Quantcast

Upoznajmo se, samohrani roditelji

sanja&darko

Zainteresovan član
Poruka
437
Meni nije poznato. Divim se roditeljima koji uspevaju da sami podizu svoju decu jer kao majka dvoje dece znam koliko je to posla i obaveza i onda kad su oba roditelja ukljucena.
Nisam do sada bila blize upoznata sa nijednim takvim primerom pa bi me zanimalo kako se samohrani roditelji snalaze u ova vec sama po sebi teska vremena.
 

Emily_Bg

Aktivan član
Poruka
1.771
Ja sam samohrana mama.Jeste tesko,ali nisu samo problem obaveze koje samo ja moram da obavim,vec svest o tome da sam mom detetu i majka i otac.Ipak,moje dete to ne oseca(istinski se trudim)da je uskraceno za ocevu paznju.Ja insistiram na tome da u svakom treneutku zna da nju njen otac voli,iako nismo porodica.Samostalna je,nije razmazeno i kenkavo deriste,i zbog toga sam veoma srecna.......ali da je tesko,tesko je.
 

Emily_Bg

Aktivan član
Poruka
1.771
meteor:
Da. Emily ...lepo si to rekla ....svest o tome sta sve moras, i da si stroga i kad treba nezna....Kod mene je stvar jos komplikovanija, jer je majka mog deteta umrla....Uspeli smo to da nekako preguramo....ali da je tesko......TESKO je
Zao mi je.Znas,zivot je prepun stvari koje ne bi trebale da se dese,koje se vecito desavaju drugima,a ne nama......i kada se dese zateknu nas potpuno.
Za decu je najbitinije da znaju da onaj odustni roditelj nije otisao zbog njih i da nisu ona kriva za to-vec u vasem slucaju visa sila,a u mom.......mi smo krivi sto ona nema porodicu.
 

indigo

Aktivan član
Poruka
1.056
po meni, samohrani roditelji su cudna sorta.... pogotovo ako su dugo samohrani.
obicno prate dva puta, koliko sam videla: ili krenu da nadju bilo koga, jer ne mogu da podnesu samocu (u tom slucaju vise nisu samohrani :)), ili tako zive sami sa detetom/decom dok nekad u zivotu, "makar i u gerontoloskom" (sto rece jedan moj skolski drugar, samohrani otac) ne nadju srodnu dusu.

mislim da su "cudna sorta" za okolinu jer najcesce postanu tvrdi, principijelni, direktni, obicno vrlo karakterni kao ljudi.... strano mnogima koji ih "posmatraju".

posto obicno imaju mnogo vise nevolja nego "obican" covek u njihovim godinama, takav im je onda i stepen tolerancije i razumevanja na tudje nevolje tipa "slomila sam nokat" :).
posto se od njih ocekuje da budu cvrsti i razumni, odlucni, hrabri, vedri i dobre volje za svoje dete/decu, cesto ta "tvrdoca" i "cvrstina", vrsta karaktera, plasi ostali svet... da ne kazem sta drugo :). takvi spolja izgledaju "stabiilno vedro", i ni sami sebi ne priznaju (nikad!) da im je tesko, i da im treba pomoc, razumevanje i paznja....

sto se tice deteta/dece, najcesce su to trezvena deca, obicno rano sazrela, neminovno - potrebno je da sama preuzmu vrlo rano mnogo toga.
cesta greska samohranih roditelja je da se fokusiraju na dete, zaboravljajuci sebe kao licnost, kao osobu, jer vide sebe malte'ne samo kao "environment", podrsku za podizanje/odrastanje deteta.... no, najcesce i to brzo popravljaju, kad dete poodraste, kada vide da detetu treba "vazduh', "prostor", svoj zivot....

cudni su jer imaju i znatno smanjenu toleranciju na mnoge stvari u medjuljudskim odnosima koje neki u braku trpe, i cesto kazu da oni to ne bi "ni mrtvi" :). 1001 put sam cula kako samohrni ne bi trpeo "ni dana" ovo ili ono sto se mnogima u braku redovno dogadja....
bog zna.....:).

 

Emily_Bg

Aktivan član
Poruka
1.771
indigo:
po meni, samohrani roditelji su cudna sorta.... pogotovo ako su dugo samohrani.
obicno prate dva puta, koliko sam videla: ili krenu da nadju bilo koga, jer ne mogu da podnesu samocu (u tom slucaju vise nisu samohrani :)), ili tako zive sami sa detetom/decom dok nekad u zivotu, "makar i u gerontoloskom" (sto rece jedan moj skolski drugar, samohrani otac) ne nadju srodnu dusu.

mislim da su "cudna sorta" za okolinu jer najcesce postanu tvrdi, principijelni, direktni, obicno vrlo karakterni kao ljudi.... strano mnogima koji ih "posmatraju".

posto obicno imaju mnogo vise nevolja nego "obican" covek u njihovim godinama, takav im je onda i stepen tolerancije i razumevanja na tudje nevolje tipa "slomila sam nokat" :).
posto se od njih ocekuje da budu cvrsti i razumni, odlucni, hrabri, vedri i dobre volje za svoje dete/decu, cesto ta "tvrdoca" i "cvrstina", vrsta karaktera, plasi ostali svet... da ne kazem sta drugo :). takvi spolja izgledaju "stabiilno vedro", i ni sami sebi ne priznaju (nikad!) da im je tesko, i da im treba pomoc, razumevanje i paznja....

sto se tice deteta/dece, najcesce su to trezvena deca, obicno rano sazrela, neminovno - potrebno je da sama preuzmu vrlo rano mnogo toga.
cesta greska samohranih roditelja je da se fokusiraju na dete, zaboravljajuci sebe kao licnost, kao osobu, jer vide sebe malte'ne samo kao "environment", podrsku za podizanje/odrastanje deteta.... no, najcesce i to brzo popravljaju, kad dete poodraste, kada vide da detetu treba "vazduh', "prostor", svoj zivot....

cudni su jer imaju i znatno smanjenu toleranciju na mnoge stvari u medjuljudskim odnosima koje neki u braku trpe, i cesto kazu da oni to ne bi "ni mrtvi" :). 1001 put sam cula kako samohrni ne bi trpeo "ni dana" ovo ili ono sto se mnogima u braku redovno dogadja....
bog zna.....:).

Ima istine u ovome sto pricas,ali za pocetak nije bas lako kada imas dete da trazis srodnu dusu.Lepo je deliti zivot sa nekim,ali treba i razmisljati kako ce dete reagovati na tu promenu.sva deca samohranih roditelja dovoljno pate i nose traumu zato sto nemaju kompletnu porodicu iz ovog ili onog razloga,a promena tipa da sada dolazi neka druga osoba da im zameni mamu ili tatu,jos gore moze uticati na njih.Znas,mislim da nismo cudni.zapravo samo zivimo drugaciji zivot od onih ljudi koji se zajedno bore sa porodicnim problemima i podizu decu.Moram biti tvrda,cvrsta i direktna iz prostog razloga zato sto znam da sam ja ta koja zaradjuje novac,koja vodi kucu,brine o detetu u svakom trenutku i moram da znam sta treba da uradim.Uostalom,meni jeste tesko,pa sta?zar treba da idem okolo i da urlam"Tesko mi je".Nista time necu dobiti sem sazaljenja i podsmeha.A to najmanje treba mojoj maloj.zato mislim da je sasvim ok sto cutim i trpim.A stos e tice braka.....iskreno ne razmisljam o tome.Svog bivseg supruga sam zaista mnogo volela,i tesko da bih sa nekim opet mogla da osnivam porodicu posle njega.Imam vezu,stabilna je i odgovara mi,ali to je to.Ipak,samohrani roditelji ne smeju da misle na sebe.....jer ako mislimo na sebe ko ce misliti o nasoj deci?
 

indigo

Aktivan član
Poruka
1.056
da, emily, na to sam mislila; ako je samohrani roditelj sam/a sa detetom/decom, em mora da bude i musko i zensko, em ne sme da place, nema kome da se nasloni na rame, i nema koga da pita da li misli da dete treba pustiti par nedelja ili meseci u inostranstvo i sta ja znam....

zato mislim da su cudni vecini "normalnih" ljudi, jer "normalni" (zene pogotovo) imaju najcesce mnogo nizi prag "junacenja". uopste ne sumnjam da ti, kao i mnoge druge samohrane majke, "levom rukom" izvodis ono sto i vecina muskih ne ume, sto - moras priznati - deluje zastrasujuce :).
takodje, znam par samohranih oceva koji su (godinama i godinama) bolje "majke" nego pola mojih drugarica....

a sto se tice toga da li deca pate, to ne mogu da procenim, znas. ovde je... jednostavno "epidemija" razvoda, i danas, na zalost, nije cudno da dete ima u razredu jos bar 1/3 drugara/drugarica sa razvedenim roditeljima. mislim da to zavisi dosta od svega i svacega - i kakav brak jeste bio, i koliko je dete, i tome slicno...
sve najbolje, emily :).
 

meteor

Početnik
Poruka
10
Bravo..Indigo...Jako lepo i tacno si obradila ovu temu. I ja o svemu tako razmisljam...ali znam da nisam bas objektivan i volim da cujem takvu pricu sa strane od ljudi koje ne poznajem.Ono u vezi ...plakanja...ramena...saveta..brzo prolazi...zivot te svojim tempom i svkodnevno tera, da u vezi dece donosis brze odluke....da nema sklanjana pod tepih, jer nema ko drugi da to izvuce i pocisti. Zato ima manje fleksibilnosti....nismo cudna sorta.......samo malo drugacije moramo da gledamo i resavamo probleme....pozdrav
 

indigo

Aktivan član
Poruka
1.056
meteor,
vidi kako - ja ne umem dobro da objasnim, ali ces me razumeti :).....
s jedne strane, mislim da je samohranima jako tesko to sto su sami kad govorimo o roditeljstvu, konkretno; a sa druge strane, kad malko bolje razmislis, i ako ti, kao samohran, nadjes "nekog svog", opet si TI taj koji je odgovoran. nemas na koga da prebacis, pa to ti je :).

osim toga, koliko god da je lose i tesko sto si sam, ima tu i poneka dobra stvar... ako nista drugo - nemas nikog da ti "minira" vaspitanje - svaki dan gledam jednu prijateljicu koja bi cerku (15 godina) da pusti subotom do ponoci, a muz smatra da je to predugo, dosli su maltene do razvoda zbog takvih stvari, a dete je potpuno sludjeno.

i jos nesto: ako, bog dao srece i pameti, posle 10 ili 15 godina (ili NEKAD) vidis u punom sjaju, "odjednom", pozitivan rezultat svojih odluka zbog kojih nisi spavao nocima, onda si - zaista - CAR :). i u ocima tog deteta ili dece.....

mislim da su samohrani mozda pre nego drugi roditelji jednostavno prinudjeni da vise gledaju "kako-druga-deca", "kako-drugi-ljudi", da drze pravi kontakt sa detetom, da MISLE svaki dan, svaki cas, da uce i da se menjaju.... mozda :). mozda i ne.
mislim - ti ne mozes sebi da kazes - e, ja sad odo' na put, a zena ce da vidi sta je sa onom cerkinom dvojkom iz matematike..... TI moras da vidis, TI moras da shvatis - i sta se desava, i sta dete ima u glavi, i moras da CUJES, a ne da "slusas" sta ti govori :).
no, sve ovo znas i sam.

koliko ti je dete/deca?

zao mi je zbog toga sto si ostao sam, i zelim ti mnogo srece, od srca.
 

indigo

Aktivan član
Poruka
1.056
ma, znam ja da ces ti mene razumeti, samo ja imam malko nevolja da verbalizujem ovakve stvari, jer vrlo retko razgovaram o tome.

o, pa vas dva momka ste vec dosta morali pregurati.... jako mi je drago da cujem da ti je dete dobro. kako se ti snalazis, imas li nekih konkretnih problema?
imam utisak da je mnogo teze kad neko ostane samohran jer mu bracni partner umre, nego kad se razvede.... mislim, kao da udovci/udovice imaju vise "unutrasnjih" problema, a razvedeni - "spoljnjih", sa bivsim bracnim drugom. mozda se varam, ne mogu da procenim.

mojoj vencanoj kumi je muz umro kad je bila u trudnoci, dete je sada sesti osnovne. nas dve se znamo od detinjstva, trebalo joj je par godina da dodje sebi, a jaka je licnost..... bog zna.

sve najbolje :).
 

heidi

Početnik
Poruka
2
treba mi pomoc...sve sto kazete je puka teorija, ali ja imam konkretan problem...ona ima 15 godina, juce me je razredni zvao da mi kaze da nije bila u skoli ceo dan i da je vidja sa cigaretom u ruci (I razred gimnazije - bila je vrlo dobra na polugodju, sto smatram sasvim dobrim uspehom!!! mislim na fazu prilagodjavanja, svega novoga i ostalo sto to prati)...elem, danas je rodjenddanska zurka, drug iz razreda, ona je sinoc po povratku iz skole sama priznala da nije bila u skoli...sta sad ja da radim...da je kaznjavam...da joj pricam vec milioniti put iste price...da je pustim na tu zurku...sta bi ste vi uradili...samo brzo, jer nemam mnogo vremena!!!! Pomagajte!!! (u sustini ja nisam ljuta, to je tako normalno za taj uzrast, ali kako da joj ja to kazem!!!!)
 

heidi

Početnik
Poruka
2
...ni ja sama nisam pametna...i ja mislim da je manja steta da je pustim...uopste sam protiv zabrana i ukidanja, mislim da upravo takve stvari proizvode kontraefekat, uostalom kaze stara kineska...povodac uvek mora da bude cvrst, da oseti da ga ima i dovoljno labav da moze da okrece glavu kao da je slobodan...trudim se da taj povodac drzim tako...nije uvek lako i ne uspeva bas uvek...bojim se da je ovo tek pocetak...a mozda samo odmeravamo snage...ko zna....
 

Emily_Bg

Aktivan član
Poruka
1.771
heidi:
treba mi pomoc...sve sto kazete je puka teorija, ali ja imam konkretan problem...ona ima 15 godina, juce me je razredni zvao da mi kaze da nije bila u skoli ceo dan i da je vidja sa cigaretom u ruci (I razred gimnazije - bila je vrlo dobra na polugodju, sto smatram sasvim dobrim uspehom!!! mislim na fazu prilagodjavanja, svega novoga i ostalo sto to prati)...elem, danas je rodjenddanska zurka, drug iz razreda, ona je sinoc po povratku iz skole sama priznala da nije bila u skoli...sta sad ja da radim...da je kaznjavam...da joj pricam vec milioniti put iste price...da je pustim na tu zurku...sta bi ste vi uradili...samo brzo, jer nemam mnogo vremena!!!! Pomagajte!!! (u sustini ja nisam ljuta, to je tako normalno za taj uzrast, ali kako da joj ja to kazem!!!!)
Ma opusti se........znam da te je to slogiralo,logicno je,ali ona je u uzrastu kada ispituje svoje granice i pronalazi sebe.Moras da shvatis da je period puberteta,period uspona i padova,gresaka i upseha.Bila je vrlo dobra na polugodju-extra znaci skola joj je vazna.Nema potrebe da je kaznjavas,ako je vec pocela da pusi pricaj sa njom o tome otvoreno,nemoj da joj branis,jer zaboga to ne mozes nikom da zabranis,a stos e tice bezanja iz skole,objasni joj da je ok sto je jednom izostala,ali da ti neces da joj pravdas casove na koje ne odlazi samovoljno,i da ako tako nastavi vrlo lako moze da padne na razredni ispit,i da ce tada biti takodje prepustena sama sebi.Znam da ce ti biti tesko da joj to saopstis-ali veruj mi to je najbolje.Neka zna da ce sama morati da placa svoje greske.Znaci,ok je je kada ne ode u skolu a da se prethodno dogovori sa tobom o tome,ali kada to uradi bez tvog znanja neka se sama znadje,objasni joj da neces da lazes za nju,I budi obazriva,ako te je njen razredni upozorio onda malo vise obrati paznju....da se ne opusti suvise.Ali nemoj preterivati i nemoj je kaznjavati,sve je to normalno kada imas 15 godina!
 

satina

Početnik
Poruka
1
davno sam cekala ovu temu!Doduse nova sam na forumu ali me raduje da neko zeli da prica o ovoj temi.Ja sam razvedena vec 9 godina,dvoje dece i gomila problema.Nisam htela da moj razvod bude deci izgovor za bilo koji neuspeh ali se to ipak cesto desavalo.Jos teze je kad nemate komunikaciju sa bivsim ali ako nije bilo zajednickog jezika u braku, ne treba ocekivati da se to sad desi.Najteze mi je bilo u pocetku kad smo se hteli ne hteli, prepucavali preko dece.Znate ono mama kaze ovo a tata kaze suprotno pa se onda deca slude...Srecom to nije dugo trajalo.Probleme resavam sama a krivo mi je sto otac ne ucestvuje u tome nego se samo zabavlja sa decom.Eto toliko od mene za pocetak.
 

bobanap

Domaćin
Poruka
4.476
mislim da je to najtezi i najlepsi posao u zivotu. ja nemam problem te vrste--sta kaze tata a sta mama.........ja imam veci problem a to je--kako dete skloniti od loseg drustva, kako mu objasniti da nemamo novaca za sve njegove zelje....kako mu dokazati da nije u pravu njegov drug vec ja , njegova mama......kako objasniti koliko je skola vazna, pa sport.....i sve u tom stilu. moje dijete ima 9 godina. pozdrav.............
 

elendil

Aktivan član
Poruka
1.995
Moja su deca malo iznad 10god...Pre 3-4 godine je bilo gadno kada nas je mama napustila i otisla u inostranstvo...Sada je sve puno lakse,razvod i nije tako gadna stvar koliko ziveti u braku bez razumevanja i sloge...Da nije lako nije ali vredi se boriti za ljubav svoje decice...
 

MisTix

Zainteresovan član
Poruka
132
:-) drago mi je da je tema nasla svoje mesto, pozdrav svim "jedinim" roditeljima.

Vidim da nas ima, problemi s kojima se susrecemo su u sustini slicni.
Mene, osim, egzistencijalnih pitanja, npr. vise brine pitanje: koliko sam spremna da ostanem sama i pustim svoju decu iz " gnezda" kad za to dodje vreme, a bez one cuvene izjave:"zbog vas sam ostala sama, da vas..."
:roll: Koliko su deca izgovor da se sazida tvrdjava oko srca, zauvek... :?:
 

despot stefan

Zainteresovan član
Poruka
342
bobanap:
mislim da je to najtezi i najlepsi posao u zivotu. ja nemam problem te vrste--sta kaze tata a sta mama.........ja imam veci problem a to je--kako dete skloniti od loseg drustva, kako mu objasniti da nemamo novaca za sve njegove zelje....kako mu dokazati da nije u pravu njegov drug vec ja , njegova mama......kako objasniti koliko je skola vazna, pa sport.....i sve u tom stilu. moje dijete ima 9 godina. pozdrav.............
KOLIKO IMAS GODINA?
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.