usamljenost

giraza

giraza

Zainteresovan član
Poruka
141
Jeste li se ikad osecali usamljeno, jer su svi iz vase porodice odrasli, otisli i stvorili svoje porodice a vi, s obzirom da ste najmladje dete, ostali daleko daleko iza njih da tek sad krojite svoj put? Postoji li neko ko ima mnogo stariju bracu od sebe, stariju vise od 10god? Razlike u generacijama plus cela ova situacija u nasoj zemlji, pritisak, neimastina ucinili su da oni jednostavno nemaju vremena da se osvrnu da li mi nesto treba, da li mi je tesko i tako je vremenom nastao veliki jaz,koji, cini mi se, nikad necemo prebroditi.. Mozda da sam bila problematicna, mozda bi se osvrnuli..ali navikli su od mene sve najbolje, ocene ponasanje, divno drustvo, momka, stipendije, samoizdrazavnje odaavno..

Ne zelim vise da provodim sama Bozice,Vaskrse koji su proodicna okupljanja a ne zelim vise ni da se trpam u tudje porodice ma koliko mi bile bliske..ove godine cu sama sebi kreirati Bozic a sledeci dan,zna se, sa prijateljima..njih bar imam:)

Poruka: Roditelji, nemojte praviti veliku razliku u godinama medju decom jer vas mozda ne bude, a oni najmladji ostanu sami, dok eventualno i sami ne stvore svoje porodice..imacu veeliku porodicu a decu: sve jedno drugom do uha:D da se vole i prate u svemu sto donosi odrastanje;)
 
Извини, ја сам мислила да си млађа...
А имаш ли родитеље или си остала баш сама?

Мислим, мало је чудно што очекујеш да старија браћа и сестре играју улогу твојих родитеља - да те питају да ли ти нешто треба и да ти организују... Можда је тако било док си била мала, па су, као старији, морали да брину о теби јер су родитељи то од њих очекивали...
Они јесу старији, али ти нису родитељи, а ни ти више ниси дете да би требало да воде рачуна о теби.
Ви сте сада равноправни, браћа и сестре. Да ли ти бринеш о њима на тај начин да их питаш да ли им нешто треба и да им нешто обезбеђујеш? Претпостављам да не, зар не? ;)

А да ли ће чланови породице остати блиски и касније кад одрасту и оду својим путем - то не зависи од разлике у годинама, него од тога како су њихови односи формирани у детињству, колико су истински привржени једно другоме и колико су их родитељи упутили једно на друго.
 
Hellen:
Извини, ја сам мислила да си млађа...
А имаш ли родитеље или си остала баш сама?

Мислим, мало је чудно што очекујеш да старија браћа и сестре играју улогу твојих родитеља - да те питају да ли ти нешто треба и да ти организују... Можда је тако било док си била мала, па су, као старији, морали да брину о теби јер су родитељи то од њих очекивали...
Они јесу старији, али ти нису родитељи, а ни ти више ниси дете да би требало да воде рачуна о теби.
Ви сте сада равноправни, браћа и сестре. Да ли ти бринеш о њима на тај начин да их питаш да ли им нешто треба и да им нешто обезбеђујеш? Претпостављам да не, зар не? ;)

А да ли ће чланови породице остати блиски и касније кад одрасту и оду својим путем - то не зависи од разлике у годинама, него од тога како су њихови односи формирани у детињству, колико су истински привржени једно другоме и колико су их родитељи упутили једно на друго.
Kliknite za proširenje...

Da, ostala sam sama. Ako ne racunas prijatelje i vezu. U stvari to je bio samo trzaj, pomisao kako sam usamljena a inace oni mi nista ne obezbedjuju niti ja to ocekujem od njih, mada je bilo momenata na pocetku faxa kad mi je bilo neopisivo tesko a oni su me pustili da se sama izborim..sta bi bilo da sam pokleknula?Posle ostanu secanja na taj period,kad nisi imao podrsku i to je taj jaz. Sad radim tri posla, imam stipendiju i uskoro zavrsavam fax ali ipak, cini mi se da bih ja bila vise uz njih da sam starija..ne da bih im izigravala roditelje jer ni ja to ne ocekujem, jednostavno ocekujem malo vise kontaktiranja ali to je verovatno vezano i za ovaj deo o odrastanju..ako tada ne formiras bliske veze, nema sanse posle da se to nadoknadi. Istina je da je bolje imati bliske prijatelje nego bracu u daljini:)
I opet, velika razlika medju decom je losa stvar..
 
Jos nesto, naravno da im ne obezbedjujem kad odlicno zive.. dok su oni studirali imali su podrsku roditelja u svakom smislu a ja sam se sama izborila..kako preci preko svega??? :confused:
 
giraza:
Jeste li se ikad osecali usamljeno, jer su svi iz vase porodice odrasli, otisli i stvorili svoje porodice a vi, s obzirom da ste najmladje dete, ostali daleko daleko iza njih da tek sad krojite svoj put? Postoji li neko ko ima mnogo stariju bracu od sebe, stariju vise od 10god? Razlike u generacijama plus cela ova situacija u nasoj zemlji, pritisak, neimastina ucinili su da oni jednostavno nemaju vremena da se osvrnu da li mi nesto treba, da li mi je tesko i tako je vremenom nastao veliki jaz,koji, cini mi se, nikad necemo prebroditi.. Mozda da sam bila problematicna, mozda bi se osvrnuli..ali navikli su od mene sve najbolje, ocene ponasanje, divno drustvo, momka, stipendije, samoizdrazavnje odaavno..

Ne zelim vise da provodim sama Bozice,Vaskrse koji su proodicna okupljanja a ne zelim vise ni da se trpam u tudje porodice ma koliko mi bile bliske..ove godine cu sama sebi kreirati Bozic a sledeci dan,zna se, sa prijateljima..njih bar imam:)

Poruka: Roditelji, nemojte praviti veliku razliku u godinama medju decom jer vas mozda ne bude, a oni najmladji ostanu sami, dok eventualno i sami ne stvore svoje porodice..imacu veeliku porodicu a decu: sve jedno drugom do uha:D da se vole i prate u svemu sto donosi odrastanje;)
Kliknite za proširenje...

Fino..ako ce ti biti lakse roditelji su retko zadovoljni svojom decom..pa tek kad im pomenes kako se drze zajedno porodice kriminalaca ili narkomana upali im se lampica..al na kratko..kao sto su se stariji osamostalili probaj i ti sto pre..a vec ces naci nesto usput
 
Mnogi nemaju bliskost u porodici. To je česta situacija. A usamljenost ljude prati u svim sferama - danas je teško naći i otvorenog prijatelja i iskrenog partnera i sl.
Ne treba to shvatati tragično, jer kad se pronađe sigurna luka u sebi, uvek se vremenom upoznaju/nađu ljudi sa kojima možemo deliti svoje misli, emocije, shvatanja, događaje... Bolje je i tako nego tražiti idilu i bliskost tamo gde ih ne može biti.
 
Nemam pojma zasto ovde pisem... Ali nesto sam veceras emotivna...
I nemam pojma da li je ovo tema, ali naziv je usamljenost... :neutral:

Ja nemam ni brata ni sestru, i uzasno sam bila usamljena kad sam bila mladja. Zavidela sam svim drugarima koje su imale bracu i sestre....
Htela sam i ja da imam sestru kojoj cu poveravati tajne, sa kojom cu se svadjati oko odece i sminke...
Htela sam da imam i brata koji ce me braniti od drugih decaka, voleti me i paziti...
Moji roditelji su se bavili takvim poslom da su cesto bili odsutni, ja sam veci deo detinjstva provela sa mojom dobrom Katom...
Sve su mi obezbedili, i letovanja i zimovanja, i skolovanje, i najbolju odecu i obucu, ali sam cesto bila usamljena... :neutral:

Sada nisam usamljena... Imam prekrasnu devojcicu i muza, uskoro ce stici jos jedna bebica i bicemo prava srecna porodica... Koju sam oduvek zelela... :heart:
 
giraza:
Da, ostala sam sama. Ako ne racunas prijatelje i vezu. U stvari to je bio samo trzaj, pomisao kako sam usamljena a inace oni mi nista ne obezbedjuju niti ja to ocekujem od njih, mada je bilo momenata na pocetku faxa kad mi je bilo neopisivo tesko a oni su me pustili da se sama izborim..sta bi bilo da sam pokleknula?Posle ostanu secanja na taj period,kad nisi imao podrsku i to je taj jaz. Sad radim tri posla, imam stipendiju i uskoro zavrsavam fax ali ipak, cini mi se da bih ja bila vise uz njih da sam starija..ne da bih im izigravala roditelje jer ni ja to ne ocekujem, jednostavno ocekujem malo vise kontaktiranja ali to je verovatno vezano i za ovaj deo o odrastanju..ako tada ne formiras bliske veze, nema sanse posle da se to nadoknadi. Istina je da je bolje imati bliske prijatelje nego bracu u daljini:)
I opet, velika razlika medju decom je losa stvar..
Kliknite za proširenje...

odlično. samostalna si, vredna i odgovorna.
razlika ti 24 - brat, sestra 34 godine, nije sada pitanje zrelosti, kao kada su stariji brat i sestra imali 24, a ti 14 godina. tako da to nema mnogo veze sa tim odnosima bliskosti u detinjstvu, kad je tako velika razlika u godinama ..... sada radi na tim porodičnim vezama, pokušaj da ti inciraš razgovor o ovome i baš ovako kako si nama rekla....poznajem braću i sestre, čak imam druga koji je 10tak godina stariji od svoje polusestre, dakle ne sestre i nije ni živeo sa njom u istoj kući. on je incirao to neko druženje i mi, svi njegovi prijatelji znamo tu njegovu polusestru koja je uvek tu na nekim događajima....ona je jedini preostali član njegove porodice... ;) pokušaj, kažem ti, da pokreneš priču sa bratom ili sa sestrom...direktno i otvoreno...
 
Poslednja izmena:
Ja imam sestru tvojih godina, i tacno sam 10 godina starija od nje. U nasem slucaju, ja sam bila ta koja je obema krcila put i meni je bilo mnogo teze nego njoj. Kada sam ja upisala studije bila je inflacija i opste rasulo, cesto sam bila i gladna, i nisam zivela u roditeljskom domu. Naravno da mi je bila moralna obaveza da joj pomognem i olaksam, kasnije kada je posla mojim stopama. Zivela je sa mnom, mojim muzem i nasim detetom, dok koliko toliko nije stala na svoje noge. Sa mojim muzem se mnogo bolje slagala nego sa mnom, jer ja sam bila zakeralo i gundjalo oboma, i negde su se uortacili protiv mene koja sam izigravala inspektora i picajzlu. Oni su bili u fazonu izlazaka, a ja ne. Radije sam ostajla kuci da citam i uzivam u miru i tisini. Ona je sada uvek tu za mene, kad god m je potrebno da se pricuva dete ili pomogne u necem drugom, ai ja sam njoj na raspolaganju. Ima jedina kljuc od naseg stana, u nju imam najvise poverenja, dolazi kod nas sa svojim drustvom i deckom, i meni je to sve veliko osvezenje. Ta razlika od 10 godina i generacijski raz kao i da ne postoji, a i fizicki nas mesaju neki clanovi dalje rodbine.
 
Hvala svima..ove razlicite price samo dokazuju koliko je celi svet pun raznolikosti i kako nasi putevi zavise od vise faktora a ne samo od nas, sklopa nase licnosti, kao ni samo ne od onoga sto nam zivot pripremi..mislim da cu se ja od sada potruditi, bez obzira na sve, da bar malo vise kontaktiram sa njima..:) posebno sa najstarijim koji me danas nekim cudom zvao da me pita kako sam ( a inace imam grip mada nije znao), da li mi nesto treba i imam li mozda neki problem..o Boze jel moguce da je osetio da mi treba njegov poziv?? Znam znam sta cete raci...koincidencija.. a ni meni ne dozvoljava razum da mislim da je nesto drugo :)..ipak, to nije prvi put, da on me zove kad mi je lose kao da zna..ali srednji brat nikada..nema sanse, sjekli smo tu vezu, cini mi se, malo po malo..dok nije sasvim pukla..

Nakon svega, zivot jeste prekratak..treba se potruditi oko porodice..
Zelim da budu tu kad budem imala decu i da dolaze na moja slavlja, zelim da se nasa deca druze..mada su mnogo gresili prema meni, potrudicu se da sve ostavim iza..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top