе да би се од њих одбранили. На жалост, неки су такву борбу Срба за опстанак означили као издају и колаборацију. Питам се само како би се они снашли у датој ситуацији? Али нећемо сад о томе.
Усташе су биле ниске борбене вредности, те су у многим окршајима са четницима или партизанима биле поражене. Да, са четницима, немојте да водимо полемику о томе. Јасно је као дан да је између њих било сукоба, јер је немогуће да сарађују један покрет коме је циљ убити што више Срба, и један покрет који је чисто српски. То што је Дреновић пијанчио по Бањалуци и то што је Радић био шверцер не значи да су сви четници такви!
Даље, крајем рата, одређен број усташа се прикључио партизанима, из разлога што је Тито хтео да на неки начин прикрије злочине усташа, да би у својој Југославији завео ''братсво и јединство''. Примери прелазака су Марко Месић, Сулејман Филиповић итд.
Међутим, и поред тога, велик број усташа је стрељан крајем рата, у месту званом Блајбург.
Они који су о томе слушали, или им је то причао неко ко је био тамо, рекли су ми да су усташе у Блајбургу највише убијали партизани, којима су усташе побиле породицу и родбину. Стигло их је то што су тражили, иако убијање није начин освете, барем мени. Али, нису сви људи исти, и неко би опростио, али би неко и убио.
