Unutrašnji monolog

gost 391595

Buduća legenda
Poruka
35.177
Ovih dana su viralni videi o osobama koje nemaju unutrašnji glas, unutrašnji monolog ili unutrašnje oko (ne mogu da vizualizuju stvari u glavi).

Najinteresantnije je kako čitaju ili pišu: vode se strukturom rečenice, bez unutrašnje naracije. Jednostavno nema te unutrašnje komponente opažanja ili doživljaja, samo spoljašnje.

Nemaju nikakve probleme u životu, nisu ni znali da je to "nenormalno" dok nisu saznali da većina ljudi ima unutrašnji glas/oko.

Šta mislite da je taj unutrašnji glas/oko, imate li ih, i kako ih postavljate u odnosu na svoju ličnost: kao nešto skroz drugo, ili se identifikujete sa njima u potpunosti?

 
nesto ko umjetna inteligencija?
jesil primjetila da su sve vijesti napisane kao po algaritam dal ih uopce pisu novinari?
ili su ti sto ti kazes presli u novinari pa po taj princip sastavljaju i obavijesti
To je zbog marketinških pravila, SE optimizacije, tj guglabilnosti, itd
Ova devojka sa snimka kaže da se njoj rečenice ukazuju kao oblici, i ona na osnovu toga prati njihov tok.
 
To je zbog marketinških pravila, SE optimizacije, tj guglabilnosti, itd
Ova devojka sa snimka kaže da se njoj rečenice ukazuju kao oblici, i ona na osnovu toga prati njihov tok.
ona vec izgleda ima izmestenu percepciju ne mora vjezbat samo nije svescu dosla do prekidanja unutrasnjeg dijaloga sto je moguce uradit
u sustinu na nivou je djeteta samo sa vece kongitivne mogucnosti jer i dete ne zna sto sa tu sposobnost nemanja unutrasnjega dijaloga
 
Ovih dana su viralni videi o osobama koje nemaju unutrašnji glas, unutrašnji monolog ili unutrašnje oko (ne mogu da vizualizuju stvari u glavi).

Мислим да је то "bullshit". Такве особе не постоје. Шта је друго свет него представа коју смо визуализирали.

Рећи да неко не може да визуализира слике у глави, исто је рећи да нема своју представу, да нема субјекат и објекат, дакле да није сазнајуће живо биће.

Визуализација слика у свести, (ткз. Кантова чиста чулност), долази пре представе, пре слика које зовемо реалност, представљајући услов истих.
 
Не бих се сложио... за мене је ово новина, али ми делује сасвим реално и могуће.
Реалност је оно што чулно доживимо од света, оно што наша свест од тих примљених информација уобличи у слику света
...
Начин на који ту слику интерпретирамо себи, било она у форми проживљавања, размишљања о проживљеном или непроживљеном, зависи искључиво од начина на који наша свест, она која тај свет око нас доживљава, функционише.
Прилично сам сигуранд а не постоји конкретна подела на једне и друге, већ да је сива зона оних који тај унутарњи монолог о ком се прича, између вербалног и вузалног склонија да се приклони тој вербалној форми јер је просто, лакша за објашњавање и опште прихваћена као нормална...
Колико нас на мисао о мору, снегу, рерни, парфему... тако, речима које асоцирамо с јачим чулним надражајем, доживи неку визуалну или другачије чулну асоцијацију на реч.
Мислим да жена из интервјуа само има свет обликовану више ка тој чулној перцепцији и просто, тако обликован ум, бира утемељенији метод за комуникацију са неким вишим нивоом свести...
 
Мислим да је то "bullshit". Такве особе не постоје. Шта је друго свет него представа коју смо визуализирали.

Рећи да неко не може да визуализира слике у глави, исто је рећи да нема своју представу, да нема субјекат и објекат, дакле да није сазнајуће живо биће.

Визуализација слика у свести, (ткз. Кантова чиста чулност), долази пре представе, пре слика које зовемо реалност, представљајући услов истих.

Naravno da svet nije samo predstava.

Niko nije rekao da nemaju predstavu uopšte, nego da nemaju predstavu na unutrašnjem mentalnom platnu, nemaju mentalne slike.

Možda kod nekoga izostaje taj korak, i ide direktno na spoljnu predstavu.

Devojka sa videa kaže da ne može nešto samo da pomisli, već ga odmah izgovara. Dakle, jasno je da se preskače taj unutrašnji korak i ide direktno na spoljašnje.
 
Naravno da svet nije samo predstava.

Niko nije rekao da nemaju predstavu uopšte, nego da nemaju predstavu na unutrašnjem mentalnom platnu, nemaju mentalne slike.

Менталне слике долазе пре представе. Оне су шема коју "бојимо", слично попут оних бојанки за децу.

Доћи до те шеме значи "избрисати боју", то јест чулне осете којима смо је испунили.

Не можеш имати представу а да до до ње ниси дошао кроз шему. Кантова чиста чулност није нешто постављено поред представе, већ је она "рам" који представу носи.
 
Dobra tema.

Stvar možemo postaviti ovako...liberalni kapitalizam je etatizmu to što je unutrašnje oko čoveku. Glas razuma bez izvršne vlasti. Zabrinuo bih se kada bi mi voljena osoba rekla da nema unutrašnji glas. Taj glas je, reklo bi se, najinteligentnija verzija našeg bića.
 
Da ova tema ima smisla i da je za filozofiju ne bi ljude delila na glupe i pametne.
Prosto se zanemaruju ljude koji nemaju intelektuali servis koji obradjuje informacije u realnom vremenu.
Znaci svi duhovni ljudi se stavljaju u grupu glupih.
Sama postavljacica teme ima problem, jer pokusavajuci sve informacije iz sveta uzroka i posledica da obradi postaje zrtva malogradjanskog razmisljanja vecine u svom okruznju, makar ono bilo i globalno.
Tacnije, smeta joj intelekt da bi razmisljala kao covek i filozof, pa ni elokventnost ni recnik ne mogu da nadoknade nedostatak egocentricnog pristupa diskusijama.
 
Da ova tema ima smisla i da je za filozofiju ne bi ljude delila na glupe i pametne.
Prosto se zanemaruju ljude koji nemaju intelektuali servis koji obradjuje informacije u realnom vremenu.
Znaci svi duhovni ljudi se stavljaju u grupu glupih.
Gde sam rekla ovo?
Gde sam rekla da su ljudi koji nemaju unutrašnji monolog glupi, jer ne mogu da obrađuju informacije, već samo opažaju neposrednu stvarnost, kao životinje?
 
Da li shvatas da masa ljudi ne zna ni sta znaci tekst koji procita, ali odlicno zna sta misli o tome o cemu se govori, makar ne znao ni znacenje izraza.
Tekst u opisu teme govori o ljudima koji vide formu, a ne i sustinu jer (kako ti kazes, ne vode unutrasnji monolog), medjutim oni znaju sta misle o tome bez sabiranja i oduzimanja, prosto znaju.
 
Unutrasnji opazaj kod mnogih ljudi se desava mnogo iznad svesnog i emotivnog i prosto je neopisiva da bi se primetio taj unutrasnji mnolog. oni sami ne znaju odakle im dolazi to sto pisu i gde odlazi to sto citaju, ali imaju svoj stav o tome koji se opet sagledava u postupku i odnosu, a ne u opisu. Posmatranjem strukture recenice maskiraju nedostatak monologa koji se ocekuje....
 
Poslednja izmena:
Da li shvatas da masa ljudi ne zna ni sta znaci tekst koji procita, ali odlicno zna sta misli o tome o cemu se govori, makar ne znao ni znacenje izraza.
Tekst u opisu teme govori o ljudima koji vide formu, a ne i sustinu jer (kako ti kazes, ne vode unutrasnji monolog), medjutim oni znaju sta misle o tome bez sabiranja i oduzimanja, prosto znaju.
Nisam ni rekla da nemaju unutrašnje procese, već da ih ne opažaju. Da li zato što su ispod praga svesti, ili doživljavaju stvarnost na potpuno drugačiji način, ne znam, ali ne opažaju ih kao većina. Većina nas ima (neprestani) unutrašnji ne monolog, nego kakofoniju glasova. Svakako je fascinantno kad neko nema.
 
Nisam ni rekla da nemaju unutrašnje procese, već da ih ne opažaju. Da li zato što su ispod praga svesti, ili doživljavaju stvarnost na potpuno drugačiji način, ne znam, ali ne opažaju ih kao većina. Većina nas ima (neprestani) unutrašnji ne monolog, nego kakofoniju glasova. Svakako je fascinantno kad neko nema.
Znam i mene to fascinira, pa sam pratio misaone procese, nema ih. Njima ni vreme nista ne znaci sve se odvija u istom trenutku i ima istu snagu. Ne postoji ni prece ni snaznije ni vaznije sve je u ravni, ali su odluke u skladu sa saznanjima.
 
Smatram da je unutrašnji dijalog važniji od monologa. Kako je govori akademik Vladeta Jerović,, ljudni na balkanu nisu nikada naučili da vode dijalog''. Saglasan sa sa njim i mislim da je to razlog mnogih psihickih poremecaja... U sebi vode razgovor id ego i super ego, ukoliko oni ne znaju za dijalog vec samo monolog onda smo u opasnoj krizi. Radije ne bih širio temu... Učite se da vodite dijalog! :D
 
Smatram da je unutrašnji dijalog važniji od monologa. Kako je govori akademik Vladeta Jerović,, ljudni na balkanu nisu nikada naučili da vode dijalog''. Saglasan sa sa njim i mislim da je to razlog mnogih psihickih poremecaja... U sebi vode razgovor id ego i super ego, ukoliko oni ne znaju za dijalog vec samo monolog onda smo u opasnoj krizi. Radije ne bih širio temu... Učite se da vodite dijalog! :D
Jeste, slazem se da neki najbolje vode unutrasnji dijalog i nekako mi blam da smetam.
Nastavi ti, pa nam javi sta ste se dogovorili o temi.
 

Back
Top