Meni se čini da ti tražiš izgovor u drugima. Evo razmisli malo, ako je toliko država ušlo u EU relativno lako, sa praktično rutinskim reformama, kako je moguće da se za nas prave specijalni zahtevi? Istina je da ne postoje nikakvi specijalni zahtevi nego mi ne znamo gde smo krenuli. Zemlje koje su se priključile EU su imale iskrenu nameru da usvoje takve vrednosti. Mi prosto nismo. Evo primera:
1. Hoćemo u EU kao rusofilska država. Prosto ne može.
2. Hoćemo u EU kao država koja neće da uskladi spoljnu politiku sa EU. Prosto ne može.
3. Hoćemo u EU kao država koja baštini autokratiju, korupciju, medijski mrak i nameštene izbore. Prosto ne može.
4. Hoćemo u EU kao državu koja ima tenzije sa svim komšijama. Prosto ne može.
5. Hoćemo u EU kao država koja se pravi luda da je neka teritorija njen sastavni deo a ustvari nije već decenijama. Prosto ne može.
I kao što vidiš, sve je do nas. Ne postoje nikakvi specijalni zahtevi. Ima ih samo 5. I ne možemo da ih rešimo. Nećemo.
I za tvoju informaciju, ovih 5 zahteva nisu pravljeni samo za Srbiju, njih ispunjavaju SVE EU države. Tako da ne stoji to što kažeš da se za nas prave neki posebni uslovi. Od nas se traži prosto i jednostavno, sve što i za druge.
Evo ti primer dvostrukih standarda i promene uslova u sred "trke"
Iako se slogan „Kosovo ili EU“ pojavila veoma rano u analitičkim papirima koji su se posle 2000. bavili budućnošću Balkana, dugo su evropski predstavnici kao i zvaničnici evropskih država tvrdili da Kosovo nije uslov za članstvo Srbije u EU, pa čak i posle jednostrano proglašene nezavisnosti 2008. To su, recimo, 2009. činili Havijar Solana, komesar Oli Ren, francuski minister spoljnih poslova Bernar Kušner i mnogi drugi.
Zaokret je nastao u Nemačkoj 2010. odnosno 2011. Još 2010. ambasador Nemačke u Srbiji, Volfram Mas, govorio je da Evropa ne postavlja kao uslov Srbiji priznanje nezavisnosti Kosova za napredovanje ka članstvu u Evropskoj uniji.
Najjasniji i eksplicitan izraz te nove politike, predstavljen je prilikom posete delegacije nemačkih parlamentaraca Srbiji u junu 2011. godine. U delegaciji su bili Roderih Kizeveter koji je i dalje član nemačkog parlamenta u ime CDU, isto kao i Peter Bajer, dok je Uta Capf iz redova Socijaldemokratske partije bila članica Bundestaga od 1998. do 2013. Tom prilikom predstavljena je platforma odnosa prema Kosovu i „mape puta“ koja je na snazi sve do danas kao predlog EU, odnosno kao nemački predlog, nazvan predlog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji su kasnije odobrili Francuska i Evropska unija.
„Početak pregovora o prijemu Srbije u Evropsku uniju (EU) neće biti ugrožen zahtevom za priznanje Kosova, ali će do kraja tog procesa Srbija faktički morati da prizna nezavisnost Kosova da bi postala članica EU“, rekao je u Beogradu Kizeveter, što su potvrdili i ostali članovi delegacije.
"Na kraju pregovora o priključenju faktičko priznanje Kosova mora biti na stolu, a ako to izostane, nemački parlament neće podržati članstvo Srbije u EU", rekli su poslanici Bundestaga u Beogradu.
Prema njihovim rečima, faktičko priznanje nezavisnosti Kosova podrazumevalo bi pored ostalog prihvatanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama i međunarodnim organizacijama, i to je ono što će Srbija do završetka pregovora o članstvu u EU morati da ispuni.
Naveli su da je pitanje priznanja nezavisnosti Kosova ključno.