US open tenis iz drugog ugla

Manga Hilux

Stara legenda
Moderator
Poruka
78.158

Njujork iz drugog ugla: Moćna sila na Brodveju​

US Open Autor: Vladimir Todorović
1725027099-470694403-750x500.jpg
RichardxB.xLevine/via Guliver
Cilj je Brodvej. Daril Rot teatar. Predstava „Fuerca bruta“. Ili ti „Moćna sila“. Karta košta tričavih 55 dolara. Sa ogromnim popustom.

Predstava je fenomenalna. Muzičko scenski vizuelni spektakl. Nije klasičan mjuzikl. Verujte mi gospodine, nećete pogrešiti – govorila mi je gospođa na biletarnici na Tajms Skveru.
Već mi se vrtelo u glavi koliko je sve ultra, mega, giga. Kada god mi je neko nešto tako hvalio, da izvinete, zaj… me.

– U redu dajte mi kartu – rekao sam.
Stigao sam ispred pozorišta u pet do osam. Gužva velika. Roditelji sa decom, srednjoškolci, devojke sa majkama, zaljubljeni parovi. Na ulazu piše „Nema mesta za sedenje. Tokom predstave molićemo vas da se pomerate zbog vaše bezbednosti“. Veselo. Sat i po stajanja. Sa pomeranjem. Ušao sam u prostoriju sa prigušenim svetlom. Na bini postavljeno pet bubnjeva. Publika stoji ispred. Kao na koncertu. Gruva muzika. Tuc, tuc, tuc. Grupa tinejdžera đuska u transu. Pored njih starija gospođa sa ćerkom. Ništa joj nije jasno. Prošao sam do zida i naslonio se.
Svetla su se pogasila. Spektakl je počeo. Zvuk bubnjeva. Na sceni tri momka i dve devojke. Jedan od njih se dere „Ulala, ulala“ ostali ga podržavaju. Izudaraše tri minuta i kraj. Aplauz. Buran. A onda najavljeno pomeranje. Odvojiše me od zida. Na sredini pozorišta pojavila se bina. I na njoj pokretna traka. Momak prvo šeta, a onda počinje da trči sve brže i brže.
– Bum – odjednom se čuo prasak iz pištolja.

Vrisak u prostoriji. Klinac koji je došao sa ocem uhvatio se glavu. Glumac je ležeo na traci. Kao pogodio ga metak. On ustaje, nastavlja dalje. Ponovo prasak.
– Bum – sada je definitivno bio gotov. Opet buran aplauz.
Na vrhu pozorišta pojavljuje se devojka. Ružičasta svetla su uperena u nju. Stoji na nekoj providnoj podlozi po kojoj je prosuta voda. Legla je i počela da proklizava. Uskoro su joj se pridružile još tri devojke. Bacale su se i gledale u publiku. Traje to i traje. Već me vrat zaboleo. Odustao sam. Kad pogledam na gore one se i dalje bacaju. Zanimljivo. Veoma zanimljivo. Počeo sam da zevam.
Konačno su počeli da spuštaju podlogu. Došla je do nivoa publike. Ljudi su pipali providnu podlogu na kojoj su ležale devojke koje su pravile razne grimase.

– Vau, vau – čuli su se oduševljeni komentari.
Pogledao sam sat na telefonu. Valjanje po providnom bazenu trajalo je 40 minuta. Kakva umetnost. Kada su bazen podigli na krov, počela je da trešti muzika.
Pojavio se crnac sa belom perikom za miks pultom. U sred pesme ubaci sirenu. Osoblje pokazuje publici da sedne. Spuštam se i ja. Taman što sam seo, daju znak da se ustane. Moša. Mora aktivno da se učestvuje u „šou“. Na bini ponovo tri momka i dve devojke sa početka izvode neke čudne pokrete. Valjda igraju. U rukama drže stiropor. Udaraju se njime po glavi.
Na krovu muškarac vezan pokretnim sajlama. Počeo je da duva jak vetar iz nekog ogromnog fena. Naizmenično su umetnika podizali i spuštali. Na kraju su ga skroz spustili do fena. On je stoički podnosio oluju. I to je to. Podigli su ga prema krovu, a sa bine se ponovo čula muzika sa početka.

– Ulala, ulala – drao se jedan, a ostali su ga podržavali.
Sa krova je pušten tuš. Okupao je ljude koji su bili u sredini. Tijnejdžeri oduševljeni. Trajala je pesma, a onda se jedna od devojaka glasno prodrala.
– Fuerca bruta – i podigla ruke.
Muzika je stala. Umetnici su se pokonili.

– Hvala što se nas gledali – rekla je devojka koja se malopre drala.
Kraj. Nisam mogao da verujem. Krenuo sam prema izlazu.
– Sjajan šou – oduševljen je jedan od okupanih tinejdžera.
Stepenice klizave od vode sa scene. Držim se za gelender. Samo mi još treba da se polomim. Zbog umetnosti.

Konačno sam napolju. Pokušavam da složim kockice. Bubnjevi, deranje, trčanje, pucanj, udaranje stiroporom po glavi, valjanje po bazenu, oluja, tuširanje. Nisam uspevao. Nikako. Valjda je i to umetnost. Da ništa ne razumeš, a da kažeš da ti je bilo dobro. Eto i meni je bilo dobro. Ipak je to „Fuerca bruta“. Ili ti „Moćna sila“. Mada mi je malo žao onih 55 dolara. Samo malo…

https://sportklub.n1info.rs/tenis/us-open/njujuork-iz-drugog-ugla-mocna-sila-na-brodveju/
 
i ovo je deo teniskog spektakla
između ostalog, a koliko manifestacija ovog tipa ima za vreme održavanja teniskog turnira, ne zna im se broj
važno je da se novac okreće
i ne , ne bi trebalo, autoru ovog teksta da mu bude žao tih 55$
ovakve predstave na našim teatarskim daskama odavno nema
sve u slavu tenisa
 

Njujork iz drugog ugla: Moćna sila na Brodveju​

US Open Autor: Vladimir Todorović
1725027099-470694403-750x500.jpg
RichardxB.xLevine/via Guliver
Cilj je Brodvej. Daril Rot teatar. Predstava „Fuerca bruta“. Ili ti „Moćna sila“. Karta košta tričavih 55 dolara. Sa ogromnim popustom.

Predstava je fenomenalna. Muzičko scenski vizuelni spektakl. Nije klasičan mjuzikl. Verujte mi gospodine, nećete pogrešiti – govorila mi je gospođa na biletarnici na Tajms Skveru.
Već mi se vrtelo u glavi koliko je sve ultra, mega, giga. Kada god mi je neko nešto tako hvalio, da izvinete, zaj… me.

– U redu dajte mi kartu – rekao sam.
Stigao sam ispred pozorišta u pet do osam. Gužva velika. Roditelji sa decom, srednjoškolci, devojke sa majkama, zaljubljeni parovi. Na ulazu piše „Nema mesta za sedenje. Tokom predstave molićemo vas da se pomerate zbog vaše bezbednosti“. Veselo. Sat i po stajanja. Sa pomeranjem. Ušao sam u prostoriju sa prigušenim svetlom. Na bini postavljeno pet bubnjeva. Publika stoji ispred. Kao na koncertu. Gruva muzika. Tuc, tuc, tuc. Grupa tinejdžera đuska u transu. Pored njih starija gospođa sa ćerkom. Ništa joj nije jasno. Prošao sam do zida i naslonio se.
Svetla su se pogasila. Spektakl je počeo. Zvuk bubnjeva. Na sceni tri momka i dve devojke. Jedan od njih se dere „Ulala, ulala“ ostali ga podržavaju. Izudaraše tri minuta i kraj. Aplauz. Buran. A onda najavljeno pomeranje. Odvojiše me od zida. Na sredini pozorišta pojavila se bina. I na njoj pokretna traka. Momak prvo šeta, a onda počinje da trči sve brže i brže.
– Bum – odjednom se čuo prasak iz pištolja.

Vrisak u prostoriji. Klinac koji je došao sa ocem uhvatio se glavu. Glumac je ležeo na traci. Kao pogodio ga metak. On ustaje, nastavlja dalje. Ponovo prasak.
– Bum – sada je definitivno bio gotov. Opet buran aplauz.
Na vrhu pozorišta pojavljuje se devojka. Ružičasta svetla su uperena u nju. Stoji na nekoj providnoj podlozi po kojoj je prosuta voda. Legla je i počela da proklizava. Uskoro su joj se pridružile još tri devojke. Bacale su se i gledale u publiku. Traje to i traje. Već me vrat zaboleo. Odustao sam. Kad pogledam na gore one se i dalje bacaju. Zanimljivo. Veoma zanimljivo. Počeo sam da zevam.
Konačno su počeli da spuštaju podlogu. Došla je do nivoa publike. Ljudi su pipali providnu podlogu na kojoj su ležale devojke koje su pravile razne grimase.

– Vau, vau – čuli su se oduševljeni komentari.
Pogledao sam sat na telefonu. Valjanje po providnom bazenu trajalo je 40 minuta. Kakva umetnost. Kada su bazen podigli na krov, počela je da trešti muzika.
Pojavio se crnac sa belom perikom za miks pultom. U sred pesme ubaci sirenu. Osoblje pokazuje publici da sedne. Spuštam se i ja. Taman što sam seo, daju znak da se ustane. Moša. Mora aktivno da se učestvuje u „šou“. Na bini ponovo tri momka i dve devojke sa početka izvode neke čudne pokrete. Valjda igraju. U rukama drže stiropor. Udaraju se njime po glavi.
Na krovu muškarac vezan pokretnim sajlama. Počeo je da duva jak vetar iz nekog ogromnog fena. Naizmenično su umetnika podizali i spuštali. Na kraju su ga skroz spustili do fena. On je stoički podnosio oluju. I to je to. Podigli su ga prema krovu, a sa bine se ponovo čula muzika sa početka.

– Ulala, ulala – drao se jedan, a ostali su ga podržavali.
Sa krova je pušten tuš. Okupao je ljude koji su bili u sredini. Tijnejdžeri oduševljeni. Trajala je pesma, a onda se jedna od devojaka glasno prodrala.
– Fuerca bruta – i podigla ruke.
Muzika je stala. Umetnici su se pokonili.

– Hvala što se nas gledali – rekla je devojka koja se malopre drala.
Kraj. Nisam mogao da verujem. Krenuo sam prema izlazu.
– Sjajan šou – oduševljen je jedan od okupanih tinejdžera.
Stepenice klizave od vode sa scene. Držim se za gelender. Samo mi još treba da se polomim. Zbog umetnosti.

Konačno sam napolju. Pokušavam da složim kockice. Bubnjevi, deranje, trčanje, pucanj, udaranje stiroporom po glavi, valjanje po bazenu, oluja, tuširanje. Nisam uspevao. Nikako. Valjda je i to umetnost. Da ništa ne razumeš, a da kažeš da ti je bilo dobro. Eto i meni je bilo dobro. Ipak je to „Fuerca bruta“. Ili ti „Moćna sila“. Mada mi je malo žao onih 55 dolara. Samo malo…

https://sportklub.n1info.rs/tenis/us-open/njujuork-iz-drugog-ugla-mocna-sila-na-brodveju/
ma ne gkedam jabtoga vise cim je izgubie na austilian opendu ne gledam i ond ami se slika
i napisa da nece da bude vife prvi!
maku mu hebem!
 

Back
Top