Инфинитив је прост и безличан глаголски облик којим се именује радња, стање или збивање. У српском језику инфинитив се завршава наставцима -ти, -ћи; нпр. читати, писати, пасти, расти, рећи, сећи.
У споју са презентом помоћног глагола хтети инфинитив именује радњу која треба да се реализује у сфери будућности.
(Пример 1) Нећеш доћи други пут.
(Пример 2) Он ће отпутовати за неколико дана.
Уколико уместо инфинитива употребимо везник да са презентом, значење добијене конструкције је другачије ― наглашен је вољни моменат; нпр. Нећеш да дођеш други пут.
Опширније на http://www.pitajtelektora.com/?p=882
У споју са презентом помоћног глагола хтети инфинитив именује радњу која треба да се реализује у сфери будућности.
(Пример 1) Нећеш доћи други пут.
(Пример 2) Он ће отпутовати за неколико дана.
Уколико уместо инфинитива употребимо везник да са презентом, значење добијене конструкције је другачије ― наглашен је вољни моменат; нпр. Нећеш да дођеш други пут.
Опширније на http://www.pitajtelektora.com/?p=882